Празник Вазнесења Господњег – Спасовдан торжествено је прослављен у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.

Светом литургијом началствовао је протојереј Младен Томовић уз саслужење протојереја-ставрофора Слободана Зековића, протојереја Љубомира Јовановића и свештеника Украјинске православне цркве Московског патријархата оца Димитрија.

За пјевницом су одговарали Василије Ускоковић и Радмила Вујановић.

Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, сабраним вјерницима у храму Господњем, обратио се отац Младен.

„Драга браћо и сестре, ево великога, радоснога дана и велике побједе за нас људе, да славимо велики Господњи празник Вазнесења Господњега – Спасовдан, како је прозван у нашем народу. И са великим правом наш народ каже Спасовдан, јер је Свети Спас, то јест Господ наш Исус Христос, узнио и вазнио људску природу до Престола Свевишњега Бога Оца и сјео Богу с десне стране. Ово Јеванђеље по Луки, које смо прочитали, говори нам о томе – о Вазнесењу“, бесједио је отац Младен Томовић и додао:

„То је та радост која је нама дата, радост да се наша људска природа узнијела до самога Престола Божијега. То је то човјекољубље, милост Божја која се нама људима даје и тога морамо бити увијек свјесни, да се увијек подсјећамо на то да када дођемо у неко искушење, у неки положај или моменат када ћемо сагријешити. Сјетимо се шта је Господ за нас урадио и то ће нам бити као подсјетник да се пробудимо и оставимо гријеха, да се утврдимо у вјери, да се Богу помолимо и на тај начин сачувамо душу своју, срце своје, ум свој. Господу нашем који диван у свим Светима својим, који је узнио нашу људску природу до Престола Свевишњега, нека је слава и хвала у вјекове вјекова, амин!“

Сви вјерници који су се припремали за Свето причешће, приступили су Светој чаши и причестили се Тијелом и Крвљу Господњом.

Текст: Дејан Вукић / Весна Девић

Фото/видео: Дејан Вукић

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, на празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, Свету службу Божију у цркви Светог Николе у Старом Бару.

У току Свете литургије, на Малом входу, Митрополит је рукопроизвео у чин протојереја, свештеника Николу Радовића, старјешину овога Светога храма. Владика је честитао оцу Николи, рекавши да је ово унапређење заслужено, с обзиром да се већ дуго вриједно стара о овој светињи, а мимо своје парохијске службе, он осликава својом руком и украшава храмове Божије. ”Нека буде срећно и благословено као награда за твој досадашњи труд, али још више као подстрек да се убудуће трудиш на путу Господњем крстоносном, јер је свештеничка служба, иако лијепа, узвишена и свијетла, има тешких тренутака и искушења, има оних момената када се тешко одржати, али тада треба бити човјек свјестан да је Господ близу и да се на њега треба што више ослонити”, рекао је Митрополит Јоаникије.

Отац Никола се затим захвалио свима који су дошли и својим присуством увеличали сабрање. ”Хвала Вам на овом чину којим сте удостојили мене недостојнога и слабога, који прихватам ово од срца, али ипак у име овога вјернога народа, парохијана овога Светога храма, јер су они то заслужили више од мене”, захвалио се Митрополиту, нагласивши да су парохијани заслужни за овај чин, јер добар свештеник је онај који има добре парохијане. Отац Никола је такође испричао детаљ са свог рукоположења у свештенички чин, у манастиру Бешка, када му је блаженопочивши Митрополит Амфилохије рекао да са ступањем у свештенички чин, свештеник прима као своју породицу, и своје парохијане. ”То је оно што је мени остало, да сам овдје због вас, због овог вјернога народа, да вам служим, па онда и мојој породици, попадији којој се захваљујем на њеном труду и љубави”, рекао је.

Освештан је и пререзан славски колач и литија је опходила храм, након чега је освећена палионица свијећа. Митрополит Јоаникије је тада, након отпуста, честитао још једном свима данашњи празник и славу овога Светога храма, рекавши како је Свети Никола спојио Исток и Запад, прешао са једне обале на другу и штити морепловце од свих опасности, тамо на водама, далеко од насеља људских. ”Знамо да је Господ Исус Христос, савладао стихију воде и показао своју надмоћ над природом, ходајући по мору”, рекао је и подсјетио на Петра који је кренуо, али посумњао и потонуо, али га Господ извлачи и кори га због сумње. ”Ову силу коју је Свети Николај стекао над водама, примио је од Господа, али не само да утишава морске валове и стихије природне, него још више да утишава и савлађује искушења на животном путу свих хришћана који му се обраћају, јер живот хришћана и личи на пловидбу у крхкој барци по мору, гдје стално настају искушења, али они који су сједињени са Богом, лако плове по овој пучини, призивајући Светог Николаја”, нагласио је, рекавши да је Свети Николај стуб православља, заштитник Цркве Божије, вјере православне и свих хришћана, он је брзи избавитељ и сигурни чувар душа људских. ”Господ му је због те љубави према ближњима, дао да и после одласка у наручје Божије, чини још већа чудеса”, рекао је Владика Јоаникије.

”Данас смо на овом Светом слављу имали радост да произведемо у чин протојереја оца Николу Радовића, који се лијепо потрудио око овога Светога храма и многих других храмова, наравно није то сам могао учинити, како и сам рече, већ уз помоћ многих приложника и добротвора. Освештасмо и палионицу свијећа која је лијепо урађена и пројектована, а значи много, јер ако се свијеће пале у цркви, брзо све зачађи”, рекао је, захваливши се и домаћинима данашње славе: Жељку, Саву и Михаилу, честитим хришћанима који увијек помажу и редовни су на Светим богослужењима.

Митрополит је одликовао добротворе овога храма: господина Николу Вучевића, господина Жељка Ђаловића, господина Зорана Никитовића, господина Милована Перовића, господина Николу Смоловића и господина Рада Вујачића. По старом обичају, Владика је позвао да се јави домаћин наредне славе овога Светога храма, на шта се одазвао господин Бојан Петрановић.

Отац Никола Радовић је још једном изразио захвалност Митрополиту Јоаникију и свима који су се окупили и допринијели овом Светониколајевском сабору, те подијелио захвалнице Црквене општине најзаслужнијим вјерницима за обнову и живот овога храма, нарочито истакавши дјецу полазнике школе вјеронауке у Старом Бару.

У току ручка, архијерејски намјесник барски, протојереј-ставрофор Слободан Зековић, захвалио се свима који су дошлли, честитајући још једном свима празник, као и протојерејски чин оцу Николи. ”Отац Никола је примјер правог доброг свештеника и брата, увијек је на мене лично остављао утисак искреног друга и пријатеља, што је и доказао овдје, окупљајући народ око ове светиње, окупљајући дјецу у школи вјеронауке, школи гусала и иконописа, што и јесте најважније, рад око напредовања живе цркве”, рекао је отац Слободан, додајући о доприносу оца Николе украшавању и осликавању храмова широм Митрополије, па и много даље, до далеке Јужне Америке.

Прослава овога радосног празника, настављена је уз пригодни програм дјеце школе вјеронауке Старог бара.

Текст: Тијана Лекић

Фото/видео: Дејан Вукић

На дан када наша Света црква прославља великог Божијег угодника Светог Василја Острошкога, у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару служена је Света литургија, којом је началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, уз саслужење протојереја Љубомира Јовановића.

За пјевницом је одговарао Василије Ускоковић, који је и прочитао одломак из Апостола.

Отац Слободан се, након што је прочитао зачало из Светог јеванђеља, пригодном бесједом обратио вјерницима, истакавши да је Свети Василије Острошки био човјек велике љубави и великога срца, које је у себе примало свакога.

„Због те његове бескрајне љубави према Господу, на првом мјесту, а онда и према роду своме, који му је био повјерен на духовно старање, и траје толико дуго спомен на њега. И како вријеме пролази, бива све већи и љепши и са свих страна свијета хитају људи из свих земаљских народа да се поклоне Светом оцу Василију, да цјеливају његове чудотворне мошти, којих се дотакла сила и благодат Божија“, бесједио је о. Слободан, појаснивши да је то иста она благодат и сила која је излазила из Христовога тијела када се народ тискао око Њега само да би се дотакао хаљина Његових.

 На крају Свете Службе, освештани су и пререзани славски колачи.

Текст: Дејан Вукић / Весна Девић

Фото/видео: Дејан Вукић

На празник Светог апостола и јеванђелисте Марка – Марковдан, Света литургија служена је у храму Светог Романа Слаткопојца на Суторману, изнад Црмнице.

Свету службу Божију је служио свештеник Крсто Пламенац, парох црмнички, у молитвеном присуству вјерног народа Црмнице и Бара, док је за пјевницом одговарао монах Козма, сабрат манастира Светог Николе у Брчелима.

Након заамвоне молитве ишао је литијски опход око нове цркве и старијих темеља цркве Светог Романа. Потом је благосиљан славски колач који је принео Сретен Бошковић са породицом, а домаћинство славе за наредну годину је преузео Срећко Милић.

После Свете службе Божије припремљено је пригодно послужење за све присутне.

Археолог Младен Загарчанин бележи да је „Црква Светог Романа смјештена на планинском сједлу, са којега се поглед пружа према југоистоку на један дио морског приобаља (од Барског залива према Старом Улцињу), као и према сјеверозападу, гдје се у обрисима виде окрајци Скадарског језера и широка Црмничка равница.“

Планински масив Суторман добио је по овој цркви највјероватније име (Сут – префикс који означава Свети и Роман – касније метатезом Суторман).

Прву научну константацију остатака овог црквишта дао је професор Ђурђе Бошковић у својој обимној монографији посвећеној Старом Бару (Бошковић Ђ. Стари Бар, Београд 1962, стр. 191) гдје наводи да се “ готово у самом сједлу Сутормана, према Лимљанима налазе остаци једне мале усуво зидане капеле коју мјештани називају црква Светог Романа и Светог Марка“. Професор Бошковић даље наводи да се “ једна црква Светог Романа помиње приликом постављања граница села Лимљана у Милутиновој повељи Врањинском манастиру из 1318. године и да није искључено да је сухозидина постављена на мјесту на којем се некад налазила ова црква“.

Текст: Отац Крсто Пламенац

Фото: Дејан Вукић

Ћурђевдан, један од најважнијих празника у православном хришћансву који је посвећен Светом Ђорђу, заштитнику многих држава и градова у Европи, заштитнику коњице, витезова и витештва и крсташких похода, торжествено је прослављен у Храму Светог Јована Владимира у Бару. Светом Литургијом началсвовао је  протојереј Младен Томовић. Саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Зековић и протојереј Љубомир Јовановић. За пјевницом је одговарао Василије Ускоковић, а апостола је читао богослов Марко Орландић. Отац Младен се након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, пригодном бесједом обратио присутним вјерницима говорећи о значају празника,  осврнувши се и на трагичне догађаје у Србији.

Након завршетка свете Литургије, служен је помен трагично страдалим ђацима и школском чуваруу масакру који се догодио у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду, као и невино пострадалима у масакру у Младеновцу.

На крају су оци освештали и пререзали славске колаче и пожељели свим свечарима добро здравље, мир и напредак у породици.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уприличио је данас, поводом празника Христовог Васкрсења пријем за надбискупа барског г. Рока Ђонлешаја у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.
У срдачном разговору током пријема било је ријечи о савременим изазовима за хришћане и о духовном животу народа у Црној Гори.

Саговорници су констатовали да је празник Христовог Васкрсења темељ на коме се једино може на здрав начин градити живот савремених хришћана.

Такође су сагласни да без Христове побједе добра над злом, свјетлости над тамом и живота над смрћу нема здравог развоја савременог људског друштва и да је та побједа истовремено и најбољи допринос савремених хришћана том развоју.

Највећи хришћански празник Васкрсење Господа нашега Исуса Христа, торжествено је прослављен у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.

Светом литургијом началствовао је намјесник барски и старјешина храма протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Саслуживали су му протојереји Љубомир Јовановић и Младен Томовић, као и свештеник Украјинске православне цркве о. Димитрије, уз молитвено учешће огромног броја вјерног народа који је испунио барски храм.

У току Свете литургије, Васкршњу посланицу Патријарха српског господина Порфирија прочитао је отац Љубомир Јовановић.

Током Литургије одговарали су Василије Ускоковић и Маја Томић уз пратњу чланова хора „Свети Јован Владимир“ под диригентском палицом професорице Маје Басараб.

Велики број вјерника, који је у потпуности испунио барски храм, причестио се Тијелом и Крвљу Господњом.

Након завршетка Свете литургије КУД „Свети Јован Владимир“ је на платоу испред храма приредило богат културно-умјетнички програм.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас на Велику суботу, 15. априла 2023. љета Господњег, служио је у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару Свету службу Божију са свештенством и вјерним народом.

У току Свете литургије по древном предању обављено је саборно крштење.

„Посљедње ријечи Господње на Крсту биле су: Сврши се! Сврши се драма неба и земље! Демонско и људско зло, демонска и људска тама обухватила је била овај свијет и овај свијет, судећи своме Спаситељу, показао је сав ужас пада људскога. И у том моменту када је изгледало, људским очима и умовима, да је зло тријумфовало, да је Онај који је показао највећу милост над људима поруган, понижен, посрамљен, побјеђен, поражен, Господ на Крсту издахнувши, примивши животворну смрт, својом смрћу је смрт уништио. И од тог момента полако се све обраћа и све полако гледамо новим очима“, поручио је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије у литургијској проповиједи сабраном вјерном народу.

Указавши на колебљивост и слабост људског ума, подсјетио је да је и ум Светих апостола много пута показао своје слабости током те небо-земне драме страдања Христових. Владика је поучио вјерне да када Господ говори на Крсту: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?, не значи да је Син Божији  остављен већ да је Он тада примио богоостављеност сваког човјека.

„Сишао до крајњих граница људске отуђености од Бога и до крајњих граница таме, да ту таму просвијетли. А када је примио смрт живоносну, Он је примио да би нашу смрт обеснажио, да би јој отео силу, да би, као што Свети оци говоре, разорио државу смрти ђавола и Ада. Данас када својим духовним очима гледамо Господа који почива у гробу, све се испунило неким чудесним тајинством. Драма се свршила и дочекује нас мир Велике суботе послије те небо-земне драме коју смо прошли“, бесједио је Владика.

Додавши да мир Велике суботе, мир почивања Христовога у гробу значи да је Господ свјетлошћу свога Божанства и Његовом силом разорио таму Ада и сишао у Доње свијетове и ослободио душе оних који су били заробљени, од наших прародитеља Адам и Ева па све до овога часа, казао је да је, просвећујићи Доње свијетове, уништавајући државу смрти и свезавши ђавола, људског непријатеља, разоривши његову власт, Господ васкрсао. Појаснио је да иако још није дан Васкрсења, ми овај дан доживљавамо као да јесте, тако трепери наше срце у тишини созерцања гледајући тајну спасења рода људскога.

„Ово је дан тишине, дан почивања Христовога у гробу, дан у којем је свјетлост Божанства засијала и просвијетлила таму Ада. Треба да се саберемо и смиримо, да у радости дочекамо свијетли празник Васкрсења Христовога. Јесте ово дан строгога поста и молитве, једина субота која се пости у току године баш строго, али ово је дан када предосјећамо тријумф и Христову побједу над смрћу и Његово Васкрсење — предокушамо га у светим богослужењима“, казао је МитрополитЈоаникије.

Подсјетивши да се много пута на светој служби већ помињало Васкрсење Христово које долази, истакао је да се тако ободрујемо да овај завршни дан поста проведемо у миру и тишини, измирени са Богом, јер смо заједно са Њиме прошли крсни пут Његових страдања:

„Страдања Његова исписивали смо на своме срцу, видјели Његову живоносну смрт на Крсту и осјетили како Господ својим Крстом разара силу смрти. А сада, гледајући својим духовним очима на Христа који почива у гробу и силази у Доње свијетове и просвјетљују таму Ада, очекујемо Његово тродневно Васкрсење, да се саберемо на овај свијетли празник. И данас се већ Црква сабира у радости, а сјутра, ако Бог да, у тријумфу радости и у радости на радостима. Амин Боже дај!“

На крају свог архипастирског слова, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је благословио нових 20 хришћана који су се данас по старом обичаји крстили, поучавајући их да редовно иду на света богослужења како би примили просвећење у пуноћи, јер без тога крштење не би имало смисла:

„Ово јесте велики дан за све нас, а посебно за новокрштене. Крштење је темељ на коме треба градити своје спасење, а то не можемо без Цркве, без Христа, без светих богослужења на којима је Христос директно и непосредно присутан. Свима на здравље и спасење и на многа и блага љета!“

Текст: Весна Девић

Фото/видео: Дејан Вукић

У организцији Православне црквене општине Бар и Храма Светог Јована Владимира, јеромонах Макарије, игуман манастира Савина, одржао је у суботу 08. априла предавање на тему „Христово и наше смирење“.

Текст/видео: Дејан Вукић

На Лазареву суботу служена је Света Литургија у храму Светог Јована Владимира у Бару. Началствовао је протојереј Љубомир Јовановић, а саслуживао му је протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Отац Слободан се, након што је отац Љубомир прочитао зачало из Светог Јеванђеља, надахнутом бесједом обратио присутним вјерницима. Након одслужене Свете Литургије отац Слободан је обавјестио и позвао присутни народ да у поподневним часовима присуствују Вечерњој служби са петохлебницом, благосиљању и освећењу врбових, маслинових и палминих гранчица и звончића и дјечијој Литији која ће се у спомен уласка Господа Исуса Христа ну Јерусалим  одржати око храма.

У навечерје празника, Христовог уласка у Јерусалим, велики број дјеце која су родитиљи довели да заједно са њима и вјерним народом у спомен на Христов улазак у Јерусалим одрже Литију,  напунио је барски храм на Вечерњој Служби. Прије почетка Вечерње Службе отац Младен Томовић је заједно са оцем Слободаном и оцем Љубомиром освештао гранчице и звончиће коа су подјељени дјеци. Затим је одслужена Вечерња Служба са петохлебницом и сав народ је заједно са свештеницима кренуо у Литију појући празнични тропар.

Након завршетка Службе, јеромонах Макарије, игуман манастира Савина, одржао је у крипти храма предавање на тему „ХРИСТОВО И НАШЕ СМИРЕЊЕ“. Овим предавањем, окончан је циклус великопосних предавања која се сваке године у току Васкршег поста организују у барском храму под покровитељством Црквене општине Бар.

На празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети, служена је Света Литургија. Началсвовао је отац Младен Томовић, а саслуживали су отац Слободан Зековић и отац Љубомир Јовановић. Отац Младен је бесједио након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља. Причешће је вршено из три путира и велики број вјерног народа је приступи Светој Чаши и причестио се Светим Христовим Тајнама. Након завршетка Свете Литургије приступило се освећењу и резању Славских колача. Ђаци, полазници вејеронауке из Бара, са вјероучитељицом Славицом Орландић празнују Цвијети као своју славу. Они су Господу принјели Славски колач и прославили Бога који је на данашњи дан на магарету ушао у Јерусалим.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић