Јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Подмаине, одржао је у суботу, 13. априла, у крипти Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару, предавање на тему: „Тајна покајања у искуству Светог Јована Лествичника“.

Текст/видео: Дејан Вукић

У четврту недељу Часног поста – Средопосну, у којој наша Црква прославља Свету Марију Египћанку, Светом литургијом.у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару началствовао је јереј Бранимир Боровчанин, парох друге мостарске парохије Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Саслуживали су му протојереји Љубомир Јовановић и Младен Томовић. За пјевницом су одговарали Маја Томић и Василије Ускоковић уз пратњу хора „Свети Јован Владимир“ којим је дириговала професорица Маја Басараб, а  Апостола је читао Василије Ускоковић.

Јереј Бранимир је након прочитаног зачала из Светог јеванђеља бесједио о значају данашњег празника, истичући да је вјера у Бога, исправна вјера, дар као и сви други дарови које нам Бог даје – дар молитве, дар суза, дар покајања и сви остали дарови које добијамо забадава, а које требамо и морамо да његујемо.

„За све те дарове морамо да се молимо, али првенствено морамо да имамо тај дар вјере како би и остале дарове могли да употпунимо“, казао је отац Бранимир.

Наводећи као узор покајања Марију Египћанку коју данас прослављамо, а која је у првој половини свога живота живјела развратно, казао је да сви ми у неким дјеловима свога живота можемо да се поистовјетимо са овом дивном светитељком, чиј је почетак новог живота и промјене управо покајаност коју је изразила пред иконом Пресвете Богородице. Проживјела је у пустињи 47 година, у молитви и борби са искушењима и страсним помислима.

„47 година тешког подвига како би се покајала и како би измолила од Господа опрост. Једна таква, да кажемо, грешница је успјела да измоли покајање. Нека би молитвама Светога Јована Лествичника и Свете Марије Египћанке, Господ и нама дао разне дарове, а првенствено дар покајања“, поручио је о. Бранимир Боровчанин, парох друге мостарске парохије.

Вјерни народ, који је у великом броју испунио храм приступио је Светој чаши и причестио се Тијелом и Крвљу Господњом.

Отац Младен се на крају Свете литургије захвалио оцу Бранимиру који је са групом дјеце и њиховим родитељима из Мостара посјетио Саборни храм и град Бар.

Текст: Весна Девић/Дејан Вукић

Фото/видео: Дејан Вукић

Јуродивост по тежини и значају, одмах послије столпника, заузима друго мјесто најтежих подвига у Православној цркви и на њима се испуњава истина Божија када се каже да не може човјек бити пророк у постојбини својој. Дакле, с обзиром да је Господ Исус Христос дошао на овај свијет и био прогнан, тако су и они сљедујући Њему, били саобразни Њему и Његовом начину доласка у овај свијет“, казао је јеромонах Роман, острошки сабрат, током предавања које је 6. априла одржао на тему: “Јуродивост – лудост Христа ради” у крипти Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару.

Подсјетио је да већ у Старом завјету имамо праобразе јуродивости и навео пророке Исаију, Јеремију, Језекиљу… и да појава јуродства доживљава своју експанзију у 4. вијеку када је Миланским едиктом 313. године Црква добила слободу, када је престао прогон хришћана.

„Чим се дошло до те неке слободе од страдања, духовни живот у људима је ослабио, народ је попустио и у молитви и у пажњи и у стражењу над собом. Али они који су држали до светиње духовног живота, први монаси отишли су већ тада у пустиње, гдје су се Бога ради, љубави Божије ради, подвизавали и одсјецали своје страсти, гријехе и кроз дугогодишњи подвиг у пустињи, у одвојености од овога свијета, одричући се свега земаљског задобијали небеско. То се може назвати трагањем и вапај за небеским животом“, бесједио је отац Роман.

Послије дугогодишњега подвига, који је трајао и по 30 и 40 година, они би толико себе очистили духовно да су тражили да још више угоде Богу:

„А како ћеш угодити Богу, кад си се очистио толико да си себе испразнио од себе, него овако како им је сам Господ давао по призвању и по благодати, да јуродствују, да се из пустиња врате у овај свијет и да овоме свијету показују да је оно што је пред овим свијетом лудо пред Богом мудро, како каже апостол Павле. Они су конкретно они о којима Свети апостол Матеј пише: Не брините се душом својом шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим у шта ћете се одјенути. Тај подвиг јуродства, то јест бити луд Христа ради, рекосмо да је он најтежи подвиг изњедрен у хришћанству. Правити се луд и бити луд за Христом, то значи неодољиво жудети за Христом, и по силини такве жудње, по мјери жудње за Христом давала им се и мјера благодати. Јуродиви су подносили најтеже подвиге и страдања живјећи бездомно по разним сметлиштима, гробовима, под отвореним небом, по најљућим мразевима и жегама, без хране и одјеће. Будући да су се тако сулудо понашали за овај свијет, они су били од људи, који их нису срцем и духом препознали, доста презрени, злостављани, исмјевани и прогоњени. И њихов подвиг, својом тежином и величином жртвовања, превазилази све овоземаљске вриједности и мјерила и наша Света православна црква прославља ове угоднике Божије који за живота бејаху сметлиште свијета, како каже апостол Павле у Првој посланици Коринћанима“, истакао је јеромонах Роман, острошки сабрат, током предавања “Јуродивост – лудост Христа ради”.

Текст: Весна Девић

Видео: Дејан Вукић

Свету Литургију у храму Светог Јована Владимира у Бару на Благовијести, а у трећу недељу поста, Крстопоклону, служили су са вјерним народом свештеници браског храма. Началствовао је протојереј Младен Томовић, а саслуживао му је протојереј Љубомир Јовановић. За пјевницом су одговарали Василије Ускоковић и Маја Томић уз пратњу Хора „Свети Јован Владимир“. Апостол је читао Василије Ускоковић. Отац Младен је о значају оба празника говорио у својој бесједи коју је исказао након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља. Вјерни народ који је у великом броју испунио храм, приступио је Светим Даровима и причестио се Крвљу и Тијелом Господњим.

На крају Свете Литургије, отац Младен је обавијестио народ о предстојећем великопосном предавању у суботу 13. 4. 2024. у 19:00 часова и најавио предавање оца Рафаила (Бољевић) игумана манастира Подмаине на тему „Тајна покајања у искуству Светог Јована Лествичника“.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Јеромонах Макарије, игуман манастира Савина одржао је у суботу, 30. марта у крипти Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару предавање на тему: „Сила молитве“.

Текст/видео: Дејан Вукић

Након много година, данас је у Цркви Светог апостола и јеванђелиста Марка у Доњим Подима, селу на обронцима брда Лисињ код Бара, одслужена Литургија. Свету службу Божију је одслужио протојереј Јован Пламенац, а присуствовало јој је тридесетак чланова Српског културног друштва „Слово љубве“.

Српско културно друштво „Слово љубве“, које предводи Велимир Мијовић, поред своје веома богате дјелатности у области културе, огроман допринос физичким радом својих чланова дало је обнови многих манастира, највише на Скадарској језеру и у црногорском приобаљу. У том свом духовно утемељеном стваралачком замаху, ови млади људи изузетно су допринјели изградњи пута до Цркве Светог Марка, а потом су рашчистили како простор око ње, тако и њу саму. На тај начин створили су услове за будућу обнову ове светиње која, према архелогу Младену Загарчанину, у двије фазе, датира од 16. до 18. вијека.

Ректор Богословије Светог Петра Цетињског протојереј Благоје Рајковић одржао је у суботу, 23. марта у крипти Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару предавање на тему:  „Ликови Светих у Великом посту“

Текст/видео: Дејан Вукић

У првој недењи Великог поста, Недељи побједе Православља, када наша Саборна и апостолска Црква прославља побједу Православља над иконоборачком јереси која је остварена на VII Васељенском сабору, у храму Светог Јована Владимира служена је Света Литургија.

Началствовао је протојереј Младен Томовић, а саслуживао му је протојереј Љубомир Јовановић, уз молитвено учешће протојереја-ставрофора Слободана Зековића и вјерног народа. За пјевницом су одговарали Василије Ускоковић, Маја Томић и Никола Зековић уз подршку хора „Свети Јован Владимир“. Апостол је читао призренски богослов Никола Зековић.

Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, бесједио је отац Младен Томовић, а на крају Свете Литургије и причешћа вјерника одржан је мали помен за све невино пострадале  у злочиначком НАТО бомбардовању 1999 године. Затим су вјерници заједно са оцима изашли у Литију око храма, носећи у рукама Свете иконе.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Вечерас је у барском Дому културе у организацији КУД „Свети Јован Владимир“ из Бара одржан добротворни концерт за обнову конака манастира Доњи Брчели, недавно изгорјелог у пожару.

Готово до последњег мјеста испунивши салу, Барани су и кроз овај добротворни подухват показали своју приврженост Цркви и светињама.

На сцени се својом игром, пјесмом, појањем уз гусле, свирањем на акустичној и електричној хармоници, диплама, фрули и тарабуци представило 170 учесника. Учествовали су: КУД и Хор „Свети Јован Владимир“ из Бара, пјевачка група „Дарови Светог Јована Владимира“ из Бара, КУД „Свети Никола“ из Улциња, хармоникаш Петар Балабан, гуслар, искушеник Огњен Мићевић, Стеван Чавор и Жељко Митровић.

На крају стоминутног програма сабранима је заблагодарио игуман манастира Доњи Брчели, јеромонах Никон.

„Свако страдање је уствари израз Божије милости и Божије љубави, односно Божија посјета, као позив за неко наше преиспитивање, да себе сагледамо и преиспитамо да ли смо негдје сагријешили и у чему. Ту би се могли сјетити ријечи Светог владике Николаја да Бог често допушта да пропадну материјалне ствари, да не би наше душе људске пропале, и такође његових ријечи да наш Бог, Бог љубави и онда када ми мислимо да руши, Он у ствари тада зида. Тако се показало и у овом нашем примјеру. А Бог често допушта искушења да би се уствари провјерила наша вјера, наше смирење и такође заједништво и међусобна љубав наших ближњих. Као што каже Свети апостол Павле: Не заборављајте да се само доброчинством и заједништвом угађа Богу. Управо се кроз овај догађај пројавило једно велико доброчинство, једна велика љубав свих наших ближњих. На првом мјесту бих истакао подршку нашег Митрополита Јоаникија који је од првог дана након пожара, када је одмах дошао у Манастир да буде са нама и више пута је долазио, баш и прије неколико дана у повратку из Улциња, такође и свештенство и монаштво наше Митрополије. Овдје не могу да не истакнем једног човјека, не знам да ли је он вечерас са нама, требало би да јесте мада је данас цијели дан био у Брчелима надгледајући радове, а то је Момчило Станојевић протомајстор, који улаже максимални труд и захваљујући њему за ова три мјесеца урађено је много.“

Он је подсјетио да је манастир Доњи Брчели током историје био саборни храм Црмничке нахије, те је искористио прилику да се поред Барана захвали и Црмничанима на сваком виду помоћи.

Посебну благодарност упутио је и Српском културном друштву „Слово љубве“ из Бара, те организаторима вечерашњег концерта на челу са умјетничким руководиоцем КУД „Свети Јован Владимир“ из Бара, Љубицом Давидовић, чијом идејом и трудом је и организован овај добротворни догађај.

Посебно је поздравио дјецу, која су вечерас дала посебан допринос и својом игром се уградила у обнову светиње, те позвао све да кад год су у прилици дођу и посјете Манастир.

Текст: Оливера Балабан

Фото: Дејан Вукић

Прва овогодишња акција Друштва добровољних даваоца крви „Свети Јован Владимир“ одржана је јуче у крипти барског Саборног храма, поводом празника Светог Симеона Мироточивог. Позиву за учешће у акцији одазвала се, како је за Приморски портал потврдила предсједница ДДДК „Свети Јован Владимир“ Нела Дабановић, 71 особа, а прикупљене су 63 јединице крви. Организатори су задовољни бројем прикупљених јединица драгоцјене течности и од ове године акција поводом празника Светог Симеона Мироточивог биће традиционална, поред двије досадашње – централне, на дан Светог Јована Владимира и октобарске, поводом празника Свете Петке.

„Одзив је био очекивано добар, ово је наша прва акција ове године. Јавио се 71 добровољац, а број узетих јединица крви је 63. Интересатно је и да је у овом одзиву било жена, њих 13, одважиле су се и дале крв, а био је и значајан број оних који су први пут дали крв. И током прошле, а и током ове акције, примијетили смо да је учествовао велики број Руса, Украјинаца, Бјелоруса и они великодушно учествују у нашим акцијама. Дошла су и 4 добровољца из ДДДК Свети Сава из Никшића. Планирано је да гости долазе за централну акцију, али Никшићани се увијек одазивају на све акције, они су бројно друштво и у могућности су да се одазову“, казала је за Приморски портал Нела Дабановић.

У највећој мјери, крв су током јучерашње акције донирали грађани у тридесетим и четрдесетим годинама, али било је и оних који су тек прешли праг пунољетства. Међу прикупљеним јединицама, преовладавају оне са позитивним рХ фактором.

„Веома мало негативних јединица. Апелујем на грађане да свакако, мимо оваквих акција, дају крв, јер према подацима СЗО уколико би само 4 одсто становништва давало крв не би било потребе да постоје ДДДК. Често се сусрећемо са апелима за помоћ, протекле двије седмице смо као чланови нашег друштва дали веома велики број јединица крви. Људи често траже негативну крвну групу и апелујемо на све добре људе да слободно оду до Завода за трансфузију у барској болници и спасу некоме живот“, истакла је Дабановић.

За оне који до сада нису донирали крв, а вољели би, Дабановић објашњава да самом процесу претходи процедура током које се провјерава ниво хемоглобина, крвни притисак, генерално здравствено стање, испуњава се упитник…

„Ако се добро осјећате и немате системске болести, свакако да можете дати крв. Људи нас често питају како да се некоме захвале и како да се одуже ако им изађемо у сусрет, ја увијек кажем – Заврните рукав и дајте некоме крв, то је најљепше ‘хвала’. Тако да се ствара један круг давања. Нема враћања, него се крв даје другом човјеку“, закључила је Дабановић.

Извор: Приморски портал

Фото: Дејан Вукић