Свету Литургију на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског чудотворца служио је протојереј Љубомир Јовановић. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић и ђакон Цвјетко Перић.На Литургијске возгласе одговарали су Василије Ускоковић, Данило Масоничић и Радмила Вујановић.

Пожељевши на почетку свима срећен и благословен данашњи празник, отац Слободан казао је да је радост данашњег дана двострука, јер славимо спомен два велика угодника Божија, Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског чудотворца. Говорећи о животу Светог апостола Луке он је рекао да је Свети апостол Лука био је један од 70 мањих апостола који се удостојио да види Господа, да чује Његову проповијед, да буде свејдок бројних знамења која је Господ чинио, а да је касније и он ишап по свету и проповиједао оно што је видио и чуо. Проповиједао је благу, вијест спасења, јављао радосну вијест да је Христос васкрсао, да је смрт поражена.

„Свети апостол Лука био је много времена и пратилац, помоћник и сатрудник великог апостола Павла. Он је у то врјеме имао велико образовање, добро је познавао, мање – више, све науке које су у то доба биле доступне да се изучавају, добро је познавао философију, добро је познавао медицину тога доба, па смо чули како апостол Павле у данашњем одломку из посланице преноси поздрав апостола Луке, љекара, како га он назива. Он је исто тако био даровити умјетник, лијепо је знао да слика и он се сматра утемљивачем хришћанскога иконописа.

Предање каже да је он насликао прве иконе Пресвете Богородице. Једна од њих, за коју предање каже да је сликана његовом руком, јесте и чудотворна икона Тројручица Хиландарска, чији вјерни препис имамо овдје у нашем храму. До последњег свога издисаја вјерно је служио Господу. На молбу бројнијих хришћана, он је оно што је видио и чуо о Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу и записао. Једно од 4 јеванђеља која су ушла у канон Светог писма јесте управо Јеванђеље Светог апостола Луке. И није само написао Јеванђеље, него је написао и Дјела Светих апостола, која су такође саставни дио Новог Завјета. Вјерно је докраја послужио Господу, а ту своју вјерност и љубав према учитељу и Спаситељу његовом и нашем је посвједочио и мученичком смрћу.“

Вјерни и достојни наследник Светих апостола, њихове науке и њиховог предања, каже отац Слободан, био је и Свети Петар Цетињски. Велики апостол нашег рода, свјетилник Црне Горе, чудотворац, миротворац и праведник.

„Господ у свим временима шаље такве људе који су заиста свјетилници, који су стубови нашег народног бића, наше вјере, наших предања и традиције. Свакако један од великих стубова наше и националне и црквене историје јесте Свети Петар Цетињски, кога је Господ послао у оно тешко вријеме турског ропства, али у оно вријеме када се већ осјећао дах слободе. Један од великих покретача те ослободилачке акције у српским земљама био је управо Свети Петар Цетињски. Његове величанствене побједе на Мартинићима, Крусима, затим побједа над војском великога Наполеона у Боки, дале су велики подстрек нашем народу и у другим крајевима да покрену борбу за коначно ослобођење од турскога јарма. Ове велике побједе Светога Петра свакако су надахнуле вожда Кара Горђа да покрене исту такву ослободилачку борбу у Србији.

Свети Петар остаће упамћен и као велики миротворац. Поред тога што је народ страдао од окупатора, од немаштине, глади, оно што је највећа бољка била за Светог Петра била је народна неслога међу племенима и братствима. Посебно велики гријех који је био укоријењен, била је крвна освета. И он је све своје снаге уложио да тај велики гријех у народу искоријени и у великој мјери је успио. А како је то чинио? Не никаквим насиљем са позиције власти, него само силом ријечи Божије којом је био наоружан. Молбама, савјетима. А кад није то помагало, онда и клетвом. И његова ријеч, његова молитва била је од Господа примана и то је било очигледно свима. Каже се да и до данас оне породице које је Свети Петар благословио, тај благослов осјећају, а опет и оне које је због неког гријеха, непослушности и тврдоглавости укорио клетвом да се и данас ти трагови виде и осјећају. Таква је била сила Божија која се пројављивала преко Светог Петра Цетињског. Велики свјетилник не само Црне Горе, него васколиког србства и цијелог православља.

Господ је Светог Петра Цетињског прославио и за живота. Народ га је за живота поштовао као Светога, а убрзо после његовог упокојења то је и озваничено на нивоу цијеле Цркве. Свети Петар уписан је у диптихе Светих, а Господ је своју силу пројавио и преко његових нетрулежних и чудотворних моштију, око којих се данас одржава Велики Сабор у Цетињскому Манастиру. Преко цијеле године ријеке људи долазе да се поклоне Светом Петру Цетињском и од њега затраже утјеху и благослов.“

Отац Слободан је на крају свима који Светога Луку прослављају као своју крсну славу, честитао празник, пожељевши да нам Свети Лука и Свети Петар буду на помоћи и да нас својим молитвама заступају пред престолом Бога Живога.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић