Протојереј Љубомир Јовановић началствовао је Светом Литургијом која је, у Недељу 18. по Духовима, а у дану када наша Црква прославља Преподобног Киријака Отшелника – Михољдан, служена у Саборном храму Светог Јована Владимира. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић и протојереј Младен Томовић. На литургијске возгласе одговарао је хор „Свети Јован Владимир“.

Данашње Јеванђеље по Луки, зачало 17. (5,1-11), како каже отац Слободан у својој бесједи, описује један догађај са почетка Христове проповједи. Видјевши двије лађе које стоје украј језера и рибаре који бијаху изашли из њих и испираху мреже, Господ уђе у једну лађу, која бијаше Симонова, и замоли га да је одмакне мало од обале. И сједе и поучаваше народ из лађе.

„А када је завршио своју бесједу, Господ који својим свевидећим оком види сву творевину и свакога човјека и који зна сваку сакривену мисао нашега срца, свакако је видио и велики труд који су ови рибари цијеле ноћи уложили, покушавајући да улове рибу, јер су од тога заната живјели, хранили себе и своје породице. И видио је да су се мучили цијеле ноћи без успјеха. И затражи Господ од Симона да пође у дубину и поново баци своје мреже. А Симон који је поштовао Христа као учитеља, као мудрога човјека, и сам слушајући његову проповијед, није се успротивио, него је послушан био тој ријечи Христовој, рекавши му „Учитељу, сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо; али на твоју ријеч бацићу мрежу.”  И одоше у дубину, бацише мреже, и толико се напунише мреже, да Петар није могао сам да их извади у барку, него је позвоо и своје пријатеље, Јакова и Јована, синове Зеведејеве.

Запрепашћен Петар тим чудом које се пред њима збило, он и не благодари Господу на томе великоме дару које га је удостојио, него свјестан да пред њим стоји неко који је више од овога свјета, он му говори: „Господе, ја сам грешан човјек и нисам достојан да ти будеш овдје у мојој барци.“ А Господ га тјеши и упућује му ријечи: „Не бој се, од сада ћеш људе ловити.”

Из овог данашњег Јеванђелског читања видимо да када је благослов Божији на нама, када је Господ са нама, да онда сваки посао, свако дјело које чинимо бива успјешно, а исто тако када се ослањамо само на себе и на своје силе и способности, да много пута, иако улажемо велики труд, он буде без успјеха. И зато нас данашње Јеванђеље учи да у свему што радимо, у свакоме послу, у свакоме дјелу, да увјек на почетку призивамо име Господње и тражимо благослов Божији за све што радимо. Тако чинећи, везујући се срцем својим за Господа, увидјећемо да ће свако наше дјело које радимо, сваки посао, ићи много лакше, много боље и успјешније.“

Ово Свето Јеванђеље које тумаче Свети и Богонадахнути оци Цркве, наставља прота Слободан, има такође у себе и дубљи духовни смисао.

„Ово море по којем су пловили рибари, оно представља наш живот овдје на земљи, на земљи која лежи у злу и безакоњу и које је, то море животно свакога од нас, пуно разних искушења и опасности. Ова барка која по томе мору плови, јесте Црква Христова, која је барка нашега спасења, а мреже које ученици Христови, свети апостоли бацају, јесу мреже Светога Јеванђеља, ријечи Господње, којима су они заиста постали ловци људи, и у те благодатне Јеванђелске мреже уловили цијелу васељену.

И један и други смисо данашњега Јеванђеља итекако су важни за наш живот, за наше вјечно спасење. Зато да увијек призивамо име Господње. Да се трудимо да будемо увијек вјерна чеда Цркве Христове која је наша мајка и сигурна лађа спасења. Цркве која нас води крајњем циљу нашег живота, ка Царству Небескоме, којега Господ нека би нас све удостојио.“

Текст/фото/видео: Дејан Вукић