Протојереј Љубомир Јовановић служио је Свету Литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира на празник Сабора Светог Јована Крститеља. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Младен Томовић и ђакон Цвјетко Перић.

О значају улоге Светог Јована Крститеља у укупном Божијем домостроју спасења човјека и свијета говорио је, у бесједи коју је изрекао након читања зачала из Светог Јеванђеља, отац Слободан.

„Бројни старозавјетни пророци најављивали су долазак обећаног Спаситеља и сва пророштва која су они изговорили и записали и која читамо у Старом Завјету, испунила су се на Христу Господу нашем. Последњи у низу тих великих пророка који су најављивали долазак Спаситељев управо је био Свети Јован Крститељ, пророк и претеча Господњи. Он је био тај који се удостојио да први објави свијету да је Спаситељ дошао и да је ту међу нама. И за њега самога писали су старозавјетни пророци, најављивали и његову појаву, његов долазак, описујући га између осталог као анђела Божијег који ће ићи пред лицем Господњим и који ће приправити пут за долазак Господа.

И знамо сви како је Свети Јован Претеча припремао тај пут за Спаситеља његовог и нашег. Припремао га је тако што је народ позивао на покајање. Јер само човјек који покајањем очисти своје срце може се удостојити да прими благодат Божију и да се на дубински начин суштински сусретне са Господом. И управо је то и чинио Свети Јован. Позивао је народно покајање и тај његов глас који он није упутио са неких тргова и форума, него из пустиње, из дубоке пустиње, са обале Јордана, далеко је одјекнуо и многи су долазили ка њему да исповиједају своје гријехе и да примају крштење покајања у Јордану.

И када је Господ дошао на Јордан, Свети Јован, надахнут Духом Светим, указао је на Њега. „Гле, Јагње Божје које узима на се греијехе свијета“. Он је говорио, јер су многи помислили да је он Месија, да он није достојан Њему ни ремена на обући његовој да одријеши. „Ја крштавам водом, а међу вама стоји кога ви не знате. То је Онај што долази за мном, који преда мном би, коме ја нисам достојан одријешити ремена на обући Његовој.“ Јер, каже Свети Јован, ја вас крштавам водом, али долази за мном онај који је јачи од мене, Он ће вас крстити огњем и Духом Светим. И дошао је тај дан. Свети Јован је, благодарећи Богу, био задовољан што се испунило оно на шта га је Господи призвао, да најави долазак Спаситељев. Видио га је својим очима, и његово је срце било пуно радости и благодарности Богу.

Због значаја његове личности, његове улоге у Божијем плану нашег спасења, Црква је од најранијих времена посебно поштовање указивала Светома Јовану Крститељу. Ми имамо у току цијеле године читави низ празника њему посвећених, почевши од његовог чудесног зачећа од остарелих и бездетних родитеља Захарја и Јелисавете, па преко његовог рођења, па његовог мученичког страдања – усјековања његове часне главе, па три обретења његове свете главе, а поред тих празника и сваки уторак у свакој седмици посвећен је светоме Јовану Крститељу. Можемо рећи да се сви ти празници из цијеле године сабирају у овај данашњи Сабор Светог Јована Крститеља. Празник је установљен управо у ове свете дане, када славимо Рождество Христово, када славимо Богојављење, и када се поклањамо тој великој наизрецивој тајни љубави Божије, тајни оваплоћења јединороднога Сина Божијег и Његовог доласка у свијет.“

Данашњи празник јесте и крсна слава бројним породицама. Прота Слободан честитао је Крсну славу свим свечарима, пожељевши да и њима и свима нама Свети Јован буде на помоћи и да нас све заједно заступа пред престолом Бога Живога.

По завршетку Свете Литургије освештани су славски дарови које су у име своје и својих породица принјели, они који Светог Јована прослављају као заштитника својих домова, у славу Божију и у част Светог Јована Пророка и Претече Господњег.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Свету Литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира на Богојављање служио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић, протојереј Младен Томовић и ђакон Цвјетко Перић.

У уводном слову своје бесједе отац Слободан је, поздравивши присутни народ и честитајући им срећан и благословен данашњи празник, рекао да данас прослављамо велики догађај из историје спасења људског рода, када је Господ и Спаситељ наш Исус Христос дошао на ријеку Јордан, да прими крштење од свога слуге и свога претече, Светога Пророка Божијег Јована Крститеља.

„Прослављамо дан када се Спаситељ наш објавио свијету и када је кренуо да проповиједа благу вијест спасења, да се приближило Царство Небеско. Као што су старозавјетни пророци кроз вијекове најављивали долазак Господа, исто су тако они најавили и долазак Његовог претече, Светог Јована Крститеља, о коме су пророштва стара говорила, да ће доћи анђео који ће ићи пред лицем Господњим да му приправи пут. И управо је то и чинио Свети Јован Крститељ, велики подвижник, велики угодник Божији, који је у пустињи Јорданској живио, и који је припремао свијет за долазак Спаситељев тако што је људе позивао на покајање.

И тај његов глас из пустиње, са обала Јордана, далеко је одјекнуо, па су из читаве Јудеје, из Јерусалима, из других околних крајева, долазили људи да исповиједају пред њим своје гријехове и примали крштење покајања у водама ријеке Јордан. А онда је једнога дана дошао и обећани Спаситељ, кога је свети Јован Крститељ надахнут Духом Светим препознао. И прво што је рекао када га је угледао: „Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета!“. Ево га Јагње Божије које ће бити заклано ради живота и спасења цијелога свјета. И не само да се Господ наш Исус Христос објавио свијету на овај свети дан на Јордану, него се овога дана објавила и тајна Свете Тројице. Док се Јединородни Син Божији, Господ и Спаситељ наш Исус Христос у Јордану крштавао и својим уласком у ријеку Јордан осветио природу воде и нама пропутио пут кроз Свету тајну крштења, као улазак у заједницу са Богом и улазак у Царство Небеско, са неба се чуо глас Бога Оца: „Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи“, а Дух Свети се у виду голуба спустио на Њега. Објавила се дакле и тајна Свете Тројице, тајна која просвећује читави свијет и свакога човјека. И пред овом великом и светом тајном којој се са љубављу поклањамо, заиста је немоћна свака људска ријеч.“

Овај празник, казао је прота Слободан, у првим вијековима Цркве прослављао се заједно са Рождеством Христовим, па је онда касније временом, како се развијало и црквено богослужење, посебно формиран.

„Иако су то засебни празници које смо прослављали; прво смо прославили Рождество Христово, па онда Обрезање, данас ево и Богојављење, али је све то у суштини једна иста Света тајна доласка Бога у овај свијет, оваплоћења јединороднога Сина Божијега. Тајна љубави Божије, тајна нашега спасења. „

На крају Свете Литургије оци барског храма приступили су Великом водоосвећењу.

У 13 часова, на барској плажи испред дворца краља Николе, одржано је традиционално пливање за Богојављенски Крст. Учествовало је преко 200 пливача свих узраста. Најстарији пливач био је Мило Драговић са 76 година, а најмлађи двогодишњи дјечак Рајко Баошић. Први до крста стигао је Вук Ражнатовић који ће имати благослов да до следеће године Богојављенски Крст буде у његовом дому. Као подједник добио је и сребрни крст Светог Јована Владимира који му је уручио намјесник барски и старјешина храма Светог Јована Владимира протојереј-ставрофор Слободан Зековић.

Велико изненађење својој дјевојци приредио је младић из Врања. Огњен Милошевић (28) пред неколико стотина људи, након што је изашао из мора пливајући за Часни Крст, запросио је своју дјевојку Ивану Ивановић (27). Овај чин благословио им је прота Слободан Зековић, који је младим вјереницим поклонио икону.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

На Крстовдан, а у Недељу 32. по Духовима – пред Богојављање, Светом Литургијом која је служена у Саборном храму Светог Јована Владимира началствовао је протојереј Младен Томовић. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Љубомир Јовановић и ђакон Цвјетко Перић. На литургијске возгласе одговарао је хор „Свети Јован Владимир“.

У зачалу из Светог Јеванђеља по Марку, којим Свети Апостол и започиње своје Јеванђеље, описује се догађај, у којем видимо Светог Пророка и претечу Јована који на ријеци Јордану крштаваше јудејски народ. Али видимо да се, како каже отац Младен на почетку своје бесједе, нагласак ставља на Свету тајну покајања.

„Видимо да Свети Јован пророк и претеча, крштава водом покајања, и да се они који се крштавају том водом кају за своје гријехе. Видимо да људи у Јордану исповиједају своје гријехе једни другима, а онда их Свети Јован погружава водом, како би се они припремили за оно што ће доћи. А долази Царство Божије. То Царство Божије јесте сами Господ наш Исус Христос, који је дошао на ријеку Јордан да га Јован крсти, који је дошо да људе спасе од гријеха смрти ђавола. Да их спасе и да их уведе у Царство Божије. Али Царство Божије не можемо задобити ако се не покајемо за своје гријехе, ако не завапимо Богу да нас Господ избави од нашег лошег живота, од наших лоших навика и свега онога што нас квари и што нас удаљава од благодати Божије. Благодат Духа Светога не можемо задобити ако свој живот прије свега не сагледамо и не покајемо се за свој пређашни лош живот, грешни живот. Примјер том покајању и примјер том врлинском животу, је управо Свети Јован Пророк и Претеча, кога Господ назива највећим од жене рођеним.“

Затим је отац Младен говорио о Светим тајнама у нашој Цркви рекавши да је Света тајна исповијести у којој се кајемо за своје гријехе једна од важнијих.

„Господ нам их је дао, управо зато да бисмо се ми кроз Свете тајне спасавали. И изузетно је важно да те тајне упражњавамо, да се кроз Свете тајне утврђујемо у вјери и да знамо и упамтимо да нама нема спасења осим кроз Христову Цркву.“

Мислећи о све већој најезди разних секти прота Младен позива народ да не траже никакву помоћ од таквих особа, него да дођу код свештеника, свога духовника и да се са њим савјетују како да себе спасу и како себи да помогну кад се нађу у невољи. Отац Младен савјетује да се Цркви не окрећемо само када смо у невољи, него да Цркву посјећујемо и онда када нам је Бог благословио да нам све добро иде, и да се тада потрудимо да своме брату који је у невољи помогнемо.

По завршетку Свете Литургије оци су приступили великом водоосвећењу. Прота Младен је на крају честитао данашњи празник и покропио вјерни народ освећеном водом на здравље и на спасење душе и тијела.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Празник Богојвљења, успомена на Христово Крштење на реци Јордану и јављање Духа Светога у виду голуба и гласа Оца са неба који говори: „Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи”, започеће у Саборном храму Светог Јована Владимира на Крстовдан у недељу, 18 јануара. Света Литургија биће служена са почетком у 09:00 часова, а вечерња служба са петохлебницом у 18:00 часова.

На сами празник Богојављења, у понедељак, 19. јануара, Празнично јутрење започеће у 08:00 часова, а Света Литургија са Великим водоосвећењем у 09:00 часова. Традиционално пливање за Богојављенски крст биће одржано у 13:00 часова на плажи испред дворца краља Николе.

Празновање се наставља и у уторак 20. јануара, када наша Света Саборна и Апостолска Црква Православна прославља Сабор Светог Јована Крститеља. Света Литургија служиће се са почетком у 09:00 часова.

БОГ СЕ ЈАВИ!

ВАИСТИНУ СЕ ЈАВИ!

На празник Обрезања Господњег Свету Литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира служио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић и ђакон Цвјетко Перић.

Након отпуста отац Слободан пожелио је свима на здравље и на спасење данашњу заједничку молитву и Свето причешће, рекавши да данас славимо велики празник Обрезања Господњег. Догађај који се десио у 8. дан по рођењу Господњем који је био и прописан Старозавјетним законом. Законом који је исти Спаситељ, који се родио од Пресвете Дјеве Богородице, дао Старозавјетним праоцима и пророцима.

„Господ није имао потребе да испуњава тај закон, али је хтио, како каже Свето Писмо, да се испуни сва правда и све што је законом било прописано. И Он је сам то испунио. Тако је Пресвета Дјева Богородица са Светим Јосифом Заручником у 8. дан донијела у храм Јерусалимски новорођеног младенца да се изврши и над њим оно што је по закону, да тијелом буде обрезан. И то је био још један показатељ да Господ није, како су неки јеретици учили, само привидно примио људску природу, него да је то примио у потпуности, да је у свему постао једнак и подобан нама, осим у грјеху.

И ово данашње празновање јесте дио истога овога божићнога празновања, те велике и свете тајне доласка Бога у овај свијет, оваплоћења јединородног Сина Божијег, Логоса Божијег, кроз кога је све постало што је постало и који је ради нашега спасења постао човјек, да би нас отпале од Бога, од заједнице са Богом, опет у ту заједницу вратио и да би нас ослободио од робовања грјеху, смрти и ђаволу. Исто тако дио те исте свете тајне, која је у првим вјековима Цркве заједно и прослављана као један празник, јесте и предстојећи празник Богојављења, када се Христос, примивши на Јордану крштење од Светога пророка, претече и крститеље Јована, јавно објавио свијету и почео проповјед своје божанске ријечи спасења. Све је то дакле, једна иста велика и Света Тајна јављања Бога овоме свијету, оваплоћења Сина Божијега, који је силом Духа Светога преко Пресвете Дјеве Богродице постао човјек.“

Данашњи дан посвећен је и великом оцу и учетељу Цркве Христове Свевотом Василију Великом, једном од, како је рекао прота Слободан, највећих умова богословских, који је заједно са светим Јованом Златоустим и Григоријем Богословом остао заувјек упамћен као велики учитељ Цркве. Као један од стубова Цркве Христове, који је заједно са осталим Великим оцима из тога периода утврдио богословско догматско учење Цркве.

„Свети Василије није по нашим људским мјерилима много поживио. Имао је свега око 50 година када се упокоио, али је толики труд био његов и толика заслуга за Цркву, као да је три вјека у тијелу живио и радио на њиви Господњој. Оставио је иза себе и бројна писана дјела, како богословска, тако и дјела подвижничка. Исто тако је писао и уређивао унутрашњи црквени и монашки живот, тако да је дјело које је иза њега остало заиста огромно. Поред осталих дјела која је су иза њега остала, он је написао и један од образаца Свете Литургије, Литургију Василијеву, коју смо и данас служили и која је свакако једна од најљепших богослужења наше Цркве.“

По старом календару којим се и даље руководи наша Света Црква, данас почиње и нова година. Отац Слободан подсјетио је вјерни народ да су се у току Свете Литургије читале прозбе из молебана за благословени почетак нове године.

„Да благодаримо Богу за сва доброчинства Његова која нам је чинио и која чини, не само у минулој години, него током цијелога нашега живота. Исто тако смо се помолили да нам Господ буде милостив, да опрости све наше гријехове вољне и невољне које смо починили, и молили смо се да Господ благослови годину која је пред нама, да нам свима подари душевног и тјелесног здравља и истинског покајања и живота по Јеванђељу.

Нека би Господ све ове наше прозбе услишио, а вама свима још једном да буде срећан и благословен празник и да буде на здравље и на спасење ова заједничка молитва. Бог вас благословио и свако добро даровао.“

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

У навечерје празника Обрезањa Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа у барском храму служена је вечерња служба са петохлебницом. Службом је началствовао протојереј-ставрофор Слободан Зековић уз саслужење ђакона Цвјетка Перића.

Након завршетка вечерње службе приступило се налагању малог бадњака испред Саборног храма Светог Јована Владимира. На овај празник који називамо оданијем Рождества Христовог, обачај је да се и ове ноћи налажу бадњаци. Тако да су и ноћас у име црмничана бадњак донијели представници Сотонића и Мачуга. Бадњаке су благословили отац Слободан Зековић, отац Никола Радовић и отац Александар Орландић. Бадњак који је красио саборни храм, а који су дјеца вјеронауке украсила својим рукодељима, ноћас је наложен са осталим бадњацима.

Отац Слободан поздравио је присутне вјернике, пожелио срећан празник Обрезања Христовог и најавио даље празновање Рождества Господњег.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

У Недељу 31. по Духовима – Светих Богоотаца, Свету Литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира служио је протојереј Младен Томовић. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Љубомир Јовановић и ђакон Цвјетко Перић. Маја Томић и чланови хора „Свети Јован Владимир“ одговарали су на литургијске возгласе.

Прота Младен бесједио је о значају данашњег празника рекавши да је ова недеља посвећена Светом цару Давиду, Светом Јосифу заручнику и Светом Јакову брату Господњем, али да данас прослављамо и 14000 младенаца Витлајемских, које је цар Ирод погубио гњеван јер му се мудраци са истока не вратише из Витлејема у Јерусалим, да му јаве о новорођеном Цару, него по заповијести анђела Божијег другим путем одоше у своју домовину.

„Прослављамо Давида цара, из чије се лозе и Господ родио, који је био писац псалама, и који је у тим својим псалмима пророковао и говорио да ће се Господ родити, да ће на Крсту страдати, и да ће славно, после 3 дана, васкрснути. Прослављамо Светог Јосифа Заручника, чувара Мајке Божије, која је у његовој 80. години живота, њему била повјерена на чување, као и Светог Јакова, брата Господњега, који је био први епископ Јерусалимски, који је такође страдао за Христа, бачен био са зидина Јерусалима, и заиста био велики свједок и велики проповједник ријечи Христове и Јеванђеља Божијега.

Богомладенац Христос родио се у тијелу од Мајке Божије и био у потпуности човјек, и у потпуности Бог, Друго лице Свете Тројице, Син Божији. И само они који то проповиједају, и који исповиједају Господа, као потпунога човјека и Бога, Сина Божијега, Богочовјека, јесу они који проповиједају истинску вјеру у Христа. И то је истинска и права вјера. Да се клањамо и да се молимо Богомладенцу Христу, да се клањамо Мајци Божијој, да се сјећамо и ових Богоотаца, Светог Пророка и Цара Давида, Јосифа Заручника и Светог Јакова брата Господњег.

Нека би Бог дао да се молитвама светих Боготаца које данас прослављамо и ми утврдимо у вјери, да се и ми благочестиво и побожно односимо према светињи Цркве Христове и да се у тој побожности спасавамо.“

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Свети првомученик и архиђакон Стефан, први од седам ђакона, које Свети апостоли рукоположише и поставише на службу око помагања сиротих у Јерусалиму, молитвено је прослављен у Саборном храму Светог Јована Владимира. Свету Литургију служио је протојереј Младен Томовић, коме су саслуживали протојереј Љубомир Јовановић и ђакон Цвјетко Перић, док је на литургијске возгласе одговарала Маја Томић.

На данашњи дан 1877 године црногорска војска ушла је у старобарско утврђење, чиме је званично град Бар ослобођен од турака.

На крају Свете Литургије служен је помен ослободиоцима, а затим су свечарима који прослављају Светог првомученика и архиђакона Стефана освећена славска жита и славски колачи. Прота Младен је на крају подсјетио на живот и страдање архиђакона Стефана, пожелио срећну славу свечарима и говорио о ослобођењу града Бара.

„Овде, испред нашег храма, имамо и бисту краља Николе. Прије неких 7-8 година наш блаженопочивши митрополит Амфилохије освештао је бисту краља Николе у знак сјећања на њега као ослободиоца Бара, као и на све оне војнике и официре који су овај град ослободили. Бог да им дарује Царство Божије, да их се сјећамо, а свим свечарима нека је срећна слава.“

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Други дан Божића посвећен је Пресветој Богородици. Наша Света Саборна и Апостолска Црква Православна у овај дан одаје почаст, славу и хвалу оној која је родила Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

Свету Литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира служио је протојереј Љубомир Јовановић уз саслужење протојереја Младена Томовића и ђакона Цвјетка Перића. За пјевницом, на литургијске возгласе, одговарали су Василије Ускоковић и Маја Томић.

Прије него се приступило причешћивању вјерних, отац Љубомир прочитао је Божићну поруку Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија.

Текст/фото: Дејан Вукић

Свету Литургију на празник Рождества Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа служио је намјесник барски и старјешина храма Светог Јована Владимира протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић, протојереј Младен Томовић и ђакон Цвјетко Перић. На литургијске возгласе одговарао је хор „Свети Јован Владимир“

Велики број вјерног народа који се постом и молитвом припремао за долазак Богомладенца, приступио је Светој чаши и причестио се Светим Тајнама Христовим. На крају Свете Литургије, Божићну посланицу Његове светости Патријарха српског г. Порфирија и свих архијереја Српске православне цркве, прочитао је протојереј Љубомир Јовановић.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић