Оскрнављена црква Свете Петке у Сутомору

Непознати починиоци обили су цркву Свете Петке у Сутомору, казао је Радију ,,Светигора“ парох сутоморски свештеник Марјан Петковски.

Отац Марјан каже да је синоћ служио Вечерњу службу у овој светињи и да је у вријеме његовог одласка све било у реду. Међутим, данас око 16 часова примио је позив да је црква обијена.

,,Одмах сам дошао у цркву и на први поглед ми се учинило да ништа није оштећено. Међутим, кад сам боље погледао примијетио сам да је оштећена брава и катанац. Ушао сам у цркву и тамо затекао преврнут ормар у којем су стајале свијеће, књиге, круне, посуда за освећену воду и друге помоћне ствари за богослужење. Двери су биле отворене, из дарохранилице је био извађен Агнец који сам нашао на Јеванђељу, док су честице за болне биле бачене на под али се, срећом, кутија у којој су стајале није отворила. Јеванђеље је било отворено и поцијепано на једном мјесту. Извршена је велика преметачина у олтару“- каже отац Марјан

Случај је пријављен барској полицији, објавио је Барски портал..

Иначе, црква Свете Петке, задужбина краља Милутина, саграђена је око 1280. године. Током аустроугарске окупације, према доступним подацима, на цркву је придодат католички олтар, када је први пут у посјед једне половине ове светиње уведена и Которска бискупија. Црква се од тада сматра двоолтарском, по чему је уз оближњу цркву Свете Текле (Ћекле) практично јединствена у хришћанству.

Католички олтар у овом вандалском нападу није оштећен.

Ово није први пут да ова немањићка светиња буде на мети вандала, а очигледно је да је једини циљ био да се црква оскрнави, будући да ње из ништа није однешено.




Недеља православља у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару

У Недељу православља у барском храму служена је Света lитургија. Началствовао је протојереј Љубомир Јовановић, а саслуживао му је протојереј Младен Томовић. Апостол је читао богослов Марко Орландић, док је зачало из Светог Јеванђеља читао отац Љубомир. За пјевницом је одговарао Василије Ускоковић уз подршку хора „Свети Јован Владимир“. Отац Слободан Зековић се пред самим чином причешћивања, вјерном народу обратио пригодном бесједом, а након завшетка Свете литургије, вјерници и свештенство са иконама у рукама кренули су у литију (опход) око храма. Сабрање је настављено у храмовној гостопримници.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић




О. Слободан Зековић: Надамо се да ће Мајка Божија одагнати ове црне облаке који су се, не први пут, надвили над нашим народом на Косову и Метохији

Вечерас је у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, служено Мало повечерје са Молебним каноном Пресветој Богородици за многострадални народ и светиње на Косову и Метохији. Након службе Божије, бесједио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић.

Отац Слободан је у својој бесједи изразио вјеру и наду у помоћ Пресвете Богородице, која није остављала свој народ који јој се моли и која је увијек помагала и растјеривала црне облаке који се надвијају над Косово и Метохију. Подсјетио је на Свете Косовске Мученике и страдалнике, на Светог краља Стефана Дечанског, који није оставио ни своје Дечане, ни свој народ, ни Косово и Метохију. Подсјетио је и на велика дјела блаженопочившег Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија, који су нам показали како се цијелим бићем бори за Косово и Метохију и чији примјер треба да слиједимо.

У свим храмовима Митрополије црногорско-приморске, сваког петка током Великог поста, служиће се Молебни канон Пресветој Богородици са молитвама за многострадални род српски и светиње Косова и Метохије.

Текст: Тијана Лекић

+++

Бесједа протојереја-ставрофора Слободана Зековића изговорена 3. марта 2023. љета Господњег у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, након одслуженог Молебног канона Пресветој Богородици за многострадални народ и светиње на Косову и Метохији 

Драга браћо и сестре, драга дјецо, нека је свима на здравље и на спасење ова наша заједничка молитва Пресветој Богородици, Mолебан који смо Њој овдје служили сви заједно, пред Њеном чудотворном иконом – Красницом Пећком. Имамо благослов да имамо копију те чудотворне иконе коју су нам, пред освећење овога храма, даривале монахиње Пећке патријаршије на челу са тадашњом игуманијом, која се у међувремену упокојила, женом светога живота, великом подвижницом мати Февронијом. Ова икона кроз вјекове чува и Пећку патријаршију и наш народ и светиње на Косову и Метохији, па се надамо да ће Мајка Божија и овога пута услишити наше саборне молитве и одагнати ове мутне, црне облаке који су се надвили, не по први пут, над нашим народом на Косову и Метохији, над нашим светињама које тамо кроз вјекове опстају и свједоче да је Косово и Метохија срце нашег срца, душа наше душе, извориште и колијевка и наше државности и наше духовности.

По благослову нашега Митрополита Јоаникија, ми ћемо у свим храмовима наше Митрополије у току овога Часнога поста свакога петка служити Молебан Пресветој Богородици за благодатну помоћ и спасење и нашега народа и нашега свештенства и монаштва и наших светиња на Косову и Метохији, и за опстанак Косова и Метохије у границама државе Србије, за оно што је и по Божијој и по људској правди и што никаква сила овога свијета не може промијенити. Сила Бога не моли, Бог силу не воли, али оно што је до нас, јесте да не смијемо, нико од нас, небитно да ли то били политичари који тренутно воде државну политику, да ли то били архијереји, да ли то били свештеници, сви смо ми пролазни овдје, али ради наших светих предака, ради наших светих мученика који су косовско-метохијску земљу својом крвљу натопили кроз вјекове, нико од нас не смије се сагласити са предајом, продајом, издајом Косова и Метохије. Јер би тиме, ко год то учини, небитно да ли то били политичари, а видимо ових дана да је један дио њих из Београда усмено прихватио наметнуте срамне ултиматуме са Запада о фактичком признању независности Косова и Метохије и њеном трајном одвајању из граница државе Србије,  дакле ко год то био, ко се сагласи са таквом предајом и издајом наше највеће светиње, на себе ће навући проклетство и Светога кнеза Лазара и проклетство Милоша Обилића и свих косовских јунака и витезова, свих мученика и новомученика косовско-метохијских од онога великога боја на Косову па све до последњега боја косовскога. Проклетство оних мученика пострадалих на Кошарама и Паштрику. Проклетство Светога мученика Харитона, монаха подвижника из Манастира Светих архангела, задужбине Цара Душана, који је мученички у царском Призрену пострадао и глава му је одсјечена и никад није ни пронађена. Његово обезглављено мученичко тијело је сахрањено у манастиру Црна Река, гдје је и почео свој монашки живот. Навућиће и проклетство Светог свештеномученика Стефана из Будисаваца, кога су закланога шиптарски терористи бацили у бунар, проклетство Милице Марић, дјевојке од рођења болесне, коју су пред мајком шиптарски зликовци силовали, а потом заклали као јагње и ено њених Светих моштију иза олтара Пећке патријаршије. Проклетство и Милоша Ћирковића, последњега бранитеља Косова и Метохије, који је попут онога епског јунака Јована Косовца, сам остао са пушком да брани Метохију, да брани свој кућни праг. Никада није пронађено његово мученичко тијело, али бранећи свој кућни праг, лишио је живота у тој последњој борби осамнаест шиптарских терориста, који су пронађени око његове куће. Бог сами знаде шта се с њим десило и гдје је пострадао, али се уврстио међу косовске витезове и у војску бесмртну Светога цара Лазара. Не дао Бог да то проклетство падне на било кога од нас.

На првом мјесту важна је молитва и то не смијемо никада заборавити. И, не само сада, нема ни једне Свете литургије да свако од нас, и свештеници и вјерници у храму, не помену у својим мислима, у своме срцу свештенство, монаштво и вјерни народ наш на Косову и Метохији, а у ове дане кад се ова мука поново надвила над нама, морамо те молитве и појачати. А коме ћемо се у муци и невољи помолити, ако нећемо најприје Пресветој Богородици, брзој помоћници и утешитељки свију нас.

Да Господ уразуми политичаре који су пролазни, тренутни. Ја не сумњам да су они и уцијењени, притиснути, али да се помолимо да одоле тим притисцима и да не дозволе ту срамоту, вјечну срамоту да навуку и на себе и на свој народ, да неко пристане у име државе и народа да се одрекне Косова и Метохије и наших тамошњих светиња.

Косово и Метохија нису ничија прћија. Ено га у Дечанима Свети великомученик краљ Стефан Дечански који никада, ево 700 година, није напустио Косово и Метохију и своје Дечане. Шта је све кроз вјекове протутњало, какве силе, какве војске, какве хорде које су жељеле да униште и српско име и српско постојање на Косову и Метохији и никада Свети краљ, за сво то вријеме, није отишао из Дечана и он је једини истински прави владар и Србије и Косова и Метохије. Када се српска војска повлачила преко Албаније у Првом свјетском рату, и тада је било велико страдање, ликовали су и тада Шиптари да одлазе коначно Срби са тих простора, а један мудри стари Шиптар рекао им је: Немојте, залуд се радујете, Свети краљ је остао у Дечанима, а ако је остао Свети краљ у Дечанима и Срби ће се вратити. Тако да ово није ни прво, а сигурно ни последње страдање наше на Косову и Метохији. Треба издржати, треба смоћи снаге, ако треба и да страдамо, а имамо ли за шта љепше пострадати него за Косово и Метохију, да се имена свакога од нас због тога упишу у књигу вјечности. Зато, опет кажем, никада, нико од нас, ма шта да се деси и ако се догоди та најављена издаја и продаја, не смије се сагласити са тим него увијек да знамо да је Косово и Метохија, као што рекосмо, срце нашега срца и душа наше душе.

Очекујемо да ће и наши архијереји дати снажну ријеч, а Црква нема другу силу осим мача Ријечи Божије. Да не идемо далеко у прошлост наше Цркве, већ само у новије доба, да се присјетимо великана какав је био Свети исповједник Патријарх Варнава (Росић), који је 1937. године заједно са Сабором архијереја комплетну Владу Краљевине Југославије на челу са Миланом Стојадиновићем и највећи дио посланика Скупштине Краљевине Југославије изопштио из Цркве, све оне који су били православне вјере, а који су дали свој глас за Конкордат са Ватиканом који је био понижавајући за Српску православну цркву. Због тога је Патријарх Варнава мученички пострадао, био отрован. Сјетимо се Патријарха и исповједника Гаврила (Дожића), који је устао пред Хитлеровом силом и позвао читави народ на отпор ријечима: Ако треба да живимо, да живимо у слободи, ако треба да мремо, да мремо као слободни људи. И онда даље и њихови наследници: Патријарх Викентије који је одбио да прихвати цијепање Српске православне цркве под Брозовим режимом, и Патријарх Герман се томе супротставио, а да не говоримо какав је витез и бранитељ Косова и Метохије био Патријарх Павле.

А шта тек рећи о нашем блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, новом Обилићу, који је својим рукама купио одсјечене главе српске по Косову и Метохији, сахрањивао их, спасавао оне који су успијели да преживе, те је у најтежим тренуцима, својом личном жртвом и примјером, успио да сачува и Дечане и Пећку патријаршију и друге наше светиње на Косову и Метохији.

Сјетимо се само њега и његове борбе и прије десет година када је ништа мање срамни Бриселски споразум потписан, којим је сјевер Косова и Метохије предат под управу Шиптара и укинуте све српске институције, како је тада Митрополит реаговао заједно са својим животним, најбољим другом Владиком Атанасијем (Јевтићем), на сред Трга републике очитали су опијело тадашњем руководству, које је мање-више исто као и садашње, и како би они данас реаговали.

Зато, опет понављам, не смијемо се са тим сагласити. Молићемо се Богу и одавде, из Храма Светог Јована Владимира, првога великога српског владара, првога светитеља нашег који је уписан у Диптих светих Православне цркве, који је овдје владао и овдје, једнако као на КиМ, исто су тако темељи и наше државности и духовности, одавде из његовога храма, крај ћивота гдје дио његових моштију почива, да и ми упутимо апел да се уразуме они који треба ту одлуку да донесу и да не прихвате ове уцјене и притиске и да не обрукају и себе и свој народ и своју државу.

Нека би Бог дао тако и да буде! Ми да се молимо, али и да дјелатно чинимо, да не дозволимо тако нешто да се деси. Нека би Господ и Мајка Божја услишили наше молитве и благослов Мајке Божије од ове Пећке иконе да се излије на све вас и на овај град и на читав наш народ. Амин, Боже дај!

Транскрипт: Весна Девић

Фото/видео: Дејан Вукић




Парох призренски о. Јован Радић: Наше духовно поријекло је на Косову и Метохији

У недјељу о митару и фарисеју у Храму Светог Јована Владимира у Бару служена је Света литургија којом је началствовао јереј Јован Радић, парох призренски и професор Призренске богословије. Саслуживали су протојереји Љубомир Јовановић и Младен Томовић.

Ученици Призренске богословије, који су са оцем Јованом и професором Сашом Живковићем посјетили барски храм, одговарали су за пјевницом заједно са члановима хора „Свети Јован Владимир“, којим руководи професорица Маја Басараб.

Отац Јован се након причитаног зачала из Светог јеванђеља пригодном бесједом обратио присутним вјерницима, истичући да је све од Бога и да за све што имамо треба да заблогодаримо Господу: на породици, храни, сунцу, звездама, мјесецу, цвијећу… Подсјетивши да нам је Господ дао двије највеће заповијести: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом и љуби ближњега свога као самога себе, јереј Јован Радић је казао да смо на првом кораку ка највећем празнику Христовога Васкрсења ка којем треба да хитамо, али са смиреношћу, понизно, знајући да смо ништа пред Господом, да се молимо Богу.

Заблагодаривши на прилици и части да служи у овој светињи заједно са својом браћом саслужитељима, отац се осврнуо и на живот нашег народа на Косову и Метохији.

„Божија благодат је велика да данас служим у овоме храму и доведем наше дивне богословце из Призрена. Овом приликом желим да пренесем благослове и поздраве нашег Епископа Теодосија и свих свештеника и монаха који се моле на светој косовско-метохијској земљи у нашим црквама и манастирима. Данас није лако бити Србин на Косову и Метохији, али благодат Божија и милост Божија је велика“, бесједио је отац.

Нагласивши да је у Призрену остало свега десетак старосједеоца, подсјетио је на ријечи Господње: Гдје су двоје или троје сабрани у Моје Имеонде сам Ја међу њима, а тамо гдје је велико страдање тамо је и велика милост Божија: „И ви то сами најбоље знате, јер сте то страдање искусили на својој кожи, али сте оним божанственим литијама показали да слога може бити пораз сваком врагу. Слога са Именом Божијим на челу, биће пораз сваком нечастивом противнику.“

На крају свог обраћања свештеник Јован Радић је позвао вјерни народ да посјети свету косовско-метохијску земљу, да на лицу мјеста схвате зашто су КиМ саставни дио нашег бића и наше душе и због чега је Косово наше срце.

„Иако смо тијелима рођени на различитим мјестима, драга браћо и сестре, наше духовно поријекло јесте на Косову и Метохији. За Косово нас је везао Свети кнез Лазар својим завјетом да је земаљско за малена царство, а небеско увек и довека, надовезјујући се на светосавски завјет, а Свети Сава на Нови завјет, на ријеч Христову. И све што везујемо да везујемо за Небо, јер овај живот брзо пролази, а наступиће живот вјечни убрзо. Потрудимо се сви заједно да са молитвом и овим ријечима цариника: Боже, милостив буди мени грешноме, заједно прославимо како овдје, тако и у Царству небеском Оца, Сина и Светога Духа“, поручио је свештеник Јован Радић, парох призренски и професор Призренске Богословије.

На крају Свете службе Божије у име братства Саборнога храма, отац Младен Томовић је поздравио госте и захвалио им се на посјети и љубави.

Текст: Весна Девић / Дејан Вукић

Фото/видео: Дејан Вукић




Савинданска литургија у барском саборном храму Светог Јована Владимира

На дан када наша Света, Саборна и Апостолска Црква прославља првог архиепископа српског Светог Саву, у барском храму служена је Света Литургија.

Началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић.

Саслуживали су му протојереј-ставрофор Радоман Мијајловић, протојереји Јован Пламенац и Љубомир Јовановић и јереј Никола Радовић.

Након што је прочитао зачало из Светог Јеванђеља, отац Јован Пламенац се бесједом обратио присутним вјерницима.

На крају Свете Службе освештан је и пресјечен славски колач који је ове године заједно са славским даровима, у име свих нас, Богу приложио домаћин славе Слободан Вуковић са својом породицом. Он је славу за идућу годину, по благослову и традицији, пренио на Богдана Половића.

Пригодан, мали и кратки програм, су свим присутнима припредила дјеца са вјеронауке, којима су оци на крају подијелили пригодне славске пакетиће.

Сабрање је настављено у храмовној гостопримници.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић




Светосавска академија у Бару: Његова личност и дјела свијетле и дан-данас и не губе ништа од своје славе

Синоћ је у Дому културе у Бару одржана Светосавска академија. Традиционални догађај, уз богат културно-умјетнички програм, у сали испуњеној до посљедњег мјеста, организовала је Православна црквена општина Бар.

Поздравним словом обратио се Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, честитајући долазећи празник и наглашавајући да је природно да “оваквим духовним свечаностима, ријечима наших најмудријих глава и богоугодном пјесмом и радошћу прославимо спомен на Светог Саву”, преноси Бар.инфо.

“Његова личност и дјела свијетле и дан данас и не губе ништа од своје славе, јер вријеме не може нарушити нетрулежну свјетлост Христову и Божију у коју се Свети Сава обукао. Још за живота био је свјетилник свога рода и апостол Христов, а послије упокојења велики чудотворац и наш заступник пред престолом Божијим. Пред нама је личност која има васељенску ширину духа и углед у цијелој православној васељени, али га српски народ слави као свога духовног родитеља и небеског заступника”, казао је Владика Јоаникије.

Историчар књижевности, проф. др Мило Ломпар, у својој бесједи је, између осталог, указао на немјерљив значај дјела Светог Саве у историји и култури српског народа.

“Иако је српска историја почела раније, иако су трагови српске културе запретани у претходним вјековима, чињеница је”, наглашава Ломпар, ”да у нашем искуству појава Светог Саве обиљежава један утемељујући и нови почетак, а почетка нема без онога што је учинио Свети Сава у различитим садржајима наше културе и историје”. И то, по ријечима проф. Ломпара, на два начина – из историјске и есхатолошке перспективе.

“Историјска је наше кретање у времену, а есхатолошка наше кретање из вјечности. Та два кретања су супротносмјерна, али се срећу у изузетним личностима, тренуцима културног и националног препознавања њиховог дејства”, казао је Ломпар.

Свети Сава је, истиче Ломпар, први у свему.

“Обиљежио је почетак Српске цркве на начин да траје док је српског народа и памћења у којем се он појављује, а обиљежио је и један посебан тренутак у нашем правном животу. Донио је Законоправило и направио правни систем који је обиљежио немањићку државу. То је било нешто модерно и нешто што и данас има своје животно дејство”, навео је Ломпар, осврнувши се и на то да је “Свети Сава обиљежио почетак српске умјетности, доводећи сликаре из Солуна, који су на величанствен начин обиљежили високи тренутак духовности и византијске и српске спиритуалности у Студеници, Жичи и Милешеви”.

“Донио је аутокефалност српској архиепископији, по ту аутокефалност отишао Никеју и у исто вријеме крстио Стефана Првовенчаног и овјенчао га круном православном, као чињеницом која га заувијек означава краљем српских и приморских земаља. Поставио је православне манастире на Превлаци, у Стону, направио епархије на Косову и Метохији, дао израз и духовни лик народу, ушао у његово памћење у народној поезији и предању и ушао у његову литературу у средњевјековном спису великог спиритуалисте Доментијана и животног реалисте Теодосија”, надахнуто је казивао Ломпар.

Проф. др Ломпар је истакао да је на почетку те књижевности, Свети Сава описао живот свог оца Симеона и показао да не ствара само отац сина, него, у његовом случају, син изнова ствара оца, јер се крећу један у историјском, а други у есхатолошком поимању времена, баш онако како је у Јеванђељу записано.

Бројна публика овацијама је испратила наступе Данице Црногорчевић, хора Саборног храма, Фолклорног ансамбла КУД-а Свети Јован Владимир, народног гуслара Жељка Бугарина, хармоникаша Петра Балабана и полазника Школе вјеронауке у Бару.

Медијатори на Светосавској академији су били др Дијана Маројевић, професор Факултета драмских уметности у Београду и глумац Павле Илић.

Извор: Бар.инфо

Видео: Дејан Сенић

Фото: Дејан Вукић




Богојављење и пливање за Часни крст у Бару

Богојављење је данас свечано прослављено у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.

Празничну Свету литургију служило је свештеничко братство храма: протојереј -ставрофор Слободан Зековић, протојереј Љубомир Јовановић и протојереј Младен Томовић.

На крају Свете службе Божије обављено је велико водоосвећење.

Пошто су се временске прилике знатно поправиле у односу на јучерашњи дан, након заједничке молитве на обали мора покрај дворца краља Николе, одржано је и традиционално пливање за Часни крст.

Учествовало је преко 50 пливача, а до Крста је први стигао Раде Калинић. Њему је као награда уручен сребрни крст Светог Јована Владимира.

Најмлађи учесник богојављенског пливања био је осмогодишњи Милош Голубовић, а најстарији Мило Драговић са преко седамдесет година.

Бог се јави!

Ваистину се јави!

Текст/фото/видео: Дејан Вукић




Митрополит Јоаникије са украјинским избјеглицама: Молимо се Богу да врати мир у Украјини

У данима божићне радости, вечерас, 9. јануара, на празник Светог Првомученика архиђакона Стефана, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару примио је и благословио избјеглице из Украјине.

Честитајући им празник сверадосним поздравом: Мир Божији – Христос се роди, Митрополит Јоаникије је подсјетио да су анђели са Неба дочекали Рођење Христово и јавили благу вијест пастирима у Витлејему и обрадовали њихова срца пјесмом: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља. Истакао је да то славље обухвата и Небо и Земљу, на небесима се прославља Бог од Светих анђела, а у срца човјечија улива се та небеска радост која их испуњава миром Божијим и љубављу једних према другима.

„Господ је дошао да донесе мир, да донесе братску љубав, да измири човјека са својом савјешћу, са својим ближњима и да га сједини и измири са Богом. Али, нажалост, у овоме свијету, Господ Исус Христос Богомладенац није нашао мир, осим код малог броја људи, код витлејемских пастира и мудраца са истока и љубави Пресвете Дјеве Богородице и Светог праведног Јосифа. Код других је нашао мржњу, завист и већ као Новорођенче морао је да бјежи да не би био мачем посјечен од безбожнога Ирода“, бесједио је Митрополит, додавши да је Христос био гоњен и да је био избјеглица у Египту иако је Цар над царевима и Господар на господарима.

Господ је подијелио са нама, казао је Владика, све радости и све несреће у које човјек запада у овоме грешноме свијету. По његовим ријечима као што су тада били ратови, као и кроз сву историју човјечанства од пада Адамовога па до наших времена, тако смо и данас свједоци, нажалост, једнога ужаснога рата и проливања крви у Украјини.

„Ми не можемо ничим друго нарочито помоћи него да се молимо Богу да Он врати мир на свим просторима благословене Украјине, земље освећене многим светињама. Земље која је просијала светошћу многих Божијих угодника и мученика за вјеру православну. И надамо се да ће то вријеме брзо доћи, да престане рат и да се врати мир у Украјини и да се врате својој љубљеној отаџбини сви они који су морали да је напусте да би спасили своју дјецу“, поручио је Високопреосвећени, констатујући да се ради о милионима избјеглих Украјинаца.

Како је нагласио то је велика жалост и несрећа, али као што је Господ подијелио судбину са свима онима који су гоњени, својим одласком у Египат, у земљу туђу, али која је постала Његова земља јер се тамо раширило Јеванђеље, тако је Господ и са свима онима који страдају:

„Са онима који страдају у Украјини и са онима који су избјегли из ње и налазе се негдје расељени по другим земљама. Тако ће неке од тих земаља, вјероватно, за многе Украјинце постати њихове или, као што се то често догађа, њихова друга отаџбина“, рекао је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

Запазио је да на цијелом простору Црне Горе, посебно по нашим светињама, сретамо браћу и сестре и дјецу из Украјине:

„И свакоме од њих се обрадујемо и спремни смо, наравно, да отворимо своја срца и своје домове за све оне којима је милост и помоћ Божија потребна. Ми смо се и раније сретали са браћом Украјинцима, и овдје у овоме храму и у манастиру Острогу и у другим нашим светињама, а посебно нам је драго што имамо прилику да овдје, поводом Божића – Рођења Христовог, поздравимо оне који су могли по овоме невремену вечерас доћи да се заједнички Богу помолимо, да се утјешимо и упознамо како они проводе своје избјегличке дане у Црној Гори“, казао је Владика и још једном поновио спремност да у свему изађе у сусрет избјеглима.

Осврнувши се на страдање нашега народа кроз историју, подсјетио је на недавна страдања нашег народа, посебно на Косову и Метохији гдје вјековима трпи неправде и искушења:

„Ево за сами Божић, било је пуцања на српску дјецу на КиМ, пребијања вјерника који су се враћали са молитве. Али Боже мој, носимо свој крст и тако показујемо да смо хришћани. И не мрзимо, не дозвољавамо да се мржња усели у наша срца. Нека Господ Богомладенац Христос излије свој мир на цио свијет, и на Црну Гору, а посебно на благословену Украјину и на њен вјерујући православни народ. Мир Божији – Христос се роди!“, закључио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

Овом приликом Његово високопреосвештенство одраслима је уручио пригодне поклоне, а малишане обрадовао божићним пакетићима.

Црквена општина Бар је уприличила празничну вечеру, коју су уљепшала дјеца из Украјине која су пјевала украјинске каљатке (божићне пјесме).

Текст: Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић




О. Слободан Зековић: Божићном радошћу испунимо наша срца и домове

Празник  Рођења Господа и Спаса нашега Исуса Христа молитвено је прослављен у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.

Светом литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Саслуживали су протојереји Љубомир Јовановић и Младен Томовић и свештеник Димитрије из УПЦ Московског патријархата.

Божићну посланицу Патријарха српског Порфирија је, након што је отац Слободан причитао зачало из Светог јеванђеља, прочитао отац Љубомир.

Свето причешће вршено је из четири путира, а велики број вјерног народа приступио је и причестио се Крвљу и Тијелом Господњим.

На крају Свете службе отац Слободан се обратио присутном нараду, пожељевши им срећан и благословен празник Рождества Христовог, који смо, како је казао са радошћу ишчекивали, припремајући се постом, молитвом и међусобним праштањем за њега, да би овај радосни дан дочекали чистог срца ума и душе, и да би се у нашој души изнова, као некада у Витлејемској пећини Христос родио и да би своје мјесто и своје обитавалиште у нашем срцу имао заувјек.

„Радост коју нам доноси Витлајемски Богомладенац прати свакога од нас у свом животу и да том радошћу испунимо наша срца и наше домове, да ту радост преносимо свима са којима се сретамо, јер је заиста повод за радост више него велика, зато што је Бог постао човјек и зато што се Бог јавио у тијелу ради нас и нашега спасења. Себе унизио, да би нас узвисио и преобразио и од греховних рана исцијелио. Све нам је Господ дао. Дао нам је цијелога Себе и показао примјер шта значи права љубав. А права љубав јесте љубав саможртвена, која цијелога себе даје ономе кога воли. А Господ је својим рукама на крсту раширеним, загрлио цијело човјечанство, цијелу творевину и привезао нас својом љубављу за себе, под условом да ми на ту Његову љубав одговоримо својом љубављу и својим малим скромним трудом“, поручио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић.

Прослављање Христовог Рождества наставља се и наредних дана.

Текст/фото: Дејан Вукић




Митрополит Јоаникије на Бадњи дан служио Литургију у храму Светог Јована Владимира у Бару

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је на Бадњи дан Свету службу Божију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.

Саслуживало му је свештенство барског архијерејског намјесништва.

У архипастирској бесједи Митрополит Јоаникије је сабраном вјерном народу честитао Бадњи дан и долазећи Божић, празник рођења Христовога.

„Данас, на Бадњи дан, када врхуне наше припреме за овај велики празник, ми осјећамо како цијела творевина, и небо, и земља се радују доласку Христовоме. Све је у трепету. А како и да не буде ако творац неба и земље долази у овај свијет! Како да се не радује творевина своме творцу“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да рођење Богомладенца Христа заједно славе и небо и земља.

„Анђели небески пјевају узвишену пјесму: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља. У тој пјесми видимо, заправо, ту радост и неба и земље. Господ се стално прославља на небесима од бестјелесних сила, од анђела и арханђела. Али та слава обухвата и земљу. И овдје долази као Божји мир, као помирење свих са свима. И Онај који доноси мир, Он успоставља и благовољење међу људима“, казао је Владика.

Казао је да су пастири, прости људи, одмах својим безазленим душама и срцима осјетили благодат и милост Божју која их је обухватила.

„И видјели су анђеле Божје, чули су узвишено анђелско небеско појање у славу Христовога рођења“, казао је он.

Митрополит Јоаникије је казао да Пресвета Богородица, која је Духом Светим родила Христа Господа, непрестано велича и слави милост Божју.

Казао је и да се у тадашњој римској империји такође све било ускомешало и све било у неком покрету.

„Тада се догађао попис у цијелој империји па је свак морао да иде у свој град, неко иде тамо, неко овамо, нешто се дешава…  То је такође било по Божијем промислу. Догодило се тако да је то почетак оних који се именом Вјечнога Цара, Цара над царевима, Господара над господарима именују, који се уписују у књигу његовога вјечнога живота“, објаснио је Митрополит Јоаникије.

Казао је да је Господ Христос као сунце правде дошао, не да освијетли таму једне пећине него таму грешних људских душа, да очисти наша срца и да се у нашим срцима, а не у витлејемској пећини, настани.

„То је Његова воља и Његова љубав“, поручио је Митрополит Јоаникије.

Митрополит Јоаникије је након Литургије подијелио Божићне поклон пакетиће дјеци.

Текст: Радосав Рајо Војиновић

Фото/видео: Дејан Вукић