Празник Вазнесења Христовог литургијски је прослављем у Саборном храму Светог Јована Владимира. Молитвено ишчекивање овог великог празника започело је вечерњом службом уочи Спасовдана коју су служили протојереј Младен Томовић и ђакон Цвјетко Перић. На дан Вазнесења Господа и Спаса нашега Исуса Христа Свету Литургију служио је јереј Милован Дерета који служи у цркви Светог Архангела Гаврила у Батајници, а која припада Епархији сремској. Саслуживали су му протојереји Љубомир Јовановић и Александар Орландић и ђакон Цвјетко Перић, док је на литургијске возгласе одговарао хор „Свети Јован Владимир“.
Ријечима Светог Атанасија Великог „Бог је постао човјек, да би чојвек постао Бог“, отац Милован започео је бесједу вјерном народу окупљеном данас у барском саборном храму, рекавши да се у само овој једној реченици изражава читава истина о томе шта значи долазак Сина Божијега у овај свијет.
„И ево, у оном предвјечном домостроју спасења, у оном Божијем плану који су Света Тројица договорили на предвјечном савјету да спасу човјека, оног палог и огреховљеног, ево данас дана када се испуњава и свршава ова тајна и доводи се готово до краја. Син Божији, који је постао човјек, дошао је на ову земљу и по предвјечном савјету Божијем, поставши човјек, узао је тијело за нас и ходио је овом земљом. Три године је проповиједао, говорио, творио чудеса, на крају је распет и васкрсао је из мртвих, јер смрт не могаше држати тијело Божије у аду. Побиједивши смрт, васкрсао је из мртвих. Господ наш Исус Христос, браћо и сестре, после свога Васкрсења, 40 дана јављао се својим ученицима, појављивао се, говорио, поучавао и учио нас оним најдубљим тајнама и најдубљим истинама.
Ако погледате из недјеље у недјељу, она Јеванђеља која нас поучавају о тајни и смислу нашега спасења, управо нам говоре о томе ко је Он, откривају нам тајну Његовога бића, откривају нам тајну нашег бића, али нам откривају и тајну нашега спасења. У ових 40 дана Црква нас је поучавала о томе како је Господ ходио са Луком и Клеопом на путу за Емаус, па га нису препознали. Ево и данас слушамо Јеванђеље да Господ дође и стаде међу своје ученике и благовести им и говори вам, „Мир вам“, али они га у први мах не препознају, док год Он не каже, „Дођите и опипајте руке моје, ране моје, да сам управо ја Господ“. Нису га познали ни ученици Лука и Клеопа.
Управо нам то Јеванђеље открива и говори какво је било Његово тијело после Васкрсења, а говори нам и открива тајну каква ће бити наша душа и наша тијела после Васкрсења. Слушајући ово Јеванђеље, управо гледам и размишљам о овим фрескама овдје у храму, како су дивно насликане и како су ови ликови овдје чудесно осликани, управо показујући и осликавајући ону будућу перспективу, есхатолошку перспективу човјека, приказујући светитеље Божије управо онакве какви они јесу у реалности Царства Божијега. То нама говори и показује да ће и наша тијела и наше биће бити такво након Васкрсења. Наше душе препознаће наше тијела. Како каже св. Максим Исповиједник, као што магнет сакупи све оне честице, тако ће и наше душе после Васкрсења сакупити дјелове нашега тијела и Васкрсуће цио човјек. Али не у оном старом облику, старој форми, него преображен духом благодати Божије, као што видите ове ликове на фрескама. И управо то показује ону реалност будућега живота.“
Отац Милован каже да смо и ми свакако свједоци чуда Вазнесења Господњег који узнијевши се на небо после 40 дана, показвши нам све тајне будућега царства, завршивши свој домострој спасења, враћа се своме Оцу. Али нас свакако не оставња саме и сироте. Шаље нам Духа Светога који води и руководи Црквом Христовом.
„Кроз историју Цркве, све до дана данашњег, сабира нас на Свету Литургију и сабира нас на Свету Евхаристију, и као Луки и Клеопи, даје нам своје тијело и своју крв, да би у њима, причешћујући се, ми познали и препознали Њега, онакви какви јесмо, грешни, огреховљени, али Га примамо у себе и познајемо га као Васкрслога и као Вазнијетога.
Да Господ да да дочекамо и Педесетницу, да дочекамо благодатне дарове Духа Светога у који ће нас Господ сабрати у једно тијело, и водити и руководити кроз историју све до момента нашега спасења, када ћемо и ми, овако преображени, дочекати Царство Небеско.“ рекао је на крају отац Милован Дерета.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
