У Недељу 14. по Духовима, а у дану када прослављамо Црквену Нова годину, у храму Светог Јована Владимира служена је Света Литургија. Началствовао је јеромонах Агатангел (Будишин), професор на Духовној Семинарији у Минску. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј-ставрофор Ђорђе Кнежевић и протојереј Љубомир Јовановић. На литургијске возгласе одговрао је хор „Свети Јован Владимир“. Апостола је читао богослов Данило Масоничић.

Наша Црква данас улази у нови годишњи циклус богослужења, па се отац Агатангел у уводном слову своје бесједе коју је изрекао након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, осврнуо на овај датум, који су Свети оци када су састављали богослужебни поредак и календар наше Цркве, означили као почетак Нове богослужебне године. И када чујемо да је нова година започела, каже отац Агатангел, увијек треба да се замислимо како је прошла наша стара година.

„Колико смо успјели да учинимо добрих дјела, колико смо успјели да помогнемо ближњим својима, колико смо успјели да радимо над собом, над савршавањем себе у љубави, у заповјестима Божијим. Онда се замислимо колико нисмо успјели. Колико нас је гријех побиједио у неким моментима нашег живота, када смо били лијени да видимо ближње своје, да помогнемо рођацима, својим комшијама, својим сусједима, онима који живе поред нас. Да видимо та дјела која нисмо успели. И важно је да сваки пут, када имамо прелаз из једног периода живота у други период, да се замислимо шта треба још да урадимо да бисмо били ближе ка Богу, ближе Царству Небескоме.“

Данашње Свето Јеванђеље говори о цару који начини свадбу сину своме. И који посла слуге своје те позва званице које, разним изговорима, одбише да учествују и да дођу. А онда посла слуге своје на раскршћа и рече им да кога год нађу, позову на свадбу. И напуни се свадбена дворана гостију. Ово јеванђеље нам, каже отац Агатангел, говори о призиву Божијем.

„И у нашем животу треба да се замислимо колико пута смо пропустили позив Божији да дођемо на богослужење гдје је спремна трпеза Господња, када се причешћујемо и испуњавамо заповијест из раја да станемо подобни Богу по благодати Божијој. Колико пута смо отишли својим дјелима даље од Бога, и нисмо дошли на трпезу коју Господ спрема. Колико пута смо призив Божији преко слугу Божијих пропустили, и нисмо хтјели да чујемо, и чак смо мислено, можда, и убили те слуге што нам досађују тим призивом да дођемо ка Богу. И са друге стране, треба да се замислимо да иде нови период живота нашега, црквене године, да увијек будемо обучени у свадбено рухо, да будемо обучени у добра дјела која можемо да творимо сваки дан. Јер Господ, можда нас и не позове одједном, али слуге Божије кад дођу да нас зову, хоћемо ли бити спремни да уђемо у храм Божији овде на земљи, или да уђемо у Царство Небеско на Небесима. И да ли ће Господ, кад нас види, обрадовати нам се видећи многе хаљине и одежде добрих дјела наших, љубави наше ка људима који нас окружују, добрих дјела помоћи људима које видимо у своме животу, добрих мисли које имамо ка свима које срећемо у нашем животу. И зато је важно да увијек мислимо о томе да можемо у овом моменту стати пред лице Божије. Не вечерас, ни сјутра, ни следеће године. Већ данас и овом минуту Господ може да нас позове да станемо пред Њим. Зато пазимо на то шта мислимо, на то шта говоримо и на то што радимо у нашем животу, да бисмо увијек били у свадбеном руху Царства Небескога и увијек били готови ући у Царство Небеско.

Свако од нас треба да живи, како каже Свето Писмо, данашњим даном. Да видимо шта можемо данас да урадимо и како можемо данас да уђемо у Царство Божије. Јер ко зна да ли ће сјутра наступити нека срећна и благословена нова црквена година. Да нам Господа да, да смо увијек у руху свадебном, да смо увијек спремни да идемо у Царство Небеско, да смо увијек у љубави једни са другима, јер када се сви сусретнемо у Царству Небеском, тамо ће бити велика радост што можемо бити заједно на пиру Господњем.“

Текст/фото/видео: Дејан Вукић