На празник Вазнесења Господњег служена је Света Литургија у храму Светог Јована Владимира. Началствовао је протојереј Младен Томовић уз саслужење протојереја-ставрофора Слободана Зековића и протојереја Љубомира Јовановића. За пјевницом, на литургијске возгласе, одговарали су Василије Ускоковић и богослови Данило Масоничић и Никола Зековић, уз подршку неколико чланова хора „Свети Јован Владимир“

Отац Младен у уводном слову своје бесједе наводи да се Господ након васкрсења 40 дана јављао својим ученицима, и сваки пут када би им се јавио, обраћао би им се ријечима: „Мир вам.“ Иако је то био уобичајен поздрав у Јудеји, Господ ту, наставља прота Младен, не говори о пролазном, земаљском миру, већ дарује божански, небески мир — мир Царства Божијега, мир благодати Духа Светога.

„Господ отвара ум својим ученицима да разумију Свето Писмо. Објашњава им да су све пророчке ријечи из Старог завјета о Њему испуњене: да је дошао у овај свијет, оставио Оца, узео људску природу, живио 33 године, пострадао на крсту и васкрсао трећег дана.

И сада, стојећи пред њима, каже: „Погледајте моје тијело, ране од клинова и прободена ребра – то сам ја, Исус Христос.“ Он свједочи да је спасење рода људскога дошло, и да се обистинило обећање које је дао Отац, Син и Дух Свети – да ће човјечанство бити узнесено пред престо Божији.“

Господ одлази на небо, али обећава ученицима да ће им послати Утјешитеља – Духа Светога – који ће им дати духовну снагу да проповиједају Његову ријеч цијелом свијету.

„Свако може, драга, браћо и сестре, да проповиједа и да се научи да лијепо бесједи, да лијепо говори, али ако та бесједа није прожета ријечју Божијом, ако тај бесједник не вјерује у оно што говори, ако том бесједнику не обитава Господ у срцу његовом, ако благодат Духа Светога није на њему, онда та ријеч не може да се прими и да одзвања у срце онога човјека који је слуша. И тај човјек не може да повјере у то.“

На крају своје бесједе, прота Младен је поручио да се и ми попут светих апостола и ученика Господњих радујемо што је људска природа узнесена на небо пред престолом Божијим, и што је нама људима, од тог момента могуће спасење. Али спасење које треба да буде прожето вјером, у овоме свјету.

„Да Царство Божије живимо у овоме свјету, сада на земљи. Да Царство Божије овдје заслужимо, вјером, љубављу и добрим дјелима које треба да красе свакога од нас.“

Текст/фото/видео: Дејан Вукић