Светом литургијом која је служена у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару прослављен је Крстовдан, празник који је повезан са Богојављањем и који није засебан празник (како показују и црквени типици), већ је припрема за Богојављање. Светом литургијом началствовао је протојереј Љубомир Јовановић, саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Зековић и протојереј Младен Томовић, а за пјевницом су одговарали Василије Ускоковић, Маја Томић и Никола Зековић.

„Прославивши са радошћу дане Рождества Христовога, улазимо и у тајну овог великог празника – Божијег јављања свему свијету. Објављивања Христа Богочовјека.“

Своју бесједу овим ријечима започео је отац Слободан и подсјетио да се прије почетка проповједи благе вијести Господа Исуса Христа појављује велика и чудесна личност у лику Светог Јована Крститеља:

„Чули смо у Јеванђељу како га је најавио Свети пророк Исаија много вијекова прије него што је почела проповијед Светог Јована. Да ће пред лицем Господњим, пред лицем Спаситељевим, ићи анђео, глас вапијућег у пустињи, који ће припремити пут, поравнати стазе за обећаног Спаситеља. А чули смо и како је то Свети Јован Крститељ припремао пут своме и нашем Спаситељу. Тако што је у дубини Јорданске пустиње позивао народ на покајање. И тај глас вапијућег у пустињи, тако је силно одјекнуо по свој Јудеји и по околини, да су многи долазили да слушају проповијед Јованову и да примају крштење покајања у ријеци Јордану. Па су многи помислили чак да није он тај обећани Спаситељ, будући задивљени силом ријечи његове која је била надахнута Духом Светим. Али им он одмах говори: Нисам ја тај што ви мислите, ја вас крштавам крштењем покајања, а долази за мном јачи од мене, коме ја нисам достојан одријешити ремена на обући Његовој. Он ће вас крстити огњем и Духом Светим. И Свети Јован Крститељ, за кога кажемо да је био последњи у низу великих старозавјетних пророка, био је први који је свијету објавио и показао руком својом Спаситеља.“

Прота је подсјетио да је Господ, који узима на себе гријехе цијелога свијета, када је дошао да и Он уђе у воде Јордана, Он који је једини безгрешан, који није имао потребе за тим, Он прима крштење од слуге свога и претече:

„На Њега је указао Свети Јован, када је овај дошао к’њему на Јордан. Ево га јагње Божије, које узима на себе гријехе свјиета. И заиста је Господ узео наше гријехе на себе, примио од Јована крштење покајања, ушавши у воде Јордана осветио природу воде и нама показао пут спасења које почиње управо погружењем у воду, у освештану воду коју је Он осветио својим долазком и својим уласком. И показао нам да је бања крштења, бања нашег новог рођења за живот вијечни који је Господ намијенио свакоме човјеку од постања свијета.

Ова велика и света тајна Божијега објављивања свијету у древној Цркви је прослављана заједно са Рождеством, и заиста то јесте једна иста велика и света тајна, тајна љубави Божије, тајна да је јединородни Син Божији, Логос Божији, постао тијело, примио људску природу од Пресвете Дјеве Богородице, у свему нама подобан постао осим у гријеху. Постао један од нас, добровољно себе унизио, да би нас гријехом пале и рањене обновио и утврдио заувијек нераскидиву заједницу Бога и човјека. Велика је и света тајна ово, којој се увијек и изнова са љубављу поклањамо и учествујемо у радости великој, коју нико од нас одузети не може, а која нам даје велику снагу и утјеху да се боримо кроз живот и да идемо ка ономе крајњем циљу гдје нас Господ позива, а то је Царство небеско, Царство вјечне и непролазне радости и наслађивања гледањем свјетлости лица Божијега.“

На крају своје бесједе протојереј-ставрофор Слободан Зековић се осврнуо и на чудесни чин великог водоосвећења рекавши да се „од најстаријих времена, од времена апостолских, па кроз вијекове до данас и до краја свјета и вијека, у ове велике и свете дане и данашњи предпразнични дан и сјутрашњи празник Богојављања, на Светим литургијама врши чин великог водоосвећења, гдје благодатна сила Духа Светога освећује воду, као некада на Јордану, када је Господ својим уласком у воде Јордана осветио природу воде“.

„Тако се дешава и приликом овог великог водоосвећења. Освећује се природа воде, она постаје нетрулежна и непропадљива. Њоме се освећујемо, пијући од ње, кропећи се њоме. Њоме освећујемо своје домове, храмове и сваки простор у коме се налазимо. И велика сила Божија, како тада на Јордану, тако и данас, и до краја свијета и вијека, у ове велике и свете дане, видљиво се пред свима нама пројављује, и зато смо Господу благодарни на свему, на свим даровима којима нас је богато обдарио у све дане нашега живота.“

Након завршетка Свете литургије, оци барског храма приступили су великом водоосвећењу. Крстовданска света вода је затим подијељена вјерном народу.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић