У организацији Православне црквене општине барске и НВО Српско културно друштво „Слово љубве“у  недељу, 29. августа, испред Храма Светог Јована Владимира, представљана је издавачка кућа „Агапе“ из Београда. О издањима ове издавачке куће говорили су Александра Нинковић Ташић, Александар Гајшек, мр Милорад Дурутовић и професорица Маја Симовић. У музичком дијелу програма наступила је млада виолинисткиња Милена Јарамаз.

Након поздравних ријечи пароха барског, протојереја ставрофора Слободана Зековића, који је пожелио добродошлицу у име организатора, у уводном дијелу вечери говорила је професорица Маја Симовић. Она је на почетку истакла да се „радује поновном сусрету са овим, тако драгоцјеним људима“.

„Кратак запис из Пупинове аутобиографије ‘Од пашњака до научењака’ гласи – ‘Нека говори увијек онај који има вјере, само ако има неку испоруку’. Ево вечерас, чини ми се, имамо ту ‘испоруку’ у виду ‘живе и душате ријечи’ људи, који нам упорно, са толиком вјером и љубављу (тим неким првим предусловима) предају, сабирају и испоручују, све оно што је од великог значаја за српско насљеђе и то кроз један, слободно могу да кажем, готово мисионарски, просвјетитељски рад и прегалаштво“, истакла је Симовић.

У њиховом издању су, како је казала Симовић, изузетне антологије “Агапе”, у којима су сабрана искуства наших најумнијих савременика.

„Ове антологије можемо посматрати као духовне сублимате или филокалије, које нас воде кроз захтјевне путеве исправљања себе, уз крилатицу да ‘човјек није само дат већ задат’. Стога је ово је посебна издавачка кућа, која сваком књигом, кроз ту тежину бављења смислом, пружа један чврсти алиби, да се, ако не баш спасе, а онда сасвим сигурно исправи један човјек“, нагласила је Симовић.

Мр Милорад Дурутовић је сарадник у овој издавачкој кући који је, како је казао, пружио и ауторске доприносе на издавачком путу „Агапе“. Међутим, истиче да је за њега већа привилегија била то што је у њима нашао пријатеље, што је „из непосредне близине осјетио да ти људи нису само трагаоци, већ да истовремено производе доброту, те да су тако и сами њени чиниоци“.

„’Агапе’ није створила у квантитативном смислу велики опус (објавили су свега петнаестак наслова). Али, ако погледамо или схватимо, да је то само илустрација, производ једног ширег пројекта – мисионарског подухвата, који су утемељили Владета Јеротић и Александар Гајшек, онда схватамо заправо, да смо овдје да говоримо о путу добротољубља, којем је изузетно значајан допринос посљедњих година, понудила наша драга и племенита Александра Нинковић Ташић“, казао је мр Дурутовић.

Он је такође захвалио публици што је бројним пристуством потврдила, да тај “пут добротољубља” има своје поштоваоце.

Александар Гајшек је захвалио на гостопримству, посебно Велимиру Векију Мијовићу из Српског културног друштва „Слово љубве“ који је, како је казао, био главна карика за организацију ове вечери.

„Са Векијем ме упознао Цане из Партибрејкерса, једном приликом у Храму Светог Саве, пришао ми је и рекао ‘дођи да упознаш савременог српског витеза’. Ево, од тада су године прошле, и мислим да се уопште није шалио кад је то рекао. Веки нема оклоп, ни мач, нити јаше неког дивног коња, али има изузетан дух који свакодневно извлачи из својих корица, и тиме ‘сијече’ глупост, незнање, неправду… а увијек је први да помогне онима који не могу или немају“, казао је Гајшек.

Истакао је да се термин – континуитет, помиње као лајтмотив свих промоција „Агапе“ овог љета у Црној Гори.

„Када говоримо о књизи ‘Агапе- Антологија 5’ она је заправо, сублимација свега онога што сам ја имао као радост у дружењу и сусретима, као и неком професионалном задатку који се огледа у тв серијалу ‘Агапе’. У књизи је 12 разговора, у којима је само Владета Јеротић (јер смо је одштампали послије његовог одласка) јер смо хтјели да покажемо колико је био радознао“, појаснио је Гајшек.

Открио је и да су до самог краја Јеротићу стизали магазини из читавог свијета из разних области – физике, астрономије, филозофије, религије…

„Од како сам га упознао те 1997. године, он ми је причао о значају континуитета и да, оно мјесто које Србима недостаје, баш као и свим Словенима, је управо то. Говорио је да смо божанствено маштовити, да имамо генијалне ауторе, али да, некако или не умијемо то да створимо, а кад створимо, не умијемо да одржимо. Зато сам у ову књигу уврстио и тај први интервју, који није носио наслов ‘Агапе’. Схватам колико је то заправо било значајно за мене. А успјех код публике је, чини ми се, некако још више отворио срце Владете Јеротића, да прихвати да имамо чешће неке јавне наступе до те 2005.г одине, када смо ријешили да не чекамо од Божића до Божића, већ да сваке недјеље имамо ‘Агапе’“, испричао је Гајшек.

Књига „Агапе- Антологија 6“ је посвећена филму. Садржи 12 разговора о најзначајнијим редитељима у историји филма. С професором Марком Бабцем, Гајшек је разговарао о умјетности чувених редитеља Бергмана, Фелинија, Тарковског, Чаплина, Буњуела… Права “посластица” за читалачку публику је и антологијски разговор Владете Јеротића и Емира Кустурице на тему стваралаштва.

„По ко зна који пут сам ‘злоупотријебио’ улогу водитеља и доводио ауторитете из одређених области, на тај начин сам попуњавао бројне рупе у мом незнању. Позвао сам у госте проф. др Марка Бабца, а интервјуисао сам и неке најзначајне редитеље данашњице. Мислим да ова књига може бити добро уводно штиво на тему како да гледамо филм. Осим тога што нас је увео у те тајне мајсторства највећих кинематографа, само се наметнуло као тема, да ми, гледаоци, не можемо посматрати филмове ако и сами не пружимо напор личног усавршавања и образовања. Не можемо разумијети Тарковској или Бергмана, ако не познајемо хришћанство. Не можемо ништа знати о филму ‘Андалузијски пас’ Буњуела, ако не познајемо Фројдову мисао, или… ако не познајемо технике анализе снова К.Г.Јунга, како ћемо гледати Бергманове или Фелинијеве снолике сцене?“, запитао је Гајшек.

Александра Нинковић Ташић је заједно са мр Милорадом Дурутовићем приредила издање “Ја, Никола Тесла”. Ауторка је књига “Звездобројци 1” и “Звездобројци 2” у којима говори о животима Тесле, Пупина, Миланковића као и Руђера Бошковића, Јована Цвијића, Атанасија Николића и Ивана Ђаје.

„’Гдје ја стадох ти продужи– што задужих ти одужи’, чини ми се да је управо у овим ријечима лајтмотив свих наших стремљења, не само мојих, да дуг одужимо, да кажемо – слава им и хвала овим дивовима наше духовности”, казала је Нинковић- Ташић.

Током вечери она је читала приче и анегдоте о Михајлу Пупину и Николи Тесли, Милутину Миланковићу, за које каже да су „били неустрашиви, храбри, добри људи и бриљантни због вјере коју су носили у срцу“.

„Ви када гледате у њихова насљеђа, која не одишу само бриљантношћу њихових умова, него добротом која је ушла у њихова срца, ви видите чисту вјеру њихових мајки и оних који су их одњеговали“, закључила је Нинковић Ташић.

Текст: Силвија Вукелић ( Бар.инфо)

Видео: Дејан Вукић