„Ријетки су храмови у свијету као што је Храм Светог Јована Владимира у Бару, саграђен у славу Божију који је крштен и миропомазан светом руком јерусалимског Патријарха Теофило III, нашег српског Патријарха Иринеја и других епископа Цркве Божије и тако постао један од најзначајних мјеста у Европи и широм свијета. Овај храм се тога удостојио а заједно са њим и сви они који се сабирају и који ће се у њега сабирати“, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас током литругијске бесједе која је служена поводом друге годишњице освећења овог Саборног храма.

Митрополит је казао да је 1000 година од мученичке смрти Светога Јована Владимира управо запечаћено освећењем овог величанственога храма:

„Кроз овај храм прославља се име Божије, име Оца и Сина и Духа Светога и чествује се име Светога великомученика Јована Владимира сараспетога Христу и у Тајни крштења, али и у тајни његовог животног мучеништва и страдања.“

Говорећи о значају Светога Јована Владимира покровитеља овога светога храма и овога града, Митрополит је подсјетио да и Свети Јован Крститељ и Свети Јован Владимир у својим рукама држе посјечене своје главе:

„Такав је значај Светога Јована Владимира, покровитеља овога светога храма и овога града, покровитеља нашега народа, онога који обједињује собом и својом жртвом, попут самога Господа, Исток и Запад. Овдје је на овим просторима управо пројављено то јединство Истока и Запада, јединство Цркве Истока – све до јерусалимског Патријарха који је освешатао овај храм, и јединство Цркве Запада у оним временима када је Црква Истока и Запада била једна, вјерна апостолском и Христовом предању све до 11. вијека када је дошло до несрећног раскола Западне цркве, Римске патријаршије.“

Црква Божија Светога Јована чува то изворно хришћанско јединство, првих 10-11 вијекова и наставља да га чува и проповједа, и да га свједочи и овим светим храмом:

„Исток и Запада, Сјевер и Југ, мушко и женско, Грк и Јевреј, роб и слободњак, све то престаје да постоји и обједињује се уз Христу Исусу јединоме Творцу неба и земље и све је призвано да се крсти у име Божије и да се запечати Духом Светим Животворним, да постане једно и заједно и у времену и вјечности“, истакао је владика Амфилохије.

Поновио је да је освећење овога храма и његов раст велики догађај јер се преко њега освештао Бар и да је он призив на Божију љубав свих који живе у овоме граду а то потврђује и Црква Свете Тројице на Румији коју, они који су испуњени богомржњом и братомржњом, покушавају да сруше:

„Срушили су је управо и они који су били испуњени мржњом према Христу као Богу љубави у 16. вијеку па је она васкрсла. Долетјела је на Румију црква посвећена Светој Тројици да и оданде свједочи Оца и Сина и Духа Светога, да призива на љубав и заједништво вјечно и непролазно свако људско биће на овим просторима. Зато је васкрсла црква на Румији и зато је васкрсао и Свети Јован Владимир и његово присуство кроз овај свети храм. То је велики Божији дар и догађај и за ова град, Црну Гору, и за сву Европу, читав свијет. “

Високопреосвећени Митрополит је казао да је овај храм у Бару, као и онај на Румији, знамење свјетских димензија.

У архипастирској проповједи Митрополит је подсјетио да Христос никада није толико био гоњен и прогоњен из људскога живота као данас у свијету. Али, с друге стране, никада се име Његово није толико проповједало и свједичило широм свијета, на свим земаљским језицима, као данас:

„Свуда се проповједа Свето јеванђеље и свуда се крштавају људска бића и примају печат дара Духа Светога, постају чланови Цркве Божије, те заједнице вјечне непролазне. Рађају се Духом Божијим за вјечни и непролазни живот.“

Подсјетио је да је крштење облачење у Христа у Његову живоносну силу:

„Тајном крштења тјелесно рођени од оца и мајке, они се рађају за вјечни непролазни живот, за вјечно непролазно Царство Божије. Постају заједничари не само земаљске тјелесне заједнице (породичне, људске) него заједничари вјечне Божије заједнице – Цркве Христове којој припадају и припадаће милиони људи кроз вјекове и која се данас проповједа свуда по свијету у свим земаљским народима.“

Током Литургије Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је крстио малу Ксенију.

Свечаност поводом друге годишњице освећења Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару почела је синоћ промоцијом едиције „У спомен и славу Светог Јована Владимира“ у 10 томова.

Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару освештао је и у њему одслужио Литургију 25. септембра 2016. године, Његово блаженство Патријарх Јерусалима и све Палестине г. Теофило III уз саслужење Његове светости Патријарха српског г. Иринеја, Његовог блаженства Архиепископа Тиране и све Албаније г. Анастасија, Његовог блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована и представника свих помјесних Православних Цркава.

Освештање Саборног храма у Бару у години великог јубилеја – 1000 година (1016-2016) од мученичког страдања Светог краља Јована Владимира, представљао је највећи догађај у православљу 2016. године. Колико је свечаност била импозантна, као и број вјерника, најбоље свједоче ријечи Патријарха српског господин Иринеја да га посебно радује присуство великог броја народа: „Ја мислим да је ово највеће присуство народа, бар у последње вријеме, на једном мјесту, и то око храма и његовог освећења!“.

На дан освећења изнесен је крст Светог Јован Владимира на коме је светац погубљен прије 1.000 година. Крст годинама чува породица Андровић из Микулића код Бара.

Изградња Саборног храма почела је 2002. године, по величини је највећи православни храм у Црној Гори, површине 2 x 1359 м2. На централној куполи храма, на висини од преко 40 м, налази се златни крст висине 4,6 метара, тежак око 380 кг.

Текст: Весна Девић

Фото: Сергеј Забијако/Дејан Вукић

Свету Литургију у крипти храма светог Јована Владимира у Бару, данас је, на празник светог Александра Невског, који је уједно и слава крипте храма, служио протојереј-ставрофор Слободан Зековић, уз саслуживање протојереј-ставрофора Радомана Мијајловића, протојереја Јована Пламенца, протојереја Љубомира Јовановића, јереја Младена Томовића, јереја Александра Орландића, јереја Николе Радовића и госта из Петрограда свештеника Александра.

Отац Јован Пламенац је након прочитаног јеванђеља одржао бесједу на тему данашњег празника, а након Свете службе освештан је и пререзан славски колач.

Текст/фото: Дејан Вукић

На празник Усековења главе светог Јована Крститеља, Свету Литургију у храму Светог Јована Владимара слижио је протојереј Љубомир Јовановић, уз саслуживање протојереја-ставрофора Слободана Зековића и јереја Младена Томовића.

Присутним вјерницима обратио се отац Слободан рекавши да је свети Јован Крститељ био неустрашиви исповиједник истине и правде Божије, да је био мученик који је изобличавао гријехе који су чинили цар Ирод и жена брата његовог Филипа – Иродијада.

Нагласио је да је ово последњи у низу празника који се славе у част светог Јована Крститеља. Позвао је народ да не останемо глуви на позив светог Јована Крститеља који и данас једнако одзвања васељеном; да се покајемо, јер је Царство Божије ту међу нама, свакоме од нас доступно. И ако неко хоће у њега да уђе: да вјерује у Господа, да се крсти у име Пресвете Тројице, да живи врлинским животом. А ако је и пао по људској слабости, да се кроз покајање изнова роди и поново врати у заједницу са Богом Живим у Цркви Његовој светој.

Светом причећу приступио је вјерни народ, а након завршетка Свете Литургије сабрање је настављено у крипти храма.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Протојереј-ставрофор Слободан Зековић началствовао је Светом литургијом која је у 14. недељу по Духовима служена у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.

Саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић, јереј Младен Томовић, као и гости из Бјелорусије: јеромонах Агатангел из манастира Св. Варнаве у граду Пинску и јереј Александар Сицијевич старјешина цркве Св. Петра и Февроније, такође из града Пинска, као и гост из Смедерева прота Мирослав Лазић, који већ годинама долази у Бар, доводи своје парохијане на поклоњење како овој светињи, тако и осталим светињам у Црној Гори.

Отац Слободан је након прочитаног Јеванђеља говорио на тему истог, а после Светог причешћа вјерног народа и завршетка Свете литургије позвао све ђаке, њихове учитеље, наставнике и родитеље на молебан за благословену школску годину, који је служен након вечерње службе.

Текст/фото: Дејан Вукић

У оквиру Светосавске литије која ових дана, по благослову Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија и Епископа Будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, пролази кроз више градова Црне Горе, и у којој се на благослов и поклоњење вјернима носи Крст Св.Саве из ризнице манастира Савине код Херцег Новог, светитељев епитрахиљ који се чува у Цетињском манастиру и патерица Св.Саве из ризнице манастира Мораче, на Савиндан поподне ове светиње су пристигле у Саборни храм Св.Јована Владимира у Бару. Барско свештенство са великим бројем вјерног народа дочекали су поменуте светиње на платоу храма. По уласку у храм служена је вечерња служба са петохљебницом којом је началствовао јеромонах Макарије из манастира Савине, а потом је прочитан и акатист Светитељу Сави.
Наредног јутра, у недјељу 28.јануара служена је Света Литургија у Саборном барском храму. Евхаристијским сабрањем је началствовао игуман Цетињског манастира архимандрит Методије Остојић. Саслуживали су протојереј-ставрофор Радоман Мијајловић, јеромонах Макарије из манастира Савине, игуман манастира Подмаине Рафаило Бољевић, парох улцињски протојереј Синиша Смиљић, барски пароси протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереји Јован Пламенац и Љубомир Јовановић, јереји Младен Томовић, Никола Радовић и Александар Орландић, као и ђакон Крсто Авдаловић из Епархије Захумско-херцеговачке. Након прочитаног Јеванђеља надахуто је бесједио јеромонах Макарије. Мноштво вјерног народа, посебно дјеце, причестио се пречистим Тајнама Тијела и Крви Господње.Током цијеле службе народ је са љубављу приступао да цјелива Крст, епитрахиљ и патерицу Св.Саве.
Сабарање је настављено послужењем у крипти Саборног храма.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Празник Св. Саве, првог архиепископа и просветитеља српског, свечано је прослављен у Саборном храму Св. Јована Владимира у Бару.Празничном Св.Литургијом началствовао је протојереј Љубомир Јовановић. Саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Зековић, старјешина храма и јереј Младен Томовић. Богослужење су дивним појањем украсили велики хор и мјешовита пјевница Саборног храма.
Сабраном вјерном народу, ријечима бесједе о Св.Сави, обратио се о.Слободан. Говорећи о животу и подвизима нашег омиљеног светитеља, посебно је честитао данашњи празник дјеци, барским светосавцима, који су се у великом броју сабрали на празнично богослужење.
Након Св.Причешћа, саборно је освештан и преломљен славски колач, који је ове године у част Св. Саве припремила сестра Анка Станојевић, док се за колачара за наредну годину јавила попадија Милица Јовановић.
По завршетку Св. Литургије, дјеца полазници Школе вјеронауке при Саборном храму извела су пригодан Светосавски програм. Након бројних пјесама и рецитација, сви су саборно отпјевали Светосавску химну. За свој труд и љубав према Св.Сави дјеца су награђена пригодним поклон пакетићима, које је припремила Црквена општина барска.
У вечерњим часовима очекује се долазак у Саборни барски храм великих светиња Крста, епитрахиља и патерице Св.Саве, које ће бити изложене на цјеливање и поклоњење вјерном народу града Бара. Вечерња служба и Акатист Св.Сави биће служени у 18 часова, а у недјељу 28.јануара Св.Литургија ће почети у 9 часова.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

У Бару је синоћ одржана Светосавска Академија у организацији Црквене општине Бар. Пред пуном салом Дома Културе Академију је отворио хор „Свети Јован Владимир“ тропаром Светом Сави. Затим је Протојереј-ставрофор Слободан Зековић поздравном ријечју поздравио све присутне.

Светосавску бесједу одржао је Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије.

Након бесједе оца Гојка на бину је поново изашао хор „Свети Јован Владимир“ који је под диригентском палицом професора Александра Басарба отпјевао двије пјесме, „Српску славу“ и „Црвен Цвете“.

Вук Мастиловић је рецитовао одломак из Савиног Монолога Десанке Максимовић. КУД „Свети Јован Владимир“ је одиграо дио игара из Шумадије. Кореограф је била Љубица Давидовић.

На сцену је после њих изашао дјечији хор „Свети Јован Владимир“ школе вјеронауке при Црквеној општини Бар. Вјероучитељ Славица Орландић и хоровођа професор Александар Басарб предводили су ову групу дјеце. Дјеца су извела низ рецитација и хорских пјесама. За клавиром је после њих сјео Василије Басарб и одсвирао Мађарску рапсодију Франца Листа.

Нови одломак из Савиног Монолога одрецитовао је Марко Орландић. Након Марка на бину је изашла пјевачка Група „Дарови Светог Јована Владимира“ под вођством Славице Орландић са нумерама „Вјера Наша“ и „Ћирилица“. Изворну пјесму о Светом Сави извела је пјевачка група КУД-а „Свети Јован Владимир“.

Народну пјесму Свети Сава пише роду интерпретирао је глумац Павле Илић. Након тога је Отац Слободан позвао на бину Небојшу Стругара предсједника Српског просветног друштва Бар и уручио му признања због несебичног залагања на досадашњем организовању Светосавских и Видовданских Академија које су се одржавале у Бару.

Програм је затворен Химном Светом Сави у извођењу свих учесника у програму.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Празничном Светом Литургијом началствовао је старјешина храма протојереј-ставрофор Слободан Зековић.Саслуживали су протојереј Љубомир Јовановић и јереј Младен Томовић.

На Литургији су предивним појањем одговарали појци Саборног храма Василије Ускоковић, Дејан Томовић и Маја Томић. Велики број сабраног вјерног народа причестио се Св.Тајнама Тијела и Крви Господње.

После заамвоне молитве обављено је велико водоосвећење. На крају светог богослужења о. Слободан је бесједио о значају данашњег празника.
Тачно у подне вјерни народ и свештенство сабрали су се на градској плажи испред дворца краља Николе, гдје је организовано традиционално Богојављенско пливање за Часни Крст. Господ је данас пред само пливање умирио море и ваздух и услове за пливање учинио идеалним. Преко педесет одважних Барана пливало је у освештаним водама Јадранског мора. До крста је први допливао Саво Лалошевић, који је као награду добио сребрни крст.

Сви присутни су посебно поздравили деветогодишњег Ђорђа Девића који је био најмлађи такмичар. Ђорђе је као награду примио икону Христа Спаситеља. Свим пливачима подијељене су мајице за успомену на учешће у овогодишњем Богојављенском пливању за Крст Часни. На крају су сви позвани да се окупе у просторијама при Саборном храму да се почасте и уз дружење сумирају утиске.

Бог се јави!
Ваистину се јави!

Текст/фото: Дејан Вукић

Видео: Рајо Јеврић

Светом архијерејском литургијом у саборном храму Светог Јована Владимира и освећењем споменика краљу Николи Петровићу у Бару је данас прослављен јубилеј – 140 година од ослобођења овог приморског града од вишевјековне турске окупације.

Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживало му је свештенство Митрополије црногорско-приморске, уз молитвено учешће многобројних православних вјерника из Бара и других мјеста Црне Горе.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је рекао да је земаљски човјек призван да узраста у мјеру Христову.

„То је оно што свједочи Црква Божја ево већ двије хиљаде година. Сви храмови који су подигнути на земљи, подигнути су у част Христа Бога од Дјеве рођенога. Сви су они израсли из оне скромне пећине витлејемске. Сви су се они ту родили рођењем Христовим, па и овај свети храм  Светога Јована Владимира“, рекао је он.

Додао је да је и Свети Јован Владимир мученички пострадао за Христа, као што је прије двије хиљаде година пострадао и Свети архиђакон Стефан.

„И ево га, враћа се међу нас, спомен његов васкрсава и у овом граду којим је он владао у своје вријеме, свједочећи Христа васкрслога и његово васкрсење, потврђујући да они који су Божји, који жртвују себе за истину Божју, за правду Божју и за ближње своје – они коначно побјеђују“, казао је Владика Амфилохије.

По завршетку Литургије служен је помен и свечано откривен и освештан споменик ослободиоцу Бара, књазу, потоњем краљу Николи Првом Петровићу, рад академског вајара Миодрага Живковића из Београда.

Митрополит Амфилохије је рекао да је и камен на коме се налази лик краља Николе слетио с Ловћена.

„И добро је што је слетио, заједно са Светим Петром Ловћенским Тајновидцем и заједно, ево, са краљем Николом, ослободиоцем и пјесником, такође. Благодаримо свима који су допринијели да се ово знамење подигне, на првом мјесту професору Живковићу и његовом сараднику и ученику Драгану Раденовићу“, казао је он.

Рекао је да је данашња светковина диван и значајан догађај.

„И оно што је значајно, град овај не заборавља ослободиоце своје, него ево и на овај начин се сјећа њих и онога који је био на челу те војске“, казао је Митрополит Амфилохије.

Нагласио је да је краљ Никола ослободилац и Косова и Метохије 1912. године.

„Косова и Метохије за које су хиљаде њих жртвовали свој живот при ослобођењу манастира Дечана и Пећке Патријаршије. Помињем посебно Дечане, јер, ено, круна краља Стефана Дечанског чува се у Цетињском манастиру, круна којом је 1910. крунисан краљ Никола, чиме је органски везао и себе и Црну Гору, и њену прошлост, садашњост и будућност за царске Дечане, за Пећку Патријаршију, за Косово и Метохију“, истакао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је поручио да се сви они који данас подржавају терористе на Косову и Метохији одричи краља Николе и његових ослободилаца Косова и Метохије.

„А ово знамење је везано не само за спомен ослободилаца Бара, него и за спомен ослободилаца Косова и Метохије из 1912. године“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Публициста Јован Маркуш говорио је преносу земних остатака краља Николе у Отаџбину.

Потом је у крипти барског Саборног храма приређен божићни пријем којем су, поред многобројних приложника и добротвора храма присуствовали и Надбискуп барски и Примас српски Рок Ђонлешај, главни имам барски Муидин ефендија Милаини и предсједник СО Бар Радомир Новаковић.

Прослава је почела синоћ у дворцу краља Николе отварањем изложбе илустрација из времена ослобођења Бара, чији је приређивач Горан Грковић, и трибином на тему „Ослобођење Бара 1878. г. у историји и књижевности“ на којој су говорили Митрополит Амфилохије, Жарко Лековић, Будимир Алексић, Жељко Вујадиновић и Младен Загарчанин.

Текст: Рајо Војиновић

Фото: Сергеј Забјако

Видео: Острог ТВ