Протојереј Младен Томовић служио је Свету Литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Недељу четврту по Васкрсу, недељу раслабљеног. Саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић и ђакон Цвјетко Перић. На литургијске возгласе одговарали су Василије Ускоковић и Данило Масоничић.

Свето Јеванђеље које се чита у Недељу раслабљеног говори о бањи Витезди у којој, како се каже у овој причи: „Анђео Господњи повремено силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао пошто се узбурка вода, оздравио би, ма од какве болести боловао.“ И поред мноштва народа који ондје чекаху тренутак да баш неко од њих буде тај који ће први ући у воду, бјеше и човјек који дуго година бјеше болестан и лежаше поред бање немајући никог да га у воду спусти.

Прота Младен говорећи у својој бесједи о овом догађају каже да Господ који зна срца наша, који зна све о нама, који зна и више него што ми сами о себи знамо, знао је и за овог човјека, и знао је да 38 година болује. И њему прилази, да њега излијечи.

„Зашто баш њега? Зато што је тај човјек заиста са трпљењем великим, не роптећи, не хулећи на Бога, стрпљиво чекао да он буде тај који ће у ту бању ући да оздрави. Али Божија промисао и Божија воља је била да он толике године чека и да се на крају сустретне са самим Господом. Господ га исцељује и говори му да узме одар свој и да ходи. И налазећи га касније у храму Исус му говори те кључне ријечи на које треба да обратимо пажњу.  „Ето постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди.“  А шта је то горе, драга браћо и сестре, што може нама да се деси, сем те патње које је имао овај несрећни човјек 38 година? Шта још горе од тога може да нам се деси? Горе од тога је да душа наша, када се пресели из овога свијета, оде у пакао, да оде у ад, у вјечне муке. То је оно најгоре и што може нама да се деси.

Господ нас, преко овог човјека који је 38 година боловао, упозорава да пазимо на свој живот, да водимо рачуна како живимо, да се кајемо за своје гријехе изнова и изнова, и да у покајању дочекамо кончину свога живота. Не у гријеху, него у покајању. И тако ћемо себе спасити.“

Наша Црква данас прославља једног од највећих отаца Српске Православне Цркве. Светог Николаја Жичког и Охридског. Отац Младен каже да је Свети Николај можда и највећи у роду српскоме после светог Саве, и да се може назвати равноапостолним. Поручио је да изнова и изнова морамо читати дјела која нам је Свети Николај Жички оставио, надахњивати се њима, поучавати се слову Божијем и утрвђивати се у вјери православној.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић