Протосинђел Владимир (Палибрк), настојатељ манастира Дајбабе, одржао је у суботу 21. марта, у крипти Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару, предавање на тему „Царство Божије је унутра у нама“.
Одмах на почетку о. Владимир је објаснио да се о Царству небеском говори из двије перспективе. Прво, Царство небеско као једна трансцендентна реалност, као оно што је обећано праведницима за један будући, загробни живот у вјечној заједници са живим Богом, Васкрслим Исусом Христом. Значи нешто што не спада у овај живот, већ што нам је обећано и сви тежимо томе да будемо с нашим прецима, са нашим светима у тој објективној реалности трансцендентног будућега вјечнога живота у Богу и са Богом. Али, како и сам назив предавања говори, о Царству небеском се говори и из другог угла, јер Христос говори да је Царство небеско унутра у нама, не поричући да је то будуће царство које ће доћи.
Као важно је истакао то што је Христос фарисејима говорио да је Царство Божије унутра у нама. Подсјетио је да када су фарисеји питали Господа када ће доћи Царство небеско, а то је вријеме када је јеврејски народ био под ропством римске империје, што наводи фарисеје да разумијевају Царство небеско у неким земљаним категоријама, Он одговорио: Царство Божије не долази на видљив начин. Нити ће се рећи: Ево га овдје, или: ено га ондје; јер гле, Царство Божије унутра је у вама.
„Е сад је овде један куриозитет. Како може бити Царство Божије у фарисејима, јер Христос говори фарисејима Царство Божије унутра је у вама, јер Христос ће те фарисеје критиковати управо зато што у њима нема ништа налик Царству небескоме, него управо оно што му је супротно. Значи једна духовна опустошеност, једно срце које је поробљено свим могућим страстима, зато их Христос напада – зато што су имали спољашњу побожност, а запустили су унутарњег човјека. Има појам код апостола Павла: унутарњи, скривени човјек срца. Значи овога унутарњег, скривеног човјека срца фарисеји су потпуно занемарили зато што нијесу гледали да угоде Богу, нијесу тражили славу Божију, него су тражили славу људску и зато им је била потребна само та спољашња побожност – што Христос стално ломи, критикује.“
У наставку је протосинђел Владимир (Палибрк) истакао да је Дух Свети предуслов богопознања, да можемо да спознајемо Бога. Дух Свети је предуслов правилног разумијевања Светога писма, без Духа Светога не можемо правилно ни да мислимо, ни да говоримо, ни да исповиједамо, ни да живимо, ни да се крећемо.
„Све то можемо захваљујући благодати Светога Духа, коју видјели смо како је први човјек изгубио и како се она обнавља у крштењу. Враћа нам се Дух Свети и онда остаје онај циљ, о коме говори апостол Павле, да достигнемо до пуноће раста Христовога, да можемо да поновимо као апостол Павле: Не живим више ја, него Христос живи у мени. Е то је сад циљ, када се у крштењу обнови у нама лик Божији, када идемо да се уподобимо Богу, да у себи пројавимо Христа. Каже апостол Павле: Дјечице моја, коју опет с муком рађам, докле се Христос не уобличи у вама! Значи то је смисао и апостолскога позива, службе, и наше Цркве: да у људима подстакнемо то да се Христос изобрази у вашим душама, у вашим срцима – савршени Син Божији да буде у вама. И то је то Царство Божије које долази, једино примјетно да је у вашим душама. А биће примјетно ако ви будете творили дјела Христова: дјела љубави према Богу и према људима, као што каже Христос: Ако будете имали љубав међу собом, свијет ће спознати да сте моји ученици. Значи то је једини критеријум по коме нас може спознати свијет да смо Његови“, казао је, између осталог, о. Владимир (Палибрк), настојатељ манастира Дајбабе.
Предавање на тему „Царство Божије је унутра у нама“ четврто је овогодишње предавање из циклуса великопосних предавања које у току Великиог и Часног поста организују Црквена општина Бар и Саборни храм Светог Јована Владимира.
Текст: Весна Девић
Фото/видео: Дејан Вукић
