У дану када прослављамо Пресвету Дјеву Богородицу, односно њену икону Тројеручицу, у Саборном храму Светог Јована Владимира служена је Света Литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Саслуживали су му протојереји Младен Томовић, Никола Радовић и Александар Орландић, јереј Братољуб Радовић и ђакон Цвјетко Перић. На литургијске возгласе одговарали су богослов Стефан Петровић и Радмила Вујановић.
По завршетку читања Светог Јеванђеља, вјерном народу са великим трепетом обратио се отац Братољуб.
„Ми свештеници имамо дужност да проповиједамо Божију ријеч сваке недеље и свакога празника, али и оних дана када служимо Свету Литургију. Ја лично, када проповиједам, спремам се и после сваког Јеванђеља проповиједам. И буде ми некако лако. Али кад је у питању Мајичица наша, Пресвета Богородица, не умијем ријечима да искажем ништа што бих требао и што бих волио да искажем и да кажем. Биће ми задрхти када треба да причам о Њој. Ево, по благослову Оца Слоба који ми рече да ја нешто кажем, вјерујте ми, да ни у Улцињу гдје сам свештеник, и било гдје, гдје сам имао могућност да проповиједам, када је био у питању празник Пресвете Богородице, не умијем да се обратим, не знам шта да кажем, а да не унизим њену славу.
Она је узвишенија од ангела и архангела, Она је похвала пророка и апостола, Она је прва дјева и узор свим дјественицама и свим дјественицима, Она је благослов богобојажљивим и часним свештеницима, Она је темељ и утврда светим и часним епископима наше Цвете Цркве, Она је пустиноводитељ свим пустињацима и свима онима који се подвизавају по пештерама и гудурама и горама земаљским, и усрдна молитвеница за свакога човјека и за читав род људски на овој планети земљи. Али хтио бих још једну ствар да вам кажем, која је красила нашу Мајичицу Пресвету Богородицу. Та особина коју је Она имала, то је особина која је изнад свих особина. То је нешто што је Она мајка те особине, јер ју је потпуно испоштовала. То је оно што је Бог у нас усадио. То је оно, како је Владика Николај назива, царствена тишина.
У тој тишини стаје читава Васељена. Ма шта причамо? У ту царствену тишину Њену, браћо и сестре, стаје сами Цар Славе. Онај који је створио и Ангеле, и Небо, и Земљу, и све што је видљиво и невидљиво. И Његов Син јединородни, Господ наш Исус Христос, преко кога је Отац Небески све створио, и Он, браћо и сестре, стаје у ту царствену тишину. И зато ако хоћемо да заблагодаримо Владичици нашој, онда морамо да тихујемо, морамо да се смиримо до дна бића нашега, на нултну тачку битисања нашега да сиђемо, да би могли да препознавамо Њену величину, иако је у суштини никада нећемо препознати.
Наша душа, наше срце, наш ум, наше биће, оно треба да вапије за Мајчицом нашом. Па наш род, српски, он има такву смјелост дату од Светог Саве, да тражи шта год хоће од Мајичице наше. Ено Њена икона Млекопитатељница, стоји са десне стране. Тамо гдје треба Господ да стоји, Свети Сава је Њу ставио да стоји. За свакога од нас, који смо светосавски. А њена икона, Тројеручица, коју данас прослављамо, игуманија наша, игуманија свакога од нас, игуманија манастира Хиландара, игуманија нашега живота, стоји у Хиландару и трећом својом руком грли и милује свако своје дијете које јој је вјерно. Ено монаси од ње траже благослов и послушања.
Читава васељена пред Њеном иконом Тројеручицом клечи. Зато вас молим да ми опростите што не могу да кажем нешто много више о њој, што би требало да кажем. Зато се молим и ви заједно са мном да нас Пречиста Владичица наша Богородица никада не остави, да никада не окрене своје свето лице од нас, него да нас са својом трећом руком подигне и милује и храни, као што је то до сада радила.
А и да благодаримо Њеноме Сину који нам је дао Њу, такву царствену тишину, такву радост нама грешнима. Зато, браћо и сестре, кољенопреклоно пред Њеном иконом Тројеручицом и пред Њом самом да проведемо наше животе у покајању, у благодарењу свакодневном и свакога дана. Да кажемо слава Теби, Мајчице наша, слава Теби која си нам Бога родила, која си нам Избавитеља родила, Спаситеља родила, слава Теби што и дан-данас од нас грешних своје милостиво и прелијепо лице не одвраћаш, него нас бодриш и храниш и чуваш и љубиш и када хоће праведни гњев Божјии да се излије на нас, Ти га умилостивљаваш. Хвала Теби што наше претке који нису овдеј у покајању живјели из пакла избављаш. Хвала Теби што нас после смрти наше дочекујеш и демоне од нас одгониш. Слава Теби мајчице наша у све вјекове.“ рекао је на крају своје надахнуте бесједе отац Братољуб Радовић.
По завпшетку Свете Литургије освештани су славски дарови које је у Славу Божију и у част Пресвете Богородице, у своје име и у име своје породице, принјела Невенка Томић. На крају ове Божанствене Литургије одслужен је поменн за покој душе Драгана Шћепановића који је заједно са својом супругом Вером и синовима Мирком, Вељком и Душаном, донирао вјерни препис иконе Пресвете Богородице Тројеручице барском саборном храму.
Отац Слободан је на крају пожелио свима срећан и благословен данашњи празник, да буду на здравље и на спасење данашња заједничка молитва и Свето прићешће. Затим се осврнуо на данашњи празник рекавши да данас славимо празник иконе Пресвете Богородице Тројручице, једну од бројних икона Њених, преко којих се пројавила Сила и благодат Божија. Посебно мјесто међу Њеним иконама припада и икона Мајке Божије названој Тројручица, која је названа тако по трећој руци, коју је од сребра начинио и на њу додао велики учитељ Цркве, велики пјесник Цркве и велики богослов, Свети Јован Дамаскин. Прота Слободан је укратко испричао историјат ове Свете иконе, рекавши затим да су се наш храм и наша заједница прошле године удостојили великог благослова, да вјерни препис чудотворне иконе Тројеручице буде уручен нашем храму. Она је израђена, каже прота Слободан, благословом игумана и братије Манастира Хиландара и благословом нашег митрополита. Посебну заслугу за то што је она израђена и што је дошла у овај наш храм има часна породица Шћепановић, чији је ово био дар, дар љубави, дар њиховог срца овом Светом храму, овом граду, дар Светоме Јовану Владимиру.
Славу је за следећу годину преузео Душан Шћепановић.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
