Храм Светог Јована Владимира у Бару осликан је за непуних годину и по. Традиционална фреско-техника која је коришћена била је запостављена на нашим просторима готово 300 година. Укупна површина за осликавање храма је око 4.800 квадрата, а поређења ради, Дечани, који су приближне унутрашње површине, осликавани су пуних 16 година.

Осликана сцена силаска Светог духа на апостоле

Једна од тема је Силазак Светог духа на апостоле која је осликана у припрати храма. Оно што је архитектонски карактеристично код Храма Светог Јована Владимира јесте што има припрату, улазни дио у главни храм. Примјера ради, храм у Подгорици нема припрату.
Занимљиво је да је припрата са читавом куполом. У том куполном огромном простору око 200 м2 осликана је сцена силаска Светог духа на апостоле, и у наставку на вертикалним зидовима осликани су равноапостолни светитељи, односно сви земалзски народи приказани кроз своје светитеље које су ти народи изњедрили. Насликано је око 130 светитеља на једном и 130 светитеља на другом зиду. Осим 260 светитеља, насликани су, по мојој идеји, са којом се сложио митрополит Амфилохије, претече, велики људи који су народе припремали за долазак спаситеља свијета, велики филозофи Аристотел, Платон, Сократ, Конфучи, Махатма Ганди, јер је њихов значај немјерљив. Насликан је чак један Индијанац, представник народа, који је, нажалост, искоријењен са својих простора, а тај народ носи невиђену духовност, каже Радовић.

Фрескописци на осликавању Храма Светог Јована Владимира последњих мјесеци радили су скоро даноноћно како би до освећења 25. септембра посао био приведен крају.

Фрескосликар Атанасије Радовић, који се 30 година бави овим одговорним и захтјевним послом, каже да је последњих деценија митрополит Амфилохије потенцирао на обнови и традицији, па тако и на повратку фреско технике што се тиче црквеног сликарства, живописа.

– Храмови у Подгорици и Бару осликани су у традиционалној фреско техници, на свјежем кречном малтеру. То је древна сликарска техника, тешка, сложена и скупа, која је много времена била запостављена. Креч треба да буде стар минимално четири године, и што је старији то је бољи. Имали смо огромну срећу, нашли смо креч стар преко 40 година у некадашњој кречани код Спужа, гдје се данас вади мермер. На веома квалитетном кречу осликана је огромна површина изузетно трајном фреском, која је вјечна, не може да изблиједи, временом може само да добије на квалитету. Иначе, сазријевање фреске траје до 200 година. Та питомост коју фреска временом добија не може ниједан друга сликарска техника да постигне каже главни фрескописац храма Св. Јована Владимира.

Према његовим ријечима, од маја прошле године на осликавању је радило неколико екипа. Моја екипа, са Вуком Дабетићем, изузетним сликаром и живописцем, урадила је око 80 одсто. На осликавању храма радили су изванредни сликари, Милош Јанићијевић, Дамир Младеновић, Борис Маркуш, који су осликали одређене засебне цјелине храма. Сваки човјек има свој стил, и с обзиром на то да различити рукописи, колико год су добри, могу да наруше ликовни склад, овдје се то срећом није догодило. Не постоји на свијету ниједна црква, у којој је толики простор осликан у фреско техници. У складу је са занимљивом и оригиналном архитектуром чувеног архитекте Пеђе Ристића, осмишљен лијеп иконографски програм, тематика која је представљена на сводовима, зидовима храма. Полазишна такча у куполи храма на висини од 40 метара осликана је сценом вазнесења Господњег умјесто Пантократора који се најчешће слика у куполи, али то има своје теолошко значење истиче он, и додаје да је задатак сликара да у поезији боје и облика покуша да на симболичан начин представи слику царства небескога, на један литургијски, теолошки, богословски начин.

– На нама живописцима је огромна одговорност да нараштајима који ће доћи за многе вјекове тај живопис буде огледало Јеванђеља у боји, да људи, вјерници, успију да спознају суштину Христове проповиједи и његове жртве, његово васкресења, вазнесења.

На тако јавном објекту гдје се догађа изложба кроз вјекове, гдје се људи Богу моле, да пренесе богословски, историјски смисао и ликовну љепоту. То је огроман задатак, и пред Богом и пред народом. Али, то је и привилегија, за једног сликара то је срећа над срећама. Да сам се родио прије 30, 40 година, ту срећу не бих имао.

Одмах по освећењу треба осликати још око 800 квадрата, каже он.

– Није приоритет осликати сваки квадратни метар науштрб квалитета. Након освећења треба да осликамо двије апсиде у приземљу са сјевера и југа, и двије галерије. То су два засебна простора.

Радовић је осликавао многе цркве још од периода када је студирао у Атини.

– У Грчкој сам завршио Богословски факултет, а академију сам завршио на скели, и још увијек сам на скели. Осликао сам дио живописа храма Васкресења у Подгорици, храма Светог Саве у Београду, Цркву св. Димитрија у Косовској Митровици, Храм Свете Тројице у Шапцу. Живопис, сликарство у Храму Св. Јована Владимира нема никакве везе са копирањем и имитацијом старих узора, већ се ради о једном оригиналном ликовном остварењу. Какав је његов квалитет, да ли га садржи, то ће вријеме и људи судити. Осликани Храм Св. Јована Владимира, у миленијуму свједочанства, нешто је ново у савременом живопису, а потпуно у складу са традицијом и канонима каже он.
Фреска Богородице, осликана у олтарској апсиди, на простору од око 80 м2, која потврђује вјештину и умијеће фрескописаца, импознатна је. То је дивна тема „Богородица шира од небеса, каже он, гдје је осликано попрсје пресвете Богородице са Господом у медаљону кога држи у наручју.

Каква је то тајна, чудо непојмљиво, да је највећа међу женама у својој утроби смјестила онога који је створио сву васељену, који је створио сва небеса и зато се зове „шира од небеса. Она је обујмила творца неба и земље. Кажу ми људи кад уђу у цркву да имају утисак како их Богородица грли својим раширеним рукама. Постоји та узајамност са ликом, каже Радовић.

Драган Стојановић

Извор: Дан

Митрополит дебарско-кичевски (МПЦ) господин Тимотеј стигао је данас са пратњом, око 15 часова, у Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару гдје  га је на платоу испред храма дочекало свештенство Митрополије црногорско-приморске.

Митрополит Тимотеј је обишао храм  и предао свештенству дјелић моштију Светог Јована Владимира, дар храму поводом освећења.

Уз појање тропара Св. Јовану Владимиру свештенство и вјерници пришли су да се поклоне и цјеливају мошти.

Текст: Оливера Балабан

Предстојатељ Албанске православне цркве Архиепископ Анастасије стигао је данас око 13 часова на гранични прелаз Сукобин, гдје га је дочекао Епископ Диоклијски господин Кирило са свештенством Митрополије црногорско-приморске и професором Цетињске богословије Аполоном Мишченком.

У пратњи  Архиепископа Анастасија налазе се Митрополит Фиера и Аполоније господин Николај, Митрополит Амантија господин Натанаило, свештеници Никола и Иринеј, ђакон Спиридон и ипођакон Албан.

Након сусрета и размјене добродошлице и благослова, Архиепископ Анастасије са пратњом кренуо је у Бар, гдје је обишао Саборни храм Светог Јована Владимира.

Текст: Оливера Балабан

Обраћајући се Патријарху Јерусалима и цијеле Палестине господину Теофилу III, предстојатељу Албанске православне цркве Архиепископу Анастасију, свим представницима православних цркава, представнцима римо-католичке и муслиманске заједнице и свим окупљеним у славу и част Светог Јована Владимира, на свечаном ручку поводом освећења Саборног храма у Бару, Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј је казао да су за овакав један скуп, који се ријетко догађа, потребне ријечи Цариградског Патријарха Светог Јована Златоустог или ријечи Српског Златоуста Светог Николаја, Епископа Жичког.

„Само су они могли да осмисле овакав један скуп и да кажу праву, божанску реч, овоме честитом, благословеном народу“, казао је Свјатјејши Патријарх.

Патријарх Иринеј је казао да је догађај освећења саборног храма посвећеног Светом Јовану Владимиру велико охрабрење за српски род.

„Ово је дан који је очекиван, који је жељен, дан за који се спремао цео српски, црногорски, свесрпски а великим делом цео православни народ. Овакво освећење храма посвећеног првом српском светитељу и мученику Светом Јовану Владимиру јесте догађај који се дешава једном у веку и овај догађај представља једно велико охрабрење за наш српски род“, казао је Патријарх.

Његова Светост Патријарх Иринеј је подсјетио да је Свети Јован Владимир велико име српске историје и културе и да је он као први светитељ српски, корјен светитељства у српском народу и српској цркви.

„Доласком Немањића, његова величина је некако засењена а ово је прилика да се поново обнови. И ми са њим да се обновимо. Славом и светитељством и мучеништвом великог српског светитеља Светог Јована Владимира да се обновимо“, казао је Патријарх српски Иринеј.

Патријарх је казао да је вријеме у којем живимо веома тешко и кризно а да многи покушавају да те кризе ријеше без Бога, без цркве и без правих духовних вриједности. Да много обећавају али свет не види плод тих обећања.

„Да су данас они који решавају судбину света присутни овде, могли би да виде и да дођу до закључка, како и на који начин се могу решити проблеми присутни у данашњем свету. Овде где је данас присутна православна црква, представници римо-католичке цркве и исламске заједнице, великих светских религија данас присутних у свету“, казао је Патријарх.

„Кључ решења је у вери. Без поруке и истине вере проблеми се неће моћи решити. Они се решавају оваквим саборима, оваквим скуповима народним, где је присутно име Божије и благодат Његова које решава све проблеме света. Господ и наши свети, они који су највише Богу угодили и приближили му се, они ће наћи најбољи метод и начин да решимо проблеме међу нама, да завлада љубав, поштовање личности божанске, да завлада осећање да смо сви деца Божија, да сви носимо лик Божији и да смо сви створени од Бога. Зато се молимо Господу да је оваквих сабора што више у свету“, закључио је Патријарх српски.

Текст: Оливера Балабан

Његово Блаженство Патријарх Јерусалима и све Палестине г. Теофило III, освештао је јутрос, уз саслужење Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Његовог Блаженства Архиепископа Тиране и све Албаније г. Анастасија, Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована и представника свих помјесних Православних Цркава, Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару и у њему одслужио Свету архијерејску литургију.

Након причешћа вјерних, Митрополит Амфилохије је у поздравном слову рекао да је Свети Јован Владимир био носилац крста Христовога, кога чува Јерусалимски Патријарх, и носилац силе Христовог васкрсења.

„Овдје сабрана Црква Божија са свих страна је свједок и носилац те силе Христа распетога и васкрслога, на челу са Вама који сте и чувар Његовога Светога гроба и свих светиња у Светој земљи. Зато благословите овај народ као наследник Светога апостола Јакова, који је такође себе жртвовао за Христа васкрслога“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Блажењејши Патријарх Теофило је казао да у житију Светога Јована Владимира пише да је његова глава одвојена о тијела, али и да је Бог учинио да је, иако је душа одвојена од тијела, остала присутна благодат Духа Светога.

„И он, отац наш, надахњује нас и говори да је с нама Бог и да се не раздваја он од нас, иако је његово тијело погубљено, јер је Бог господар живота и смрти и вјечнога царства“, казао је Патријарх светога града Јерусалима.

Он је додао да су га његови гонитељи и убице убили за истину Христову.

Потом је Патријарх Теофил Патријарху Иринеју и Митрополиту Амфилохију, као знак јединства Цркве Божије, уручио дар – икону Мајке Божије Јерусалимске.“Али, Јован Владимир је преживио то страдање за Христа, тако да је Света Црква Христова жртвом његовом оснажена. Наша Црква је његовом жртвом стекла велики извор благодати и исцјељења за нас вјерујуће“, рекао је он.

„Уручујем вам ову икону Богородице јерусалимске као знак нашега јединства и подршке Мајке Божије, која је и Мајка свих Цркава“, рекао је Патријарх Теофило III.

Патријарх Иринеј је Митрополиту Амфилохију за барски Саборни храм предао дар – икону Светога Јована Владимира.

Митрополит Амфилохије  је на крају заблагодарио свима који су помогли подизање храма и вјернима казао да су у Свети престо уграђене честице моштију Светог Саве Освећеног, коју је донио Патријарх Теофило, јасеновачких мученика, коју је благословио недавно у Јасеновцу Патријарх васељенски Вартоломеј и Светог Јована Владимира.

Текст: Рајо Војиновић

Видео: Острог Тв Студио

У присуству Патријарха Јерусалима и читаве Палестине г. Теофила Трећег, Патријарха српског г. Иринеја, Архиепископа албанског г. Анастасија, представника свих помјесних Православних цркава, осталих хришћанских заједница, исламске вјерске заједнице, преставника ипломатског кора, политичког и културног живота и више хиљада православних вјерника, вечерас је на платоу испред Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару одржана свечана академија, поводом хиљадугоишњице светитељеве мученичке кончине.

Пред сам почетак академије чланови породице Андровић из Микулића изнијели су испред храма крст Светог Јована Владимира, којим је Патријарх јерусалимски Теофило Трећи благосиљао вјерни народ.

Свечану бесједу одржао је Епископ диоклијски господин Кирило, који је рекао да се са свима присутнима данас радују ангели и да се небеса веселе.

„Радосно се на славу Божију сакупљају Црна Гора и Србија, Грчка и Бугарска, Албанија и Македонија, Илирик, Тракија и Диоклија, Рашка и Зета, Требиње и Хум, Неретва и Босна. Све што је земаљско мијеша се данас са небеским, и оно што је горе и оно што је доле заједно празнује – све је учесник славе, сва твар велича Свеца“, рекао је Епископ диоклијски.

Он је нагласио да је неизбјежна аналогија између куће Немањића и влаарске куће Дукље којој је припадао Свети Јован Владимир.

„Нама се неизбјежно намеће иконична, односно типолошка паралела Свети Јован Крститељ као претеча Христу и Свети Јован Владимир као претеча Светом Сави.

Он је казао да је Свети Јован Владимир сав садржан и у оном дану прије хиљаду година као и у овом данас.

„Зато и данас дијели своје дарове, како нам и напомиње народна пјесма. Свети Јован је дао крепост и снагу и нашем архипастиру Митрополиту Амфилохију да помогне да долети црква Свете Тројице, Бога љубави, на свету гору Румију. И ево, као круна тог Откривења Владимировог у наше дане приноси Митрополит Амфилохије и овај величанствени храм у граду Бару“, казао је Владика Кирило.

У умјетничком дијелу академије приказан је филм РТС-а о Светом Јовану Владимиру, а наступили су и хор из Елбасана, Никос и Гиоргиос Стратакис са Крита, глумци Петар Божовић и Јелена Мила, етно-група „Баклава“ из Македоније, Ивана Жигон и „Косовски божури“, Khaossia Ethno Ensemble Salentina из Италије, бугарски хор „Свети Наум Охридски, Црквена пјевница из Бара и дјечји ансамбл КУД-а „Свети Јован Владимир“ из Бара.

По завршетку академије приређен је величанствени ватромет.

Саборни храм Светог Јована Владимира биће освештан сјутра, а службом освећења и Светом патријарашком литургијом началствоваће Његово Блаженство Патријарх јерусалимски господин Теофило Трећи, уз саслужење Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, Његовог Блаженства Архиепископа албанског господина Анастасија и представника свих помјесних Православних Цркава, са почетком у 8 часова.

Текст: Рајо Војиновић

Његово Блаженство Патријарх Јерусалима и све Палестине господин Теофило III у чијој се пратњи налази Високопреосвећени Архиепископ константијски господин Аристарх стигао је данас око 17 часова у Бар, поводом освећења Саборног храма Светог Јована Владимира.

У исто вријеме допутовао је и Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј у пратњи епископа будимљанско-никшићког Јоаникија и британско-скандинавског Доситеја.

Као изасланик Његове Свесветости Патријарха васељенског и цариградског господина Вартоломеја у Митрополију црногорско-приморску поводом овог величанственог догађаја стигао је Митрополит галијски господин Емануил.

Благослов Његовог Блаженства Патријарха Румунског господина Данила овим поводом пренијеће Епископ банатски господин Јован, који је такође допутовао у Бар.

Предстојатељи цркава и изасланици присуствоваће Академији поводом 1000 годишњице мученичке кончине Светог Јована Владимира у Бару, која ће се одржати на платоу испред Саборног храма са почетком у 20 часова.

Текст: Оливера Балабан

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је у суботу, 10.04.2010.љ.Г., уз саслужење свештенства Архијерејског намјесништва Барског, Свету Архијерејску Литургију  у крипти Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару.

У архипастирској бесједи, којом се обратио сабраном вјерном народу окупљеном на Светом Богослужењу, Високопреосвећени Архиепископ Г. Амфилохије је подсјетио, да се у цијелој историји Цркве само двојица Светитеља и свједока Христових на иконама сликају са одсјеченом главом. Свети Јован Крститељ слика се са својом одсјеченом главом у својим рукама и Свети Јован Владимир такође.

„То је само показатељ како је била чудесна жртва и жртвоприношење Јована Владимира, али и свједочанство на каквим темељима је саграђена наша помјесна, Православна, Светосавска, Српска Црква, саграђена на гробу Христовом, прибројана народу Божјем изабраном и утемељена, ето, на тој и таквој жртви и Јована Крститеља, али и Светог Јована Владимира Зетског краља мученика“, рекао је Митрополит Амфилохије. Високопреосвећени Владика Амфилохије је додао да је храм посвећен Светом Јовану Владимиру кренуо овако да расте јер израста из оног Часног крста Владимировог који се и данас чува.

„Израста из Свете његове мученичке крви а крв мученика увијек је била сјеме за нове Хришћане, за нове храмове, за нове заједнице Цркве Божје у овоме свијету. Нека је благодарност Господу и благослов свима онима који се труде да овај храм расте према небесима, да нас узводи према небу, храм као свједок Христа распетог и васкрслог, као свједок Свете Тајне вечере и носилац тог Светог сабрања за будућа покољења, сабрања око Господа распетог и васкрслог, мјесто поколоњења Њему као једином истинском Богу и Спаситељу. Њему се клањамо и Оца Небеског прослављамо силом Духа Светог, силом Пресвете Тројице, Коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова, амин“, рекао је, између осталог, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије јутрос у Бару, поздрављајући свештенство и сабрани вјерни народ још једном сверадосним поздравом Христос Васкрсе!

На дан Светог Симеона Мироточивог, 26.фебруара 2010. године, након Свете литургије пређеосвећених дарова којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије, у Старом Бару је одржан братски састанак свештенства Архијерејског намјесништва барског са исповијешћу свештенства.
Архиепископ Амфилохије и свештеници Барског архијерејског намјесништва исказали су велико задовољство због веома успјешне градње Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару. На састанку је било ријечи о укупном црквеном животу у Намјесништву, а посебно о вјеронауци која се успјешно изводи.

Свештеници Барског архијерејског намјесништва су најновије пријетње рушењем цркве Свете Тројице на Румији, изречене са веома високе црногорске државничке фунције, доживјели како поновни напад на вјерске слободе православног живља, који у Црној Гори представља апсолутну већинску популацију (чак око 70 одсто укупног становништва). Обновљена црква на Румији, тако, постала је „средство“ за лијечење проблема неких кругова актуелне црногорске власти и монета за поткусуривање политичких интереса. Притом, заговорници рушења ове светиње увијек иступају као заштитници вјерске толеранције.

Међутим, ниједан барски свештеник никада није чуо ама баш ни једног јединог овдашњег муслимана да му смета црква на Румији. У име тих муслимана, којима не смета црква на Румији, она смета појединцима из актуелне црногорске власти. У питању је, уствари, опасно играње ватром у национално и вјерски мјешовитој средини која, ако потраје, може имати стравично тешке посљедице. Барски муслимани обилазе и помажу монахиње у манастиру Светог Сергеја Радоњешког на обронцима Румије, недалеко од цркве Свете Тројице, у Микулићима, гдје су они већински живаљ. Барски муслимани веома запажено помажу и градњу Саборног храма Светог Јована Владимира. Такође и римокатолици.

Забадајући трн у здраву ногу, ови поједински из црногорске актуелне власти својски се труде да ту вјековну коректност барског суживота поремете. У Бару и околини посљедњих година никло је на десетине џамија. Оне су у насељеним мјестима, па ипак нико из црногорске актуелне власти не поставља питање зашто су оне изграђене без грађевинске дозволе. То питање је дежурно само за цркву Свете Тројице, на врху Румије, далеко од насеља, тамо гдје је била црква коју су Турци порушили 1571. године, покушавајући да на тај начин прекину већ тада вјековима традиционалну Тројчинданску литију за крстом Светог Јована Владимира.

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је на дан Светог Симеона Мироточивог, 26.фебруара 2010. године са свештенством Свету литургију пређеосвећених дарова у цркви Светог Николе у Старом Бару. „За Божанском свјетлошћу ми чезнемо, њу тражимо, за ту свјетлост нас припрема и Свети пост“, рекао је Владика Амфилохије у архипастирској бесједи вјернима. „Зато се он назива и Свијетли пост, пост душе и тијела, пост очишћења, пост просвјетљења, ослобађања од свега онога што нас окива и што нас везује“. „Пост је слобода од страсти, од гријеха, од мржње, од пакости.
Он је слобода од зависти, од везаности за оно што је демонско око нас и у нама и слобода као везивање за оно што је Божје у нама и око нас. Та свјетлост, свјетлост лица Божијега и јесте царство небеско на које смо призвани и за које нас припрема покајање. Зато Господ и каже: покајте се, јер се приближило царство небеско“, објаснио је Владика Амфилохије.
У току богослужења обављена је и исповијест свештенства, а потом је одржан братски састанак Архијерејског намјесништва барског. На састанку су свештеници поднијели извјештаје о животу и раду на својим парохијама у протеклој години. Размотрене су и теме унапређења црквеног живота, вјеронауке и катихизације одраслих особа, с посебним освртом на припрему одраслих за крштење.
Митрополит је затим посјетио Саборни храм Светог Јована Владимира у изградњи, а у поподневним часовима је предсједавао сједницом Одбора за градњу храма.
На састанку је за циљ постављено скоро уређење крипте Саборног храма, како би можда већ од Васкрса могла да буде у богослужбеној употреби.
Владика је данaс посјетио и манастир Светог Василија Острошког – Рибњак код Бара.

У вечерњим сатима у великој сали Скупштине општине Бар, Архиепископ је одржаo предавање на тему
„Господе, просвети таму моју – Свети Григорије Палама и његово доба“.