Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 28. марта – у суботу пете седмице Великог поста, служио је са свештенством и вјерним народом, Свету архијерејску литургију у Манастиру Светих апостола Петра и Павла на Рибњаку код Бара.

У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да овај празнични дан можемо назвати малим Благовијестима, јер је у току овога Часнога поста ова света субота посвећена Пресветој Богородици. Посебно се помиње велики, чудесни, спасоносни догађај Благовијести Пресветој Дјеви Богородици, када је Арханђел Гаврил сишао са неба, послан од Бога, да Богородици јави радосну вијест о спасењу цијелог свијета преко зачећа које ће се догодити од Духа Светог у Њеној пречистој дјевичанској утроби.

Поучавајући сабране Митрополит је подсјетио на чудесан празник, који има и историјску основу, а који се везује за један догађај када је Пресвета Богородица 626. године, сачувала Цариград од најезде Авара, Словена (још увијек незнабошци) и Персијанаца. Иако је Цариград био опкољен, па није било наде и могућности да се може спасити, макар по људским мјерилима, православни Цариграђани су узносили молитве Богу и Пресветој Богородици. Нарочито су пјевали химну, коју и ми пјевамо „Возбраној Војеводје“, коју је спјевао Патријарх Сергије, и Пресвета Богородица је на чудесан начин заштитила Цариград, православне хришћане.

„Али видите чуда Божијег, да управо од тада Словени, који су до тада нападали Цариград и разарали све пред собом, полако почињу да се крштавају. И Пресвета Богородица која их је побиједила у том моменту, Она их је касније пригрлила“, бесједио је Владика.

Истакавши да се ова химна веома много пјева у Грчкој, те да се у суштини током читања Акатиста Пресветој Богородици понавља онај поздрав Архангела Гаврила упућен Пресветој Богородици: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, Митрополит је навео да поред Грка ову химну читају највише браћа Руси и светогорски монаси:

„Код светогорских монаха је раније био обичај, не знам да ли је и сада, да сваки монах научи Акатист Пресветој Богородици и да га чита и пјева сваки дан. А нарочито ако иде негдје на пут да ову молитву, ово славословље Пресветој Богородици узноси непрестано. И да призива Њезину милост овим ускликом Радуј се, Невјесто Неневјесна!  Па поједини чак изостављају све друго, само то пјевају Радуј се, Невјесто Неневјесна, јер Пресветој Дјеви Богородици због Њене љубави према Цркви, према хришћанима, довољно је да се обратимо и најпростијом, најједноставнијом ријечју, Она је ту да нам помогне. Нарочито да нам притекне у свакој опасности, невољи, тузи или било којој другој тешкој ситуацији. Али и када нам ништа на овоме свијету не фали, опет је Она са нама да нас руководи увијек ка добру, да нас приводи у наручје Сина Својега.“

Говорећи о овој чудесној служби Акатиста Пресветој Дјеви Богородици, Архиепископ цетињски је казао да је ту заправо изложена сва теологија, сав Божански домострој спасења.

„Јер када говоримо о Христу Господу Спаситељу нашем, увијек неизоставно морамо да говоримо и о Пресветој Дјеви Богородици, да је Она истинска Богородица, не само просто Христова мајка. Било је и таквих заблуда да је Она само родила човјека, да није родила Сина Божијег, било је много тих расправа и увијек су те јереси биле побијане од стране Цркве. Нарочито Свети Кирило Александријски је тако снажно и убједљиво истакао да је Она прије свега Богородица, да је родила Спаситеља свијета – Сина Божијег који је постао Син човјечји, узевши од Пресвете Дјеве људску природу.“

У наставку свог поучног слова, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је подсјетио да и у току овог Часног поста, баш када је већ добар дио тога поста прошао и када полако посустајемо, имамо ову суботу која је посвећена Пресветој Богородици, када на најсвечанији начин читамо Акатист Њој посвећен, да се укријепимо јер заправо дух је срчан а тијело је слабо. Када је дух јак и треба да се оснажимо духом онда се, како је казао, оснажује и наше тијело, које је склоно лијености и разнијеживању, а дух га подиже и укрепљује и даје му снагу и бодрост.

„Пресвета Богородица као наша заступница нас руководи и у току овог поста, као и увијек у животу, али нарочито у току овог поста. Јер у току овог великог посног подвига, ми заправо идемо стопама Христовим слиједећи Његову ријеч Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој, и иде за мном. Ходећи за Христом, ми треба да се одричемо своје себичности, својих лоших навика и склоности, да се ослободимо од мржње, пакости, злопамћења и свега онога што квари, помрачује наш живот и наше духовне видике“, поручио је Митрополит.

По његовим ријечима то је заправо духовни пост, док ће нас тјелесни пост, који је наравно неизоставан, ако га чинимо како ваља, довести и до духовнога поста: да наша душа пости од злобе, пакости, злопамћење и од свега онога што није добро и што прља наш лик, што прља икону Божију коју сви носимо јер смо створени по слици и прилици Божијој:

„А у току поста, чистећи душу и тијело, заблиста код свакога хришћанина љепота лика Божијега. Преображавамо се и приближавамо се Господу, с Њиме се сједињујемо кроз овај великопосни подвиг, кроз света богослужења, кроз Свете тајне нарочито. Ево данас смо се овдје сабрали, у овој дивној новоподигнутој светињи код нашега игумана оца Прокопија, на овом предивном мјесту и већ предокушамо велике догађаје у којима ћемо учествовати, страдања Христова и Његову смрт живоносну на крсту и Његово погребење. Али се укрепљујемо надом Васкрсења Христовога у коме је и наше васкрсење и обновљење.“

Када смо заједно са Господом, онда смо у заједници и једни са другима, јер не можемо бити у заједници са Господом а да не будемо у заједници једни са другима, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије:

„Зато смо сви призвани да имамо љубави међу собом, да ширимо братску и сестринску љубав, да превазилазимо све наше неспоразуме, да се ослободимо од сваке мржње и пакости, да у лицу сваког ближњег видимо лице брата свог, своје сестре, јер без њих не можемо замислити ни наше спасење, ни нашу вјечност у Христу Исусу Господу нашем. А кад смо са Христом, а у братској љубави, онда већ имамо осјећање и вјечности и славе Божије и Царства небеског. Да га се сви удостојимо милошћу Божијом и молитвама Пресвете Владичице наше Богородице, која да вам буде у помоћи и сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин!“

Манастирску Цркву Светих апостола Петра и Павла, 13. јула 2019. године,  освештао је блаженопочивши Амфилохије у оквиру обиљежавања 800. годишњице оснивања самосталне Цркве Жичке архиепископије – Пећке патријаршије, а у њен свети престо уграђена је честица моштију Мученика синаитских.

Текст: Весна Девић

Фото/видео: Дејан Вукић