Протојереј Никола Пејовић парох подгорички и старјешина Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици, началствовао је Светом Литургијом која је у Саборном храму Светог Јована Владимира служена у дану када наша Црква обиљежава дан Усековања главе Светог Јована Крститеља. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Мирослав Петров, јеромонах Аркадије из Светотројицке Лавре Преподобног Сергија Радоњешког, протојереј Љубомир Јовановић и протојереј Младен Томовић.

Поздравивши присутне вјернике отац Никола је у уводним ријечима своје бесједе рекао да смо се данас окупили да молитвено прославимо и празнујемо спомен страдања онога који је страдао прије страдања Христовог. Оног који ће крстити Онога који ће овоме свијету донијети живот и спасење. Али исто тако да буде претечан и онима који су у аду. Да благовијести вјест о Христовом страдању и о Христовом силаску у ад и ослобођење свих оних који су у аду. Прослављамо данас највећег од жене рођеног – Светог Јована Крститеља.

„Много празника које празнујемо нису записани, и остали су само у сјећању и у памћењу Цркве кроз предање, али овај догађај који данас празнујемо и страдање Јована Крститеља, до детаља, као што чусмо, описано је у Јеванђељу. И оно се чува као спомен на, како би Свети оци рекли, други велики петак у Цркви Православној. Јер и овај човјек бјеше праведан. Знао је то и Ирод који га метну у тамницу. И овај човјек на правди Бога страдаше као многи који ће страдати и који страдају до дана данашњега, само зато што су били глас Божији у своме народу и што су били глас савјести људске и народа. Тако је било и тако је до дана данашњега. И тако ће до краја свјета и вјека постојати људи који су глас савјести у једном народу.“

Шта овај празник и нама говори? Прота Никола даје појашњење рекавши да је Црква Христова савјест у којој ми провјеравамо и нашу личну савјест, али је и тај глас који увијек подсјећа савјест једног народа како и којим путем треба да ходимо.

„Онда није чудо што су светитељи Божији угледајући се на светог Јована Крститеља и угледајући се на Христово страдање и на страдање његових апостола, многи завашавали своје животе управо мученичком смрћу, ван логике овога свијета. Како може људска логика да схвати да један тако велики човјек, кога је Бог удостојио тако узвишене и велике службе, да буде пророк, да буде претеча, да буде крститељ Господњи, да на тако бизаран начин пострада и изгуби своју главу и заврши свој земаљски живот? Може ли иједна људска памет, иједна људска ријеч да објасни овај догађај? Зато нас у Цркви учи наука Христова да је темељ онога чиме ми живимо и чему се надамо вјера.

Данашњи празник нам показује како изгледа када се зло угнијезди у срцу човјековом. Да он нема границе и да је човјек тако саткан да може да чини таква зла дјела од којих се и сам непоменик стиди. Али је исто тако човјек толико дубок и толико обдарен даровима Божијим да може постати и узвишенији од анђела. И на том размеђу добра и зла, како каже наш отац Јустин, од ђавочовјека до Богочовјека, човјек се непрекидно креће. На том путу свети Јован Крститељ заузима најзначајније мјесто уз пресвету Богородицу. И зато је и онај који га је погубио, сам Ирод посвједочио да Јован устаде из мртвих. И не само да устаде из мртвих, него Јован Крститељ је и дан данас живљи од свих нас који живимо, а камоли од његови гонитеља, мучитеља и џелата. Свети Јован Крститељ и данас заједно са нама води наше битке и увијек је спреман да одговори на све наше молбе и увијек спреман да пред Богом и пред престолом Господњим стане у нашу заштиту.“

На крају је прота Никола поручио да сви ми, ма којег имена били, име и славу светог Јована Крститеља морамо носити у своме срцу.

„И примјер чисте савјести и чистог образа, стајања и пред људима и пред моћницима овога свијета и пред својом савјешћу, али и пред Богом живим, који ће једини доћи да суди и живима и мртвима, и који ће и Јованову смрт и смрт свих нас преточити у вјечну и непролазну побједу. Побједу Царства Небескога, Царства Оца и Сина и Духа Светога.“

Текст/фото/видео: Дејан Вукић