У Саборном храму Светог Јована Владимира, пред великим бројем посјетилаца, на празник Светог мученика Кнеза Лазара и Светих српских мученика, одржано је Видовданско вече.
Програм је због јаких удара вјетра одржан у храму, а не у његовој порти, како је првобитно било планирано.
Скуп је благословио и празник честитао старјешина Саборног храма протојереј-ставрофор Слободан Зековић који је казао да је “Видовдан наша завјетна слава – дан у коме прослављамо спомен Светог великомученика Кнеза Лазара косовскога и свих Светих српских мученика и новомученика. Оних, који су надахнути вјером и примјером Светог Кнеза Лазара исповиједали Христа Распетога и Васкрслога и са вјером у Њега и са вјером у Васкрсење, без страха, то свједочење запечатили и проливањем своје мученичке крви. И својим страдањем, својом жртвом, цијели род српски везали за Царство Небеско и неразориви савез са Христом, Господом нашим”.
Потом је прочитао поздрав и извињење проф. др Мила Ломпара, редовног професора Филолошког факултета у Београду, који је требало да казује Видовданску бесједу, али, како је објаснио, није могао да дође у Бар, јер је морао, на молбу студената Београдског универзитета, да говори на скупу који је на Видовдан организован у Београду.
Бесједу насловљену “О косовском опредељењу и Црној Гори” коју је припремио професор Ломпар, прочитао је отац Слободан Зековић.
“Динамички потенцијал косовског опредјељења, као језгра читаве традиције, постоји унутар Лазареве одлуке. Kао што биљежи средњовековни љетописац, кнез Лазар пред Kосовску битку каже: ‘Боље је нама у смрти подвиг, него у срамоти живот’. Та одлука показује да је у средњовековној представи било присутно херојско начело”, написао је, између осталог, професор Ломпар, додајући да косовско опредјељење подразумијева избор Царства Небеског кроз подвиг, а не кроз пораз.
“Народни пјевач је издвојио ситуацију у којој Лазар добија опредјељујућу поруку – уколико жели Земаљско царство, он треба да учини јуриш на Турке и побиједи у бици, а уколико, пак, жели Небеско царство, он треба да сазида цркву Лазарицу. И кнез Лазар одговара класичним ријечима народне традиције – ‘Земаљско је за малена царство, а Небеско увијек и довијека’.
То слиједи, пише даље Ломпар, и народна традиција и Његош.
“Да је мотив сијања Лазареве круне важан у Његошевом пјесништву, показују и почетни стихови Лажног цара Шћепана Малог: ‘Весели се праху Немањића, / Немањића и Гребљановића, / Јер ће ваше круне засијати’, наводи професор Ломпар, додајући да је Његош као метафизички пјесник поетички нужно усвојио и небеску и земаљску димензију косовског опредјељења и није га могао свести само на херојски (обилићевски) моменат. Његош је, у складу са поетиком романтизма динамизовао Лазарево опредјељење, поставивши смисаони нагласак на обилићевски моменат, али је он то могао, тврди Ломпар, зато што је управо тај моменат постојао у Лазаревом (косовском) опредјељењу.
“Тако се”, сматра професор, “образује унутрашња веза између ‘Горског вијенца’ и ‘Посвете праху оца Србије’ која му претходи: као што Посвета претходи ‘Лучи микрокозми’, као што епиграф одређује нешто битно у ‘Ноћи скупљој вијека’”.
“Kао што је косовска формула дошла из дубине вјекова, тако ће промијењених нагласака”, закључује професор, „наставити да постоји у вијековима који долазе“.
“Она свједочи о непрекинутој вези косовске традиције и Његоша, дакле о темељној традицији Црне Горе”, написао је на крају, професор Ломпар.
У програму који је услиједио наступили су: Хор Светог Јована Владимира, под диригентским вођством професорице Маје Басараб, Пјевачка група “Дарови Светог Јована Владимира”, KУД “Свети Јован Владимир” и дјечији хор барске вјеронауке.
Текст: Бранкица Мандић
Фото/видео: Дејан Вукић
