Детињци, први од три празника који су у Божићном посту посвећени породици, литургијски и молитвено прослављен је у Саборном храму Светог Јована Владимира. Ово је 28. недеља по Духовима у којој још прослављамо и Преподобног Патапија и Свете апостоле Состена, Аполоса, Тихика, Епафродита, Онисифора, Кифу и Кесара. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Саслуживали су му протојереји Љибомир Јовановић и Младен Томовић и ђакон Цвјетко Перић.

Зачало из Светог Јеванђеља које се чита на данашњи празник говори о исцјељењу десет губавих људи које Господ исцјели и посла јеврејским свештеницима, и од којих се само један врати да заблагодари Господу. И тај бјеше Самарјанин. Отац Слободан у својој бесједи тумачећи ово зачало каже да нас данашње Јеванђелје подсјећа на једну од најљепших људских и хришћанских врлина – благодарност.

„Морамо да будемо благодарни Богу на свему, свакога дана. И то што смо се живи и здрави устали, што нас грије сунце, што нам Господ даје да имамо од чега да живимо и хранимо себе и своје породице, и на свим другим даровима који су безбројни, којима Господ милује свакога човјека. А опет, нема горе мане и гријеха него што је неблагодарност. Када не знамо да се захвалимо ни Богу, када не знамо да се захвалимо брату своме који нам је било какву милост и доброту учинио и љубав показао према нама. То је велики немарни гријех и тога морамо да се чувамо. Да увјек Богу благодарни будемо на свему. И када нам је све и лијепо и потаман, да благодаримо, а исто тако и кад наиђу и нека животна искушења, да и тада благодаримо Богу и да их прихватимо са вјером и трпљењем, као истински људи Божји и хришћани, знајући да Господ све што нам даје, даје нам за наше спасење. И ова служба на коју се сабирамо у овоме светоме храму, управо јесте служба благодарења. Све ове молитве које свештеници у олтару читају, јесу управо препуне таквога садржаја. Благодарност Богу за све и свја. Тако да увијек Богу благодарни будемо. Да благодаримо једни другима увијек и на свему, на свакоме знаку пажње, љубави и доброте, и да се трудимо да се у свему сагледамо на Господа Христа, а да нам путоказ у животу буде Његово Свето Јеванђеље.“

Затим се отац Слободан осврнуо и на данашњи празник Детињце, рекавши да је ове последње три недјеље пред Божић Црква посветила хришћанској породици. Посветила светињи брака, светињи породице.

„Па тако имамо дивна три празника. Данас су детињци празник дјеце, па ће следеће недјеље бити материце, па онда очеви. Дивни дани, дивни празници, у којима имамо и лијепе народне обичаје, да једни друге, најприје дјецу, па мајке, па очеве, везујемо, а да се они дријеше својом љубављу и неким скромним даром. А све то символизује везу љубави, којом нас је Господ свезао за себе и призвао да у тој љубави обитавамо и у њој живимо. Тако да овај данашњи дан посебно честитамо нашој дјеци, да буду здрава од Бога благословена, да буду послушна својим родитељима, а родитељи у љубави и у страху Божијем, своју дјецу да васпитавају. Јер за то, како смо своју дјецу васпитавали, за то ћемо сви који су се удостоијли тога дара родитељства, давати одговор пред Богом.

Да се трудимо да чувамо светињу брака и светињу породице као зеницу ока свога, јер породица јесте мала Црква, јер породица јесте икона Царства Божијега. Да своје бракове темељимо на љубави савршеној, а сви који су се у Цркви вјенчали чули су поуку апостола Павла каква је то савршена љубав. Да је то она љубав која је спремна на сваку жртву и одрицање за онога кога волимо. Да је то она љубав коју је Христос показао према нама, унизивши себе самога ради нашега спасења. Таквом љубављу да муж воли своју жену. Таквом љубављу саможртвеном да жена воли свога мужа. У таквој љубави да супружници васпитавају своју дјецу, јер смо свједоци да у наше дане поред свих других вриједности, хришћанских, јеванђелских, да се посебно на удару нашла управо породица и светиња брака. И да смо свједоци, да не идемо нигдје даље, само у нашем граду, колико има разведених бракова, и растројених породица, и да је то једна велика трагедија. И да се морамо сви потрудити да порадимо на себи, да своју породицу чувамо, његујемо и пазимо. Да у међусобним односима међу супружницима не смије да буде себичности и саможивости. Јер управо то и јесте, у суштини, коријен тога зла које се изроди касније, да супружници не могу више да живе заједно. Неће нико никога да отрпи. За најмењу ситницу праве се велики проблеми. А тамо гдје има ове искрене љубави саможртвене, гдје човјек цијелога себе даје својој жени, а жена цијелу себе своме мужу без остатка, гдје влада искреност, разумјевање, трпљење, снисходљивост међусобна, и изнад свега гдје се призива име Божије, да благодат Божија штити и кријепи, и покрива тај брак. Онда су заиста такви бракови чврсти као стјена и неразориви. Такве љубави саможртвене Господ свима да нам подари, јер само је таква љубав истински и чврсти темељ брака и породице, и сваке људске заједнице.“

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Свети Николај, епископ мирликијски чудотворац, прослављен је данас литургијски у Саборном храму Светог Јована Владимира. Свету Литургију служио је протојереј Љубомир Јовановић уз саслужење протојереја-ставрофора Слободана Зековића, протојереја Младена Томовића и ђакона Цвјетка Перића. На литургијске возгласе одговарали су богослови Никола и Арсеније Зековић, Маја Томић, као и чланови хора „Свети Јован Владимир“.

Свети Николај, архиепископ града Мире у античкој Ликији смјештене у данашњем градићу Кале у турској регији Анталија, један је од најпоштованијих светитеља како у читавом православном хришћанству, тако и у нашем српском роду. Отац Слободан у бесједи изреченој након што је ђакон Цвјетко прочитао зачало из Светог Јеванђеља, говорио је о догађају који се десио на првом васељенском сабору. Наша Црква ове године прославља 1700 година од овог догађаја на коме је своје учешће узео и Свети Никола.

„Цар Константин Велики, у договору са епископима Цркве Христове, сазвао је овај сабор да би се спријечило ширење Аријеве јереси, (јеретика Арија из Александрије), који је ширио лажно богокхулно учење које је порицало божанство Сина Божијега. И многи су били пристали на то Аријево учење. И пошто је дошло до великих немира и потреса у Цркви, благочестиви цар Константин желио је то да заустави, па је сазвао сабор свих епископа из цijеле тадашње хришћанске васељене да размотре то питање и да се утврди права истинска православна вјера.

Сабрало се 318 светих отаца, а један од њих био је и свети Николај, архиепископ Мирликијски. Било је ту много отаца који су били велики богослови, учитељи Цркве. Посебно се на том сабору истакао Свети Атанасије Велики, али Свети Николај, Свети Спиридон и други епископи били су истакнути по великој сили и благодати Божијој која се преко њих пројављивала.

Свети Николај, због свога врлинскога хришћанског живота, већ тада је имао огроман углед. Не само у својој области где је био епископ, него у цијелој Цркви. Због своје непоколебљиве вјере, због своје храбрости, због своје праведности, због свога огромног милосрђа према људима и због огромне љубави, његово срце толико је било велико да је у њему било мјеста за све. И управо због таквог његовог живота, живота којим је на најдубљи начин свједочио Јеванђелје Христово, његов углед је био велики у Цркви како за врјеме његовог земнога живота, а та слава коју је пред Богом стекао бивала је и бива све већа кроз вјекове који су услиједили.

И дакле, на том првом Васељенском сабору, Свети Николај, будући ревностан за чистоту вјере и немогући да слушаа бројна хулна учења Аријева и Аријевих следбеника, он је из те ревности, не што је он био човјек бахат и дрзак, него из ревности, из љубави према Христу, он је у једном тренутку на сред сабора Арију опалио шамар. И овдје имамо и у нашој припрати храма, ту где су насликани Васељенски сабори, има и та фреска где Свети Николај Арију удара шамар. И због тог његовог поступка, који је од осталих отаца на сабору процијењен као један дрски чин, он је истога дана био лишен архијерејског достојанства, био је кажњен, рашчињен. Али већ истога дана, следеће ноћи, већем броју отаца сабора јавили су се и Господ и Мајка Божија, који су вратили архијерејско достојанство Светом Николају. И то их је дубоко потресло, то виђење и то откровење Божије, да су већ нареднога дана, са великом чашћу, опет увели у сабор Николаја и вратили му одузете почасти. И овај велики и свети сабор утврдио је правилно исповједање вјере.

Тај сабор написао је и символ вјере који ми читамо свакога дана, како у својим личним молитвеним правилима, тако и на овим литургијским сабрањима. Исповједање вјере које су утврдили оци Првог Васељенског сабора, на Другом сабору допуњено и учењем о Богу Духу Светоме. И то је темељ наше вјере.“

Отац Слободан нагласио је да ово правилно исповиједање вјере сваки крштени човјек треба да зна напамет. Јако је важно, наставља прота Слободан, да символ вјере не читамо само из молитвеника, него да се потрудимо да га знамо напамет. И када нас неко пита у шта вјерујемо, шта је наша вјера, да исповиједимо символ вјере Првог Васељенског сабора.

„Господ је Светог Николаја прославио великом силом и благодаћу, која се до данашњега дана излива преко његових светих моштију. И не само преко његових моштију које нас благосиљају овдје, преко пута Бара, из града Барија, него на свако мјесто, у сваком трену, свакоме ко се искрено помоли Светом Николају, он брзо притиче у помоћ и даје утјеху. Велико је поштовање његово у цијелом хришћанском свијету. Бројни су храмови у славу Божију и у част Светога Николаја, широм свијета подигнути, а и у нашем народу он је такође један од најпоштованијих светитеља. И најбројнија крсна слава у нашем роду јесте управо Свети Никола. Па има и она изрека, да пола Срба слави Светога Николу, а друга половина иде на славе. Тако да цијели род српски данас светкује и слави овај велики и дивни празник.“

Затим је отац Слободан свим свечарима честитао данашњи празник и крсну славу, пожељевши да свима њима, а и свима нама Свети Николај буде на помоћи и да нас својим молитвама заступа пред престолом Бога живога.

У славу Божију и у част Светог Николаја, по завршетку Свете Литургије, освештани су славски колачи и славска жита свечарима који Светог Николаја празнују као заштитника својих домова.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

„СВЈЕТЛОСТ РАЗУМА И СУНЦЕ ПРАВДЕ“ биће тема о којој ће протојереј Игор Балабан, архијерејски намјесник зетски, говорити у суботу 20. децембра 2025 године у сали парохијског дома цркве Светог Николе у Старом Бару. Предавање ће почети у 19 часова. Ово ће бити треће предавање које се организује у току овог Божићног поста у оквиру циклуса разговора о вјери и животу „ИСТОК СА ВИСИНЕ“

Текст: Дејан Вукић

Отац Рафаило игуман манастира Подмаине одржао је у суботу 13.12.2025 године предавање у оквиру „Циклуса разговора о вјери и животу – ИСТОК СА ВИСИНЕ“. Тема је била „ИЗ ЉУБАВИ ЖАРКЕ“, и како је отац Александар Орладић у уводном дијелу нагласио: „Тема је Господ Исус Христос који је из љубави жарке сишао са небеса и постао човјек ради нас људи и ради нашег спасења.“

Предавање је одржано у сали парохијског дома цркве Светог Николе у Старом Бару.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Протојереј Љубомир Јовановић служио је Свету Литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у 27. недељу по Духовима. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Младен Томовић и ђакон Цвјетко Перић. Одговарао је хор „Свети Јован Владимир“.

Поучним пастирским словом, започевши бесједу о данима божићног поста у којем се налазимо, када се, каже прота Слободан, кроз тај мали труд тјелесног уздржавања од свега што је рђаво, свега што нас удаљава од Господа и једне од других, када се молитвено и у покајању припремамо да се на један тајанствени начин, изнова, заједно са мудрацима са истока, заједно са витлејимским пастирима, поклањамо витлејимском Богомладенцу Господу нашем Исусу Христу, ми ту дубину и топлину те тајне љубави Божије, како јој гредимо, не можемо осјетити изван Свете Литургије, изван Цркве. Цркве која је тијело Христово. Зато је, наставља отац Слободан, јако важно да сваке недјеље, по могућности и чешће, будемо у храму на Светим Литургијама, јер изван Свете Литургије нема спасења. Изван Свете Литургије нема учешћа у тој Светој наднебесној тајни љубави Божије, тајни спасења рода људскога.

„Колико је важно да имамо и свој лични молитвени однос са Богом, своје молитвено правило које ћемо у клијети срца свога и у самоћи обављати, још је претежније и важније да будемо редовно присутни на овим заједничким молитвеним сабрањима на Светим Литургијама. А управо нам је Господ дао примјер за то. И он се са апостолима и сам често повлачио у самоћу ради молитве, али исто тако је увијек са апостолима одлазио и на ове заједничке молитве. Па смо тако и данас у овоме Светом Јеванђељу чули да је Господ дошао на заједничку молитву у синагогу. И опет се пројавила велика љубав Божија и на томе мјесту. Ту је, међу бројним људима сабраним на молитву, била једна жена која је била згрчена. Која је у великој муци била, не неко кратко врјеме, него како Јеванђеље Свето каже, пуних 18 година, била је посједнута духом немоћи и била је тјелесно згрчена, главом својом савијена до земље. И тешко је и појмити умом нашим каква је то мука, бол и патња била за ту жену. И Господ, благи и човекољубиви, видјевши њену муку, али видјевши и њено трпљење толико година, смилова се на њу и силом ријечи своје божанске ослободи је од те демонске свезе. И она се у тренутку исправи и би здрава. Колика је тек тада, после толике туге, била њена радост, када је у једноме трену добила такав благослов и тренутно исцјељење.

А опет, са друге стране, видимо и шта се потом дешава. Да поред те тјелесне згрчености и свезености од које је патила ова жена, постоји и друга згрченост и везеност. Згрченост срца и духа коју је пројавио старешина синагоге, који поче да кори Господа Исуса Христа због тога што Он то чудо исцјељења учини у суботу. А јудејци су, како тада, тако и данас, строго светковали суботу и тога дана се ништа није смјело радити. Чак постоји и пропис колико корака тога дана могу да направе. Па он каже, имате шест дана да се ради, а немојте у овај дан да се било шта ради, па ни оваква исцјељења. И многи га подржаше у томе. А Господ прекори овога старјешину синагоге због његовог лицемјерства, па рече: „Зар неће сваки од вас у дан суботњи своју стоку свога вола, магарца, коња, одвезати и повести да се напоји воде, а ову кћер Аврамову сатана свеза пуних 18 година. Зар није и њу требало од те свезе у дан суботни ослободити?“

Да нам овај примјер буде и нама свима на поуку, јер и ми много пута и по питањима наше вјере приступамо површно, држећи се само неких обичаја који јесу важни и треба их држати, али ту се често пута и завршава тај наш однос и према Богу, и према светињи празника, па и недељнога дана кога ми светкујемо. Не смијемо дозволити да будемо пуки формалисти. И наш однос према Господу, али и једних према другима да буде заиста дубински и истински испуњен, прије свега љубављу. На то нас позива Господ. На то нас позива љубав Божија према роду људскоме. Љубав Божија, чију тајну се трудимо да созерцавамо и у овим светим данима.

Нека би нас све Господ исцијелио свих немоћи и згрчености, и душа, и тјела наших. Да испуни и просвјетли срце наше истинском вјером, истинским дубоким покајањем, и истинском дубоком искреном љубављу, и према Њему, и међусобно једних према другима. Јер ћемо се само тако удостојити да у пуноћи окусимо сву силу и дубину љубави и благодати Божије, коју Он Господ обилно дарује свакоме ко у Њега вјерује.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Друго предавање у оквиру циклуса разговора о вјери и животу „Исток са висине“ која се одржавају у парохијском дому цркве Светог Николе у Старом Бару, одржаће игуман манастира Подмаине јеромонах Рафаило. Отац Рафаило говориће на тему „ИЗ ЉУБАВИ ЖАРКЕ“. Предавање је заказано за суботу 13. децембар 2025 године са почетком у 19:00 часова.

Текст: Дејан Вукић

Јоромонах Јоаким игуман манастира Врањина, одржао је у суботу вече 6. децембра предавање на тему „БОГОМ БОГАТИ“. Предавање је одржано у парохијској сали цркве Светог Николе Старом Бару. Уводно слово дао је протојереј Александар Орландић парох барски и свештеник при цркви Светог Николе. Ово предавање прво је у низу од њих неколико које ће се ове године у току Божићног поста одржати у парохијском дому цркве Светог Николе. Сада већ традиционално, Православна црквена општина Бар и црква Светог Николе у Божићном посту организују серијал предавања под насловом „Циклус разговора о вјери и животу – ИСТОК СА ВИСИНЕ“

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

У Недељу 26. по Духовима Свету Литургију у барском саборном храму служио је протојереј Младен Томовић уз саслужење протојереја Љубомира Јовановића и ђакона Цвјетка Перића. На литургијске возгласе одговарао је хор „Свети Јован Владимир“, док је апостола читао теолог Данило Масоничић.

Након што је ђакон Цвјетко прочитао зачало из Светог Јеванђеља, отац Младен се бесједом обратио присутним вјерницима.

„Данашње Свето Јеванђеље по Луки говори нам причу о једном богаташу. Причу коју можемо слободно поредити са оном о богаташу и Лазару. Ова прича говори о богаташу који је сакупљао и богатио се материјалним добрима, али се није богатио оним небеским духовним добрима и врлинама, него је то своје материјално богатство трошио на страсти, себи да угоди и својим жељама да угоди. И тако је провео читав свој живот. Господ који дуго трпи, срцезналац, позива човјека и даје му добра овога свијета да би он та добра користио управо да своју душу испуни врлинама. Па некима да богатство овога свјета да би то богатство користили на добро. Не да то богатство користе тако што ће себи и својим страстима угађати, него да то богатство користе тако што ће друге помагати. Да то користе тако што ће чинити добра дјела, да на разне начине помажу другим људима кроз материјала добра, а онима којима Бог није дао материјална добра, да својим савјетима, молитвама и разним другим духовним начинима помажу друге људе. Сви смо дужни да једни друге помажемо на разне начине. Свакоме је Бог дао начин како може и треба да помогне другим људима. Тако чинећи, драга браћо и сестре, ми ћемо наслиједити Царство Божије.

Свети угодници Божији кроз вјекове су тако чинили, па их је Господ удостојио Небеског Царства. Њихово име је уписано у књизи вјечности. Ми их овдје на земљи помињемо, на овим дивним фрескама су насликани, и у диптиху светих уписани. Они су сами чинили добра дјела, знали су шта и како треба да чине и да раде, и на који начин да живе. Они су себе освештали тим својим добрим дјелима, својим молитвама, па и нас позивају да исто тако добрим дјелима себе освештамо и себе узвисимо.

Нека би Бог дао да то тако и буде. Ниховим молитвама и молитвама пресвете Владичице наше Богородице, Приснодјеве Марије, Господ, и наше таланте да умножи, и наша срца да освешта, и да наше душе узвиси, и да нам дарује живот вјечни.“

На крају Свете Литургије прота Младен је вјерном народу, сабраном у храму, представио новог ђакона Цвјетка Перића, који ће од данас заједно са оцима и вјерним народом у барском саборном храму узносити молитве Господу.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

На празник Ваведења Пресвете Богородице, Светом Литургијом која је служена у Саборном храму Светог Јована Владимира началствовао је протојереј Младен Томовић. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Љубомир Јовановић и игуман Нектарије Морозов, свештеник Руске Православне Цркве и старјешина цркве Светих апостола Петра и Павла у Саратову. На литургијске возгласе одговарали су Василије Ускоковић и Данило Масоничић.

Наша тијела јесу храм Божији, напомиње отац Младен на почетку своје бесједе.

„Најсавршенији примјер томе јесте Пресвета Богородица. Њена мисија била је да се из утробе њене роди Син Божији, Друго лице Свете Тројице и да постане човејк као што је и Бог. Нашу природу људску, Пресвета Богородица је спасила преко Господа нашега Исуса Христа и нама је данас спасење могуће. Оно на шта треба да се угледамо јесте управо Мајка Божија. Да знамо да су наша тијела храм Божији, да наша тијела његујемо тако што ћемо се Богу узносити молитве чувајићи себе свакога грјеха. Мајка Божија која је себе чувала, која није имала никакав грјех, толико је очистила и усавршила своје срце, своју душу и своје тијело, да се Господ од ње родио и спасио род наш.

Пазећи на себе и на своје душе, пазићемо и на људе који нас окружују, и на оне наше најближе. Молићемо се Богу за њих, и тако у молитви обитавајући, даваћемо примјер осталима како треба да живе. Управо ми, хришћани, требамо да дајемо примјер свима другима како треба да се живи, на који начин треба да се живи и како треба да дјеламо. На то нас позива Мајка Божија, на то нас позива Господ наш Иисус Христос, на то нас позива Његово Свето Јеванђеље.“

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Православна црквена општина Бар и Црква Светог Николе у Старом Бару, већ неколико година уназад, у данима Божићног поста организују духовна предавања са тематиком разговора о вјери и животу. Овогодишњи циклус отвориће јеромонах Јоаким, игуман манастира Врањина, који ће говорити на тему „Богом богати“. Предавање ће бити одржано у парохијском дому Цркве Светог Николе у Старом Бару у суботу 6. децембра 2025. године са почетком у 19:00 часова.

Текст: Дејан Вукић