На Великом пијеску код Бара, на остацима ранохришћанског храма Свих Светих из IV вијека, литургијски је прослављена престона слава овог древног храма. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић уз саслужење протојереја Јована Пламенца, протојереја Александра Орландића и ђакона Цвјетка Перића.

Сабрани овдје на остацима ове древне светиње да прославимо све Свете који су Богу угодили још из дана Старог Завјета, сигурни смо, рекао је прота Александар на почетку своје бесједе, да су неки од њих, били то они у архијерејском чину, монашком, или неко од светих мукченика, сигурно похидили и овај свети храм.

„Овај празник установљен је још у древна времена, у IV вијеку, када је Црква добила слободу исповиједања и слободу служења. Тада су Свети оци установили овај празник, прије свега у спомен светих мученика, којих је било безброј и који су својом крвљу потврдили вјерност Господу и Цркви. Сваки од њих има свој посебан празник, али има и оних небројенo много, који су само Богу знани. Касније је Црква проширила овај празник на све Sвете угоднике, такође и оне које знамо и који су уписани у диптисима светим, у нашим црквеним календарима, али сигурно је много више оних који су на Небесима, сијaју као звијезде и само су Богу знани.

Црква износи пред нас као на свијећњак та свјетила Цркве, који су наши молитвеници, наши пријатељи и заступници пред престолом Божијим, али износи их и као примјер и путоказ свима нама који смо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа, који смо се обукли у Христа, да следујемо њиховом примјеру и њиховој вјери. Као што сам Господ каже у Светом Јеванђељу, не може се град сакрити кад на гори стоји или нико не ужеже свијећу, па је ставља под суд да се не види, него на свијећњак, тако да свијетли свима онима у кући, тако и Црква износи примјер ових Божијих свјетилника, који свијетле и приводе Христу и нас и све вјерне од почетка хришћанства, својим примјером, својом молитвом и својим подвигом.

Свети угодници Божији нас, такође и овај празник, призивају на светост, јер сви смо ми призвани на светост. То није привилегија само неких одабраних, изабраних људи, већ и по самој ријечи Господњој: „Будите свети јер сам Ја свет“. Сви који смо се крстили у име Божије, сви смо призвани на светост. Управо то и јесте наш задатак. И Свети угодници Божији нису ништа друго до они људи који су испунили тај задатак, онај призив Божији који је дат од стварања човјека који је створен по лику и по подобију Божијем. Они су испунили управо то подобије које и јесте задатак који је дат свима нама. Светитељи Божији нису неки другачији људи од нас. Они су такође од крви места. Заправо они јесу истински прави људи, савршени људи, обожени људи који су достигли светост у заједници, у јединству са Господом. Јер светост није својство људско. Светост је само својство божанско.“

Отац Александар казао је да тај непремостиви јаз између Бога и човјека је управо због божанске природе самог Бога и људске природе човјекове, и не само зато што смо ми грешни, него управо зато што смо створени и зато што је Бог створитељ, вјечан и непролазан, а ми смо створени и пролазни.

„Међутим, тај јаз, ту непремостиву провалију, премоштава управо сам Господ који се излива у човјека и тада га обожује и човек постаје обожен, човјек постаје истински прави човјек, постаје онакав какав га је Господ замислио да буде од стварања. Постаје истински обожени човјек, свети човјек. А оно што је на нама, јесте слободна воља да ту светост, ту благодат Божију примимо. И то су Свети угодници Божи пројавили својим животима, неки мучеништвом, неки подвигом. Ту своју слободну вољу, жељу, љубав и вјеру према Господу остварили су тако што су се отворили за ту благодат Божију. То је призив који је упућен свима нама и овај празник нас управо на то позива, на светост, да идемо оним путем Божјим који су нам показвали Свети Божији угодници који су и сада на небесима заступници наши и којима се ми обраћамо молитвама. Који нас чују Духом Светим. Духом Светим којим Црква живи. И управо није случајно то што овај празник прослаљамо управо после празника Педесетнице, јер Свети угодници Божији јесу управо ти први и највећи и најдивни плодови благодати Духа Светога који је на Педесетницу сишао на Свете Апостоле и преко њих на пуноћу Цркве Божјије и створио Цркву, установио Цркву и дао нам као своје прве плодове Свете угоднике Божије.“

На крају је прота Александар пожелио да Господ подари нама, да њиховим примјером и њиховим молитвама укријепљени, идемо и ми тим путем и да се нађемо тамо гдје су Свети угодници Божјији, у том непролазном царству Оца, Сина и Духа Светога.

По завршетку Свете Литургије освештани су Славски дарови у Славу Господњу и част Свих Светих Божијих угодника.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић