Последња припремна недеља поста пред Рођење Господа и Спаса нашега Исуса Христа, недеља у којој порслављамо Свете Оце Старог Завјета, недеља коју наша Црква посвећује породици и свим очевима, молитвено и литургијски прослављена је у Саборном храму Светог Јована Владимира. Свету Литургију служио је протојереј Љубомир Јовановић уз саслужење протојереја-ставрофора Слободана Зековића, протојереја Младена Томовића, ђакона Цвјетка Перића и протојереја Богољуба Миловановића из Епархије сремске. На литургијске возгласе одговарао је хор „Свети Јован Владимир“, док је апостола читао богослов Стефан Петровић.
Рождество Христово, празник који је пред нама, велика је и дивна тајна, велика радост и велика утјеха, радост над свим радостима, велики догађај, кључни догађај, космички догађај, догађај велике радости и догађај нашега спасења, рекао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић у уводном слову своје бесједе изреченој након што је ђакон Цвјетко прочитао зачало из Светог Јеванђеља.
„И зато и кажемо за овај празник, да јесте најрадоснији празник у години. И колико је велики и свети овај дан, најбоље нам говори то што је Мајка Црква, надахнута Духом Светим, из дубокога вјековног молитвеног искуства, дала да за овај празник не буде нека мала припрема, него се припремамо више недјеља светим постом и молитвом, и трудимо се, колико ко може и умије, да се погрузимо у дубину те свете тајне, да се потрудимо, да порадимо на себе, да очистимо своје срце од грјеха, да очистимо свој ум од греховних мисли, да се једни са другима измиримо, и да тако спремнога срца, духа и ума свога приступимо овој светој тајни, и са љубављу јој се поклонимо.
Тако Света Црква даје још од почетка овог поста, већ од празника Ваведења, да се на богослужењима пјевају пјесме у славу Рождества Христовога. И онај дивни канон Рождества који почиње ријечима „Христос се рађа, славите Христоса небеса, сретајте га“. И сви ови дани испуњени су управо таквих молитава и духовних пјесама. И полако, дакле, проходећи кроз ове дане поста, којим се припремамо за овај дивни празник, и којем смо се примакли, и већ се итекако празнична радост осјећа. Поготово се осјећа овдје у нашем храму, гдје се богато излива благодат Духа Светога, која нас кријепи, снажи и даје нам велику утјеху и снагу да идемо кроз живот, ка ономе вјечноме и главноме циљу нашега живота, ка Царству Небеском и вјечној непролазној заједници са Богом Живим.“
Пророци су стотинама година прије доласка Господа Исуса Христа најављивали Његов долазак, па тако, каже отац Слободан, и ове двије задње недјеље посвећене су праоцима и оцима Христовим по тијелу, великим патријарсима и пророцима, који су са вјером исчекивали испуњење Божијега обећања о доласку Спаситеља.
„Пророци су га најављивали стотинама година прије него што се то десило и читајући Свето Јеванђеље, видимо да се свака пророчка ријеч испунила до краја и да је Господ свако своје обећање дато нама испунио.
Пред нама је тај велики и дивни празник. Да заједно са мудрацима са истока, заједно са витлејемским пастирима и ми у духу ходимо ка Витлејемској пећини. Да се Христу, новорођеном Богомладенцу, са љубављу поклонимо и да учествујући у богослужењима ових празника, истински у дубини срца свога осјетимо ту тиху благу радост, која испуњава срце човјеково и коју само Господ може човјеку даровати. Нека би нас Господ те радости удостојио, да је увијек у срцу своме носимо и да том радошћу живимо и да ходимо у тој радости кроз живот, идући ка вјечноме спасењу, ка Царству Небескоме.“
На крају бесједе прота Слободан се осврнуо и на празник очева подсјећајући дјецу да се спреме да своје очеве по завршетку Свете Службе својим већ припремљеним конопчићима вежу и траже „откуп“. Својим примјером је и он на крају Свете Литургије, бјежећи од дјеце која су га јурила и хватала по храму, а он се поклонима ослобађао, дочарао радост овог празника.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
