У манастиру Светог Николе у Доњим Брчелима у Црмници данас, на Видовдан, служена је Света литургија са парастосом витезовима пострадалим за крст часни и слободу златну од Косовског боја до наших дана и одржан традиционални видовдански сабор Црмничана.
Богослужењем је началствовао јереј Велимир Бугарин из Подгорице, а саслуживали су му игуман манастира о. Никон Кокотовић и јереј Крсто Пламенац, парох црмнички.
Одговарале с монахиње манастира Горњи Брчели и Орахово.
У литургијској бесједи игуман Никон је рекао да нам данашњи празник говори о отаџбини.
„Даје нам визију земаљске и небеске отаџбине, односно цартства земаљкога и царства небескога. А царство једно и царство друго су спојени као што су душа и тијело једно“, рекао је он.
Казао је да небеско треба да буде изнад земаљског царства.
„Али, само земаљско царство, односно земаљска отаџбина не може се ограничити, не може се свести само на земљу која нас храни хљебом тјелесним, не може се свести само на оквире државне. Јер, у отаџбину земаљску спадају и гробови, свете кости наших предака, спадају и ћивоти свих оних који су се посветили, спадају и њихове цркве и манастири, њихове свете задужбине, У ту отаџбину земаљску спадају и многи идеали истине и правде за коју су се наши свети преци борили, под разним геслима. Од њих је можда најзвучније, најјаче оно За крст часни и слободу златну„, рекао је игуман манастира Доњи Брчели.
Поставио је питање шта бисмо данас одговорили Светом кнезу Лазару када би нас питао да ли смо ми, као они, спремни да жртвујемо свој земаљски живот царства ради небеског.
„Јер, бити Србин није предодређење већ је опредјељење. То је, уствари, Лазарево опредјељење. Ми често знамо да причамо о српству, а лажемо сами себе. Бити Србин – значи бити хришћанин, живјети хришћанским животом, бити активан члан Цркве Христове. Молити се Богу, постити постове. Данас је управо почео један од четири велика поста, пост посвећен светим апостолима. Постити, дакле, молити се Богу, кајати се исповиједати се и причешћивати се, примати у себе живог и васкрслог Христа… То значи бити хришћанин, а самим тим и бити Србин“, поручио је отац Никон.
Рекао је да Видвдан дође и прође, па и овај који је ни први ни последњи, а остајемо ми, неспремни да се суочимо са злом у себи.
„Да се суочимо са својим гријесима, са оним недостацима, са својим манама које се све више умножавају, а које ми, просто, и не видимо или не желимо да видимо. Јер, као што знамо, не треба нам непријатеља поред нас самих. Ми радимо њихов посао. И док тако пониремо, тонемо у све веће подјеле, све већу братомржњу, наш живот овдје на земљи полако и нечујно пролази а да тога скоро нијесмо ни свјесни. Данашњи Видовдан је права прилика да станемо пред огледало истине, да сагледамо сами себе да би Свети кнез Лазар и сви свети косовски мученици и новомученици српски, којих се данас сјећамо, пробудили у нама, васкрсли у нама све оно што је добро и све оно што смо сами закопали у нама“, закључио је отац Никон.
Текст: Радосав Рајо Војиновић
