Празновање Видовдана у Бару започело је Светом литургијом која је у јутарњим часовима служена у Саборном храму Светог Јована Владимира.

Светом службом началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, а саслуживали су: протојереј-ставрофор Радоман Мијаиловић, протојерији Љубомир Јовановић, Младен Томовић и Никола Радовић, јереј Александар Орландић и ђакон Горан Груловић из Епархије сремске. За пјевницом су одговарале Маја Томић и Ивана Зековић. Апостола је читао Марко Орландић.

Говорећи о значају Видовдана за српски народ, отац Никола Радовић је у својој бесједи рекао да се ми радујемо жртви Светога кнеза Лазара и косовских мученика , јер смо захваљујући кнезу Лазару и косовским мученицима од Косова до данашњега дана, убројани у праве небеске Божије народе.

„На Светом кнезу Лазару мученику почива наш свод небески, како ове цркве, тако и небеса нашега српскога народа. Један од оних стубова, од многих међу многима, то је и Лазар мученик косовски. Та његова жртва и одлука да се одлучи за Царство небеско, а не за царство земаљско, јер земаљско је замалена царство, а небеско увијек и довијека, то опредјељење је оно којим смо се ми као народ привољели и пратимо га до данашњег дана. Велика је радост када видимо да се у овоме светом храму сваке године све више и више сабирамо за Видовдан. То значи да кнез Лазар косовски и мученици косовски који су пострадали за слободу, људско достојанство и за Царство небеско, нису за џабе пострадали. И ми се овдје у храмовима сабирамо, као ови дивни косовски божури и сјећамо се њихове мученичке жртве, како бисмо кроз тај њихов подвиг себе осветили и сами себе привољели Царству небескоме и вјечној божанској љубави.

Са вјером у ту непролазну божанску побједу, ми се и данас сјећамо косовских новомученика. Сјећамо се Патријаршије наше у Пећи. Сјећамо се Дечана, Зочишта, Грачанице, Светих Архангела, Богородице Љевишке, многих и многих светиња на Косову и Метохији, гдје наш народ и даље живи и даље опстаје. Али прије свега је најбитније што опстаје око Цркве своје. Јер Црква је та, и свети архиереји који су похрањени у Пећкој патријашији и Свети мученик Стефан Дечански краљ који и даље бди над Косовом и Метохијом и око којих се тај народ окупља. И та свјетлост и та радост је оно што нам даје наду. И ако као народ уз то опстанемо, уз молитву, уз Литургију, уз преображај нашег духовнога бића, онда ће нам Господ и подарити и повратити оно што нам по свим небеским и земаљским судовима припада.

Ако погледамо кроз историју, када би као народ подпадали и унижавали себе, онда би нам Господ и узимао оно што нам је најмилије, а ако бисмо се враћали себи и духовно уздизали и просветљивали, онда нас је Господ за то и награђивао. Зато се помолимо да нам Господ подари крепости, снаге да се овако у љубави и радости окупљамо и да прослављамо име Божије и мученике Косовске од Косова боја до данашњега дана“, бесједио је отац Никола Радовић .

На крају Свете литургије одслужен је помен свим војсковођама и војницима пострадалим за вјеру и отаџбину од Косова до наших дана.

Након вечерње службе, на малом платоу у порти Храма Светог Јована Владимира, пред великим бројем народа, одржана је Видовданско вече. Поздравно слово изрекао је протојереј Јован Пламенац, док је Видовданску бесједу казивао проф. др Драгиша Бојовић са Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Богат културно умјетнички програм извели су хор „Свети Јован Владимир“, КУД „Свети Јован Владимир“ и дјеца вјеронауке која су, предвођена професором Сашом Басараб, добила и највише овација од присутне публике.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић