У Недељу пету поста – Глувну служена је у храму Светог Јована Владимира у Бару Света Литургија.

Началствовао је настојатељ манастира Црна Река протосинђел Андреј, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Љубомир Јовановић и протојереј Младен Томовић.

За пјевницом је одговарао Василије Ускоковић уз пратњу хора „Свети Јован Владимир“. Апостола је читао млади призренски богослов Никола Зековић, а одломак из Светог Јеванђеља ђакон Дејан Томовић.

Отац Андреј се надахнутом бесједом, након прочитаног Јеванђеља,  обратио вјерујућем народу.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

У манастиру Светог пророка Илије на Волујици код Бара Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије вечерас је замонашио у чина мале схиме искушенице ове монашке обитељи Јовану и Антусу којима је дао монашка имена Марта и Марија.

У архипастирској бесједи Митрополит Јоаникије је рекао да су нове монахиње као Авраам у старини кренуле са истока ка западу.

„Из далеке Русије од Урала оне су дошле код нас, овдје У Црну Гору и настаниле се овдје на Волујици. А Волујица је у односу на град Бар на истом растојању као и Витанија од Јерусалима“, рекао је Владика.

Додао је да је Волујица погодно мјесто за напредовање у врлинама и слављење имена Божјег.

„А оне су добили имена по сестрама Светога четвородневнога Лазара Марти и Марији“, казао је он.

Рекао је да су нове монахиње Марта и Марија идући за Господом дошле у Црну Гору и на волујици нашле мјесто за своје пребивање и своју службу Господу.

„И вас је, драге Марта и Марија, народ овдје препознао као истинске слушкиње Господње. А од сада, када сте примиле ову пуноћу монашкога чина, ви сте добиле и благодат и силу да још усрдније служите Господу и Његовој Цркви, и овоме светоме храму и свима онима који долазе овдје да будете прави образац истинскога и правога живота по Богу и да многе утјешите, и својом ријечју и својим примјером и својом љубављу“, казао је Митрополит Јоаникије.

Текст: Радосав Рајо Војиновић

Фото: Жељко Драшковић

У четврту недјељу Часног поста – Средопосну, посвећену Светом Јовану Лествичнику, у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару служена је Света литургија, којом је началствовао протојереј-ставрофор Дражен Тупањанин, парох требињски. Саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереји Љубомир Јовановић и Младен Томовић, и ђакон Дејан Томовић.

За пјевницом је одговарао Василије Ускоковић, уз пратњу хора „Свети Јован Владимир“.

Тумачећи данашње Свето јеванђеље о исцјељењу демоном обузетог младића на молбу његовог оца, началствујући свештенослужитељ о. Дражен је подсјетио да се ово збило након Христовог Преображења на Гори, гдје је пројавио своју Божанску славу и открио Божанску свјетлост својим ученицима: Петру, Јакову и Јовану. По његовим ријечима суочавање Господа са невјерјем или недовољном вјером остатка апостолског збора, послије силаска са Горе преображења, неодољиво подсјећа на старозавјетну сцену из књиге Изласка, када је пророк Мојсије био на Синајској гори, разговарао са Богом и примао 40 дана закон Божији. За то вријеме остатак народа, предвођен његовим братом Ароном, салио је златно теле, коме су почели да се клањају.

„Ово што смо данас чули, подсјећа на то. Господ силази са Горе, гдје је блистала Божанска свјетлост пред ученицима, и сусреће се са невјерјем људи. Зашто га ми не могосмо изгнати? Због невјерства вашег, каже Христос“, бесједио је отац Дражен.

Истичући дивни и упечатљив и разговор Господа са оцем болесног младића, када он тражи од Христа да му исцијели сина, прота је подсјетио на Христове ријечи упућене оцу: „Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује“:

„Онда долазе ријечи са којима се готово свако од нас може поистовијетити. Отац каже: Вјерујем Господе, помози моме невјерју. Дакле, вјерујем, али не знам да ли је то довољно, или желио бих да вјерујем, али не знам да ли стварно вјерујем. Пазите, када се присјетимо других изљечења записаних у Јеванђељу, често као епилог имамо Господње ријечи: Вјера твоја спасила те је, иди у миру. А ево овдје имамо вјеру која није сигурна да је баш вјера, али у исто вријеме имамо и молитву: Вјерујем Господе, помози моме невјерју. Дакле, ако шта недостаје тој вјери, ти придодај, ако та вјера није потпуна, ти је употпуни, ако моја вјера није права, нека твојом благодаћу постане права.“

Након што је Господ исцјелио дијете, ученици Његови питају Га зашто то они нису могли, с обзиром да на другим мјестима они то чине. Овај пут то није било могуће због њиховог невјеровања, објаснио је парох требињски, наводећи да се то њихово невјеровање може тумачити и као недостатак молитве и поуздања у Бога приликом покушаја истјеривања демона.

„Није ли то велика опомена за нас који смо као хришћани и хришћанке послани у овај свијет да свједочимо љубав Божију и тјерамо зло, све оно демонско око нас да се распрши снагом наше молитве и поуздања у Бога. Нисмо ли ми често сличним ученицима Господњим из данашње јеванђељске приповијести, као они који немају довољно вјере, као они који се не уздају довољно у Онога који нас може избавити, а који је то показао васкрсењем Сина свога.“

На крају Господ нас учи: „Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом“, упућујући нас на наше отварање за Бога, које је молитва, и пост, који се не треба схватити као неки скуп правила, као таблицу дозвољене и недозвољене хране, него као одрицање од себе зарад другога.

„Те двије ствари тако схваћене, молитва као отварање Богу, пост као одрицање за Бога кроз другог човјека, јесу предуслови да зло побјегне, ишчезне, да буде истјерано из нашег окружења. То је учење којим данас треба да зазвоне наша срца и душе, оснажене додатно примјером Светог Јована Лествичника, кога данас, у ову четврту недељу поста, празнујемо, писца поука за монашки свијет и монашки живот. Али те поуке свакако умногоме могу да вриједе и за нас“, истакао је протојереј-ставрофор Дражен Тупањанин, парох требињски, и поручио:

„Његова књига Лествица божанског усхођења јесте вјековни бисер духовне литературе у којој, на крају свих врлина и подвига, стоји љубав као пуноћа савршенства. Ка Богу љубави, ка атмосфери љубави, ка стварности љубави, приклонимо и ми своја срца, изгонећи молитвом и постом зло из свога срца, славећи најузвишеније име Оца и Сина и Светога Духа – Бога нашега. Христос Васкрсе!“

Велики број вјерног народа на Светој служби Божијој причестио се Тијелом и Крвљу Христовом.

Текст: Весна Девић

Фото/видео: Дејан Вукић

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије угостио је данас у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару породицe избјеглe из Украјине због оружаног сукоба који се тренутно одвија у тој земљи.

Након молитве за мир у Украјини, коју је одржао у барском храму у присуству ових породица, Митрополит је у разговору са њима изразио своје искрено жаљење због страдања које преживљава тамошњи народ и исказао своју молитвену жељу да се сукоб што прије заврши. Високопреосвећени митрополит их је увјерио да у нашем народу имају своју истинску браћу и сестре, а да ће Црква учинити све што је у њеној могућности, да им боравак у Црној Гори буде пријатан, све док се не стекну услови за њихов повратак својим домовима.

Митрополит је породицама даривао иконе Светог Василија Острошког, са жељом да им он буде заступник и помоћник пред Господом у овим тешким тренуцима избјеглиштва из сопственог дома. Најмлађи међу њима су добили и пригодне пакетиће.

У црквама и манастирима Митрополије црногорско-приморске се посљедњих седмица сакупља новчана помоћ за ублажавање посљедица хуманитарне кризе коју је изазвао рат у Украјини. Дио тих средстава је, преко Светог Синода Српске Православне Цркве, већ упућен Украјинској Православној Цркви, која ће, благословом свог предстојатеља Блажењејшег Митрополита кијевског и цијеле Украјине Онуфрија, помоћ додјелити онима којима је она најпотребнија.

Архимандрит Стефан (Вучковић), настојатељ манастира Велика Ремета, одржао је предавање на тему „КРСТ И ВАСКРСЕЊЕ“ у крипти Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару 26.03.2022 године.

Текст/видео: Дејан Вукић

У оквиру великопосног циклуса предавања, који организује Православна црквена општина Бар, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински, у суботу, 19. марта, у крипти Саборног храма Св. Јована Владимира у Бару одржао је предавање на тему “Пост и молитва”.

Своје предавање о. Гојко је почео објашњењем констатације да Црква на почетку поста позива све своје чланове, свештенике и вјерни народ, на пост и молитву те да пост није само храна него и појачана молитва. Даље је говорио о томе каква треба да буде наша молитва и шта заправо значи појачана молитва.

„У типику Цркве свакодневна молитва хришћана, оно што до данас имамо сачувано као нека молитвена правила, у највећем броју су типици манастирски и ово што данас имамо штампано као молитвенике за хришћане, то су углавном молитве које су извучене из монашких типика“, казао је о. Гојко и појаснио како изгледа монашко молитвено правило из којег су дошле молитве, које смо ми хришћани позвани да свакодневно упражњавамо у свом духовном животу.

У наставку предавања прота је поучио сабране да редовно практикују разговор са Богом, указавши на то да није лако почети причу с људима, а камоли са Богом. Подсјетио је на јеванђељске приче гдје  апостоли, које је Бог изабрао да буду с Њим, слушају, рецимо, причу о сејачу и сјемену, или неку другу, и питају Господа шта то значи. А јеванђелист напомиње: бјеше им се срце окаменило па нису разумјели. Дакле на више мјеста у Новом завјету људи који су свој живот посветили Богу и које ништа друго не занима него да Бога чују и разумију, били су у стањима да не разумију.

„Е сад, пошто нити можемо, нити требамо, да сви идемо у богословију или на теолошки факултет да бисмо разумјели Бога, оно што нам се заповиједа, били ми писмени или неписмени… то је да се непрестано молимо Богу. А то непрестано што се у манастирима стварно одвија као непрестано, нама се заповиједа да стане бар на редовно јутарње и вечерње правило, које је тако сложено и саткано да су то молитве које су писали свети Божији људи“, казао је отац Гојко и додао да те молитве нису написане као последица неких њихових научних истраживања већ су то разговори са живим Богом: „Дуго су се трудили, бирали ријечи, тражили ријечи и нашли ријечи којима се свака побожна душа може обратити Господу Богу.“

Текст: Весна Девић

Видео: Дејан Вукић

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, на празник преподобног Герасима Јорданског Свету литургију пређеосвећених дарова у саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, чиме је почело редовно годишње великопосно сабрање свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске.

У литургијској проповиједи Митрополит црногорско-примнорски је говорио мо важности праштања.

„Ту науку, међутим, тешко учимо. Мало је научимо у току постова, знамо да треба да се исповиједимо, знамо да не можемо да приступимо Светим тајнама Христовим ако смо с неким у завађи, али сваку неку прилику гледамо као да се кријемо од Бога, да оговарамо, да злопамтимо и да својој души на такав начин дамо одушка. То, наравно,није добро“, рекао је он.

Додао је да је потребно да се научимо основним сварима – да постимо, да се Богу молимо, да опраштамо, да не злопамтимо, па ћемо онда бити способни да ширимо љубав, доброту, милосрђе и све остало.

„А сваки пост, нарочито овај васкршњи, он нас враћа управо на те основне ствари које смо склони да заборављамо“, казао је Владика Јоаникије.

Рекао је да не треба да узурпирамо оно што је Божје, него да благодаримо Богу на Његовим доброчинствима..

„Када станемо пред Господа да станемо као грешници и да се смирено молимо Богу, прије свега да нам опрости наше гријехе“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Рекао је да смо ми народ који држи вјеру, али да нијесмо довољно молитвен народ.

„А то значи да се много чега лишавамо. Имамо доста врлина, пуно смо страдали за вјеру, за образ, за част, за поштење, за очување памћења, али у тој цијелој борби заборавили смо да се молимо Богу како ваља. То је велики недостатак. Али опет, да би наша молитва била угодна Богу, да би од нас Господ нешто примио – треба да опростимо свима, да нисмо ни са ким у завађи. Како ће Господ од нас нешто примити кад нијесмо добро са ближњима својим? У завађи смо, једни друге гонимо, једни друге оговарамо па онда станемо пред лице Божје да се помолимо Богу! Прво треба да се измиримо, као што нас Јеванђеље учи, па тек онда да принесемо свој дар од све душе и свега срца и од својих руку Богу“, поручио је Митрополит Јоаникије.

Митрополит Јоаникије је нагласио да је духовни пост важнији од тјелесног и да се он састоји од тога да постимо од злобе, од пакости, од злих ријечи, од лоших навика, од лоших склоности.

„И посебно се састоји у томе да се научимо исповиједати своје гријехе и да се знамо мирити са својим ближњима. И тако се припремамо за велики празник Васкрсења Христовога. Све што чинимо у току поста трудимо се да научимо да постимо како ваља, да научимо и да се исповиједамо и да чистимо своју душу. И то није циљ само себи, него је циљ да се сјединимо са Господом, да се сјединимо са извором живота, са Христом Спаситељем, са Њиме који иде на крсно страдање, да се поклонимо Његовоме Крсту, Његовој смрти о гробу Његовоме живоносноме. И да се удостојимо да прославимо, са радошћу, саборно – Васкрсење Христово“, закључио је Митрополит Јоаникије.

Владика је служио и помен жртвама Мартовског погрома на Косову и Метохији, који се догодио на данашњи дан прије осамнаест година.

„Иако формално под заштитом моћних западних земаља, наше светиње су у један дан сагореле, јер су албански терористи из Албаније и са Косова и Метохије имали тога дана, по свој прилици, од многих од њих одријешене руке да протјерају наш народ са Косова и Метохије и да спале његове светиње“, рекао је Владика Јоаникије.

Подсјетио је да је тада спаљена Богородица Љевишка, задужбина краља Милутина.

„Спаљена је Богословија призренска, саборна црква Светога Ђорђа у Призрену, и цио српски Призрен је запаљен. Спаљен је манастир Девић и протјеране су монахиње, цијела Метохија. Морам признати да Италијани и Шпанци имали више осјећања од осталих Европљана који су тамо били присутни, па су они ипак заштитилиВисоке Дечане и Пећку Патријаршију. А све остало је било препуштено огњу, мржњи и терору разјарених албанских руља и терориста“, подсјетио је Митрополит Јоаникије.

Текст: Радосав Рајо Војиновић

Фото/видео: Дејан Вукић

Јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Подмаине, говорећи о тајним болестима душе, казао је да је то све оно што душу чини болесном и неосјетљивом, непокретном и неактивном у правцу и контексту светог покајање. Како је казао, знаћемо да смо болесни и да болујемо, то су тајне невидљиве болести душе, ако се не лијечимо и ако се не пројављују симптоми здравља – симптоми светог и здравог покајања.

Отац Рафаило је на предавању које је одржао у суботу, 12. марта, у крипти Саборног храма Св. Јована Владимира у Бару, указао и на значај богослужбене књиге Посни триод, која је водич кроз Свети и часни пост. Истакао је да она не почиње са нама те да су се светитељи Божији из ње напајали и покајању учили, јер покајање је Света тајна и кроз њу дјелује Дух Свети, као кроз све друге Свете тајне.

„Ова књиге је водила, слава Богу и данас води и водиће генерације хришћана, и васпитавала генерације светитеља, а сваки светитељ је покајник, али здрави покајник, покајник у духу благодати. Она је остављена као вектор, као канон покајања, и то је много важно. У њој је суштина поста, оно што је најважније да знамо, и она је дата пуноћи Цркве. Ову су нам књигу свеци руком преписивали, Света браћа Кирило и Методије превели на наш језик словенски и тиме нас небом обогатили, дали нам могућност да живимо покајањем, да се покајањем спасавамо… „, казао је о. Рафаило, додавши да тај дух триода треба да понесемо кући у свој живот и да се њиме научимо и надахњујемо.

Текст: Весна Девић

Видео: Дејан Вукић

У Недељу православља служена је, у храму Светог Јована Владимира, Света Литургија. Началствовао је протојереј Љубомир Јовановић. Саслуживали су му протојереј-стварофор Слободан Зековић, протојереј Младен Томовић и ђакон Дејан Томовић. За пјевницом је одговарао Василије Ускоковић, уз пратњу чланова из хора „Свети Јован Владимир“. Након што је ђакон Дејан прочитао Свето Јеванђеље, присутном народу обратио се пригодном бесједом отац Слободан. Велики број вјерника пречестио се Светим Тајнама Господњим. Затим је око храма прошла Литија предвођена свештеницима и дјецом из куд „Свети Јован Владимир“.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Архијерејски намјесник барски и свештеник Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор Слободан Зековић, коментарисао је учестале медијске прозивке свештенства Српске православне цркве у Црној Гори од стране историчара Александра Раковића.

„Очигледно да је најбоља заштита против друштвених штеточина какав је Александар Раковић – потпуно игнорисање. Већи проблем од њега су људи који га охрабрују или му налажу да овако наступа и наравно они који му готово свакодневно отварају сва медијска врата, да у континуитету трује људе својим изопаченим причама.“

Свештеник Зековић је поручио како првенствено за њих, има добронамјерни савјет:

„Пустите СПЦ, њене епархије, њено свештенство и вјерни народ у Црној Гори да на црквени начин, у складу са вјером предака и црквеним канонима, пастирски брину о свом народу и о својој браћи. Наш једини задатак пред Богом и пред људима је да миримо браћу и ширимо љубав. Ми чувамо јединство наше помјесне мајке Цркве, али поштујемо и волимо државу у којој живимо. То чинимо по програму Господњем, програму и Светог Петра Цетињског, а не по нотама кабинетских национализама и политичких плаћеника који дијеле народ.

Као и свака црквена литија, и она величанствена, вишемјесечна од прије двије године… пошла је из црквене порте и вратила се у њу. На том путу она је изазвала и велике друштвене промјене, којима је одбрањена позиција Цркве пред законом, али је и отворена слобода бројним учесницима те литије, да у свом земаљском и политичком животу дјелују слободније са више права и могућности. Да ли ће и како ће актери друштвеног живота искористити ту слободу, није на Цркви и на свештенству да то одређује никоме. Упркос свим подјелама… и онима које трају бар један вијек прије нас… и онима које су јуче настале или се умножиле – основни задатак Цркве је да мири Јудеје и Самарјане, Грке и Јелине па и ону браћу у Црној Гори који, из ко зна којих све разлога, носе различите политичке и националне идентитете. То је посао Цркве, а не де служи као средство за остварење земаљских, политичких и медијских кампања које дијеле и свађају народ.“

Протојереј-ставрофор Слободан Зековић је додао сљедеће:

„Свештенство Митрополије црногорско-приморске и других епархија Српске православне цркве у Црној Гори је јединствено у обављању своје Богом дане мисије и зна да ради свој посао. Братска подршка нам је увјек добро дошла, а ријечи смутње и неповјерења одбацујемо као највеће зло које може задесити један народ.“

На крају своје изјаве за јавност свештеник Слободан Зековић, архијерејски намјесник барски, је закључио:

„И онима најмање упућенима јасно је којим медијима у Црној Гори су најмилија Раковићева појављивања. Зато их радо и без остатка преносе. Самим тим је јасно и које су националистичке и екстремистичке политике у окружењу по схватањима блиске и нераздвојне и које очигледно, хране једна другу.“