Епископ диоклијски Пајсије служио је Свету Литургију, на празник Светих цара Константина и царице Јелене, на остацима манастира Пресвете Богородице на рту Ратац. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереји Јован Пламенац, Никола Радовић, Љубомир Јовановић и Младен Томовић, јереји Александар Орландић, Марјан Петковски, Крсто Пламенац и Дејан Томовић и ђакон Огњен Боричић

Владика Пајсије своју бесједу започео је Христовим ријечима из Јеванђеља по Јовану „За суд ја дођох у овај свијет, да виде који не виде, и који виде да постану слијепи.“

И заиста, каже владика Пајсије „Као што љекар не може излијечити онога човјека који сматра да је потпуно здрав, и као што ниједан учитељ не може научити онога који сматра да све зна, тако и сам Христос наш љекар и учитељ, може само да излијечи онога који је увидио своју болест и може да научи само онога који сматра да још ништа није научио. И тако видимо из овог апостолског зачала, гдје свети апостол Павле говори о самом себи, како је некада много ревновао за закон Божији, иако га није добро разумио, и да је одвише гонио Цркву Божију. А онда, како он сам каже, у ономе тренутку када му се Господ јавио, када је чуо глас Његов, није остао непокоран томе гласу, него је, напротив, послушао Божији глас. И све оно што је до тада чинио, престао је да чини и све оно што је до тада знао, од тога тренутка разумијевао је на другачији начин. И сви ми знамо како је та његова промјена била велика. Од онога који је пустошио Цркву Божију, на крају је постао најватренији проповиједник ријечи Божије и проповиједник хришћанске вјере. Коју не само да је проповиједао, него и својим дјелима свједочио. И због тога, због те проповиједи и тог његовог животног свједочења, много казни и много недаћа претрпио.“

А његов живот, наставља владика Пајсије, свакако да личи на живот светог цара Константина.

„Светог цара Константина, кога данас прослављамо. Који је био цар незнабожац, али који такође није остао непокоран ријечи Божијој. Него онога тренутка када је чуо ријеч Божију, када је видио дјела Божија, он их је и у срце примио. И због тога га памтимо као онога цара који је зауставио гоњење хришћана, које је до тада било веома изражено. И да од његовог времена једна велика незнабожачка империја временом постане и хришћанска, и да и остале народе који су у њој живјели обрати хришћанству и обрати правој вјери.

Због тога и ми треба да се угледамо на апостола Павла и светог цара Константина, његову мајку благочестиву царицу Јелену, и да онда када чујемо глас Божији, када нам се Бог обраћа, да не останемо непокорни, него да чујемо глас Његов и да се покоримо вољи Његовој. Само онда ћемо стећи знање и стећи здравље духовно и тјелесно.“

По завршетку Свете Литургије владика Пајсије освештао је славски колач и славско жито које су вјерници принјели у Славу Господњу и част Светих цара Константина и царице Јелене.

Сабрање је настављено уз послужење које су припремили данашњи домаћин јереј Марјан Петковски и коло српских сестара из Сутомора.

Данашњим празновањем настављени су Дани Светог Јована Владимира, а централна прослава биће сјутра, када прослављамо овог Божијег угодника и заштитника града Бара.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић