Отац Слободан Зековић началствовао је Светом Литургијом која је, у Недељу Слијепог служена у барском саборном храму. Саслуживао му је отац Љубомир Јовановић, док су на литургијске возгласе одговарали Јелена и Ивана Зековић и богослов Данило Масоничић.
Након што је прочитао данашње зачало из Светог Јеванђеља о чуду, за које се до тада никада није чуло и које је задивило све оне који су томе чуду присуствовали, да један слијепи човјек од рођења прогледа, прота Слободан се бесједом обратио присутном вјерном народу.
„Али није чудо само у томе што је Господ рођеном слјепцу повратио вид, него је још веће чудо што је милионима људи који су слушали ово Свето Јеванђеље, па тако и нама овдје, данас сабранима, Господ отворио духовни вид да препознамо Њега као Бога и Спаситеља нашега. То је много веће чудо. И то је велика слава Божија и сила Божија која се пројавила преко овог рођеног слијепца.
Господ је дошао на овај свијет да нас избави од робовања грјеху, смрти и ђаволу, да порази својом смрћу смрт као највећег нашег непријетеља и да свима нама духовним слијепцима отвори очи, душе и срца, да познамо Господа и да познамо да је Он једини пут истина и живот. И да само они који Његовим заповјестима следују, који се са страхом и трепетом клањају пред силом и славом Његовом и пред величанством љубави Његове, према роду људскоме и силој творевини, да се само такви спасавају и да ће наслједити непролазну славу Царства Небескога, коју је Господ намјенио од постања свијета сваком човјеку који жели ту заједницу са Њим и да у њој обитава.“
Прота Слободан је рекао да и ми Господу долазимо тражећи од Њега здравља, тражећи исцјељења од духовног слијепила.
„Али да не будемо попут ових фарисеја код очију слијепи. Јер они видјевши многа, до тада невиђена и нечувена знамења која је Господ чинио, остали су слијепи, нису препознали силу и славу Божију и љубав Божију, која се тако очигледно пред њима показивала, него су остали очима душе и срца свога слијепи, и тиме затворили двери рајске за себе. Оне двери које је Господ отворио сваком човјеку и свим људским покољењима. Зато да иштемо увијек тога здравља, духовног. Духовног вида. Да нам Господ подари да се чувамо од сваког гријеха. Да у страху Божијем живимо у љубави према Богу и једни према другима, и на тај начин да идемо путем спасења, који нам је Господ пропутио и показао и дао примјер како треба да се трудимо, како да се боримо.“
На крају се осврнуо и на светитеља из рода нашега, којег прослављаму у данашњи дан, који је, како каже прота Слободан, послушао ријеч Божију и науку Божију усвојио у срцу своме.
„Свети Никодим архиепископ Српски, један од најзнаменитијих архиереја Светосавске цркве, чије чудотворне и нетљене мошти, у које се уселила благодат и сила Божија и до данас у Пећкој патријаршији свједоче Христа Распетога и Васкрслога. И које са љубављу, сви ми који одлазимо у ту нашу велику светињу, цјеливамо и молимо његово заступништво за нас пред престолом Бога живога.“
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
