У порти Саборног храма Светог Јована Владимира, у петак вече, представљена је књига „Странац у шуми“ Архиепископа диселдорфско-берлинског и Митрополита Њемачког г. Григорија. Промоцију књиге организовали су Православна црквена општина Бар и Српско културно друштво „Слово љубве“ из Бара. О књизи су говорили: Милорад Дурутовић-књижени критичар, Марица Никитовић-професор књижевности и Митрополит Григорије. Сабранима се на почетку обратио намјесник барски и старјешина храма Светог Јована Владимира протојереј-ставрофор Слободан Зековић.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

На празник Преноса моштију Светог Александра Невског, у крипти Саборног храма Светог Јована Владимира која је и посвећена овом великом руском светитељу, служена је Света Литургија. Светом Службом началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Радоман Мијајловић, протојереј Љубомир Јовановић, протојереј Младен Томовић, протојереј Никола Радовић и протојереј Александар Орландић.

На литургијске возгласе одговарао је богослов Данило Масоничић.

Велики светитељ, свјетилник земље руске, али и свега словенског народа и све Цркве Божије Православне, Свети кнез Александар Невски, наводи отац Александар у својој бесједи, сав свој живот предао је на служби Господу и народу.

„До краја је Свети кнез испунио позив, призив Божији: Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе, нека узме крст свој и за мном иде.“ И заиста од свог рођења, од најранијег узраста он се припремао за ту службу, саможртвено служење Богу и ближњима. Одраставши у дому свога оца, такође кнеза, он се од малих ногу припремао за војничку службу, за ратничку службу, али такође оно што је највише њега радовало то је био храм Божји. Сво своје вријеме, кажу љетописци и животописци, проводио је у храму Божијем у посту и молитви, прије свега надахњујући се ријечима Псалама. И заиста Псаламске ријечи, ријечи Светога цара Давида, били су му цијелога живота његовога надахнуће и тим ријечима, Псаламским Божанским ријечима, он је надахњивао и своје ратнике. И чувене су његове ријечи пред сваку битку које гласе: „Бог није у сили, него у истини.“ Прије свакога боја свети кнез је хитао у храм Божији, узимао благослов од архијереја и на кољенима са сузама се молио.“

Овај велики светитељ Божији, каже прота Александар, није био само велики ратник који је са непуних 20 година, извојевао велику побједу над западним шведским завојевачима на ријеци Неви. Био је државник, мудри дипломата, али је знао, када је то требало, да буде кротак и смирен монарх.

„Он је наш заступник молитвеника, али и путоказ свима нама. Да на оном мјесту на које нас Господ постави будемо чврсти, непоколебљиви, као што је он био. Да будемо храбри, да будемо смирени, да све што чинимо, чинимо са љубављу према Господу и љубављу према ближњима. Да идемо, као што је он, носећи крст, одричући се себе, али се не ослањајући на своје снаге, него управо на силу и благодат Божију и Цркву Божију, на молитву и света богослужења, која је свети Александар редовно похађао и којима је црпио ту силу благодатну. „

На крају је отац Александар пожелио да свети Александар Невски буде на помоћ и нама као народу. Да буде на помоћ свим словенским народима, свим земаљским народима и свакоме од нас. Да нам на нашем путу, хришћанском, буде путовођа ка Царству Небеском. Да нас молитвама својим заступа, да и ми будемо тамо где је он, у Царству Оца, Сина и Духа Светога.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Протојереј Никола Пејовић парох подгорички и старјешина Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици, началствовао је Светом Литургијом која је у Саборном храму Светог Јована Владимира служена у дану када наша Црква обиљежава дан Усековања главе Светог Јована Крститеља. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Мирослав Петров, јеромонах Аркадије из Светотројицке Лавре Преподобног Сергија Радоњешког, протојереј Љубомир Јовановић и протојереј Младен Томовић.

Поздравивши присутне вјернике отац Никола је у уводним ријечима своје бесједе рекао да смо се данас окупили да молитвено прославимо и празнујемо спомен страдања онога који је страдао прије страдања Христовог. Оног који ће крстити Онога који ће овоме свијету донијети живот и спасење. Али исто тако да буде претечан и онима који су у аду. Да благовијести вјест о Христовом страдању и о Христовом силаску у ад и ослобођење свих оних који су у аду. Прослављамо данас највећег од жене рођеног – Светог Јована Крститеља.

„Много празника које празнујемо нису записани, и остали су само у сјећању и у памћењу Цркве кроз предање, али овај догађај који данас празнујемо и страдање Јована Крститеља, до детаља, као што чусмо, описано је у Јеванђељу. И оно се чува као спомен на, како би Свети оци рекли, други велики петак у Цркви Православној. Јер и овај човјек бјеше праведан. Знао је то и Ирод који га метну у тамницу. И овај човјек на правди Бога страдаше као многи који ће страдати и који страдају до дана данашњега, само зато што су били глас Божији у своме народу и што су били глас савјести људске и народа. Тако је било и тако је до дана данашњега. И тако ће до краја свјета и вјека постојати људи који су глас савјести у једном народу.“

Шта овај празник и нама говори? Прота Никола даје појашњење рекавши да је Црква Христова савјест у којој ми провјеравамо и нашу личну савјест, али је и тај глас који увијек подсјећа савјест једног народа како и којим путем треба да ходимо.

„Онда није чудо што су светитељи Божији угледајући се на светог Јована Крститеља и угледајући се на Христово страдање и на страдање његових апостола, многи завашавали своје животе управо мученичком смрћу, ван логике овога свијета. Како може људска логика да схвати да један тако велики човјек, кога је Бог удостојио тако узвишене и велике службе, да буде пророк, да буде претеча, да буде крститељ Господњи, да на тако бизаран начин пострада и изгуби своју главу и заврши свој земаљски живот? Може ли иједна људска памет, иједна људска ријеч да објасни овај догађај? Зато нас у Цркви учи наука Христова да је темељ онога чиме ми живимо и чему се надамо вјера.

Данашњи празник нам показује како изгледа када се зло угнијезди у срцу човјековом. Да он нема границе и да је човјек тако саткан да може да чини таква зла дјела од којих се и сам непоменик стиди. Али је исто тако човјек толико дубок и толико обдарен даровима Божијим да може постати и узвишенији од анђела. И на том размеђу добра и зла, како каже наш отац Јустин, од ђавочовјека до Богочовјека, човјек се непрекидно креће. На том путу свети Јован Крститељ заузима најзначајније мјесто уз пресвету Богородицу. И зато је и онај који га је погубио, сам Ирод посвједочио да Јован устаде из мртвих. И не само да устаде из мртвих, него Јован Крститељ је и дан данас живљи од свих нас који живимо, а камоли од његови гонитеља, мучитеља и џелата. Свети Јован Крститељ и данас заједно са нама води наше битке и увијек је спреман да одговори на све наше молбе и увијек спреман да пред Богом и пред престолом Господњим стане у нашу заштиту.“

На крају је прота Никола поручио да сви ми, ма којег имена били, име и славу светог Јована Крститеља морамо носити у своме срцу.

„И примјер чисте савјести и чистог образа, стајања и пред људима и пред моћницима овога свијета и пред својом савјешћу, али и пред Богом живим, који ће једини доћи да суди и живима и мртвима, и који ће и Јованову смрт и смрт свих нас преточити у вјечну и непролазну побједу. Побједу Царства Небескога, Царства Оца и Сина и Духа Светога.“

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Православна црквена општина Бар и Српско културно друштво „Слово љубве“ из Бара организују  представљање књиге „Странац у шуми“ Архиепископа диселдорфско-берлинског Митрополита Њемачког г. Григорија.

Представљање књиге биће уприличено у петак, 12. септембра на платоу Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару са почетком у 19 сати.

О књизи ће говорити: Милорад Дурутовић-књижени критичар, Марица Никитовић-професор књижевности и Митрополит Григорије.

Светом Литургијом која је у Недељу 13. по Духовима служена у барском саборном храму началствовао је протојереј Мирослав Петров, архијерејски намјесник чачански из Епархије жичке који служи у Саборном храму у Чачку, задужбини благовјерног жупана Страцимира најстаријег брата Светог Симеона Мироточивог. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Љубомир Јовановић и протојереј Младен Томовић. Молитвено учешће узео је јеромонах Аркадије из Светотројицке Лавре Преподобног Сергија Радоњешког, највеће светиње Руске Православне Цркве.

На дашњи дан Српска Православна Црква прославља Сабор српских светитеља. Осврт на овај празник дао је отац Мирослав у својој бесједи изреченој након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља. Он је казао да се данас у једној од колијевки српске државности, у Расу код Новог Пазара, поред светиње цркве Светог апостола Петра, одржава Црквено-народни Сабор. Сабор се одржава у знак сјећања и оживљавања оних времена, када су за вријеме Свете династије Немањића, Симеон Мироточиви као Велики Жупан и његови наслиједници једно вријеме одржавали Црквено-народне Саборе код Петрове Цркве у Расу.

„Наш народ, самим тим и наша Црква православна и светосавска, има богате украсе као што су свјетила на ноћном небу. Украсе у Царству Небеском. Изданке нашег народа, од обичних људи до великих самодржаца, краљева, жупана, великих војсковођа и обичних војника, који су испуњавали ријечи данашњег Јеванђеља, које Господ упућује својим ученицима, светим апостолима, а преко њих свима који исповиједају Његово свесвето име Оца и Сина и Светога Духа. Да они који слушају ријеч Његову исповиједају Његово рођење, страдање, распеће, васкрсење и вазнесење. Да смо ми ти који исповиједамо те надумне, за нас људе надисказљиве догађаје божанског домостроја, да смо ми ти који смо свјетлост свијету и да кроз нас свијет овај гледа не само нас као појединце или као заједницу окупљену у име некога или нечега, већ и да кроз нас гледају никог другог до славу и љубав Бога Оца. И да ће нас по дјелима нашим препознати свијет који нас окружује. Шаренолики свијет разних идеја, разних овземаљских успона и падова, свијет који незнајући за Оца свога Небескога, најчешће лута тмином и тамом овоземаљском. Удаљавајући се од једине истине. А то је Христос. Богочовјек, спаситељ наш који је дошао да спасе свијет, како кажемо у једној молитви на светом предложењу. А да смо се дужни још више просијавати дјелима добра љубави и мира, позивају нас и призивају наши свети из рода нашег српскога, чији спомен данас прослављамо. Јер мало је народа који по свом броју нису велики, али по онома што су дали човјечанству и Цркви Христовој, представљају итекако велике народе, као што је то наш народ српски. Призван и позван да свједочи Оца свога Небеског и да по дјелима Његовим, односно сваког од нас, Господ нас позна, призове себе. А опет, они са којима живимо, са којима делимо ово парче неба, препознају нас по нашој доброти, нашој љубави и нашем смирењу да смо дјеца Оца нашег Небеског.“

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Парохијани коптске цркве Светог апостола Марка у Лондону, предвођени свештеником Томом Гобриалом, у оквиру ходочашћа светињама Црне Горе, посјетили су, у понедељак 1. септембра, и Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару.

Отац Љубомир Јовановић служио је у недељу вече молебан за благословен почетак нове школске године. По завршетку молитве отац Младен Томовић поздравио је присутну дјецу, њихове родитеље и наставнике и све оне који су вечерас испунили барски храм. Обраћајаћи се дјеци отац Младен пожелио им је благословен почетак нове школске године и поручио им да буду марљиви, вриједни и да слушају своје родитеље и наставнике. Да буду пажљиви на часовима, а ту пажњу добиће молитвом упућену Господу и Пресветој Богородици. Да све обавезе које имају у школи започну молитвом. Најбоље, савјетује прота Младен, да молитве читају у својим домовима, да из моливеника узму молитве за почетак и крај учења, да тако почну од малена, а због њихових малих и чистих душа Господ ће те молитве и да услиши. Затим се отац Младен обратио и њиховим родитељим и наставницима, савјетујући им пуно стрпљења према дјеци. Наставник је много више од особе која преноси знање. Он је педагог, савјетник, психолог, који заједно са родитељима дјецу треба да изведе на прави пут.

На крају су сва дјеца покропљена освећеном водом.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Протојереј Љубомир Јовановић служио је Свету Литургију у недељу 12. по Духовима. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић и протојереј Младен Томовић. На литургијске возгласе одговарао је хор „Свети Јован Владимир“.

Након што је отац Љубомир причитао зачало из Свеог Јеванђеља, присутном народу обратио се отац Слободан.

Данашње зачало из Светог Јеванђеља говори о богатом младићу који је Господу пришао да од Њега потражи савјет шта му ваља чинити да би наслједио живот вјечни. И Господ га савјетује да је неопходно да твори заповјести Божије и да по њима живи. И онда му, каже отац Слободан, Господ набраја оне најважније заповјести. И младић каже да се он трудио од свога дјетињства, сигурно тако и научен од својих родитеља, да свете заповијести Божије држи.

А Господ који познаје срце сваког човјека, видио је да је тај младић, иако по свему очигледно, био добар и примјеран, али био страствено везан за свој иметак, за своје богатство, које је вјероватно наслиједио од родитеља својих, и сигурно га својим радом још више умножио. И Господ желећи да га исцијели од те његове страсти, која га је свакако спречавала да још више у духовном погледу напредује, Он му каже: „Иди продај све што имаш и раздај сиромасима, и наслиједићеш Царство Божије.“ И каже Јеванђелиста да се младић када је чуо ову рјеч Господњу повуко и отишао тужан.

„За све дарове од Бога нам дароване, требамо благодарити Богу. Па тако и за материјална добра и богатства. Они који их имају, који су их стекли својим поштеним радом, или наслједили од својих предака, да благодаре Богу за све те дарове. Али није добро за нашу душу, за наше вјечно спасење, да се страствено вежемо за било шта од овога свијета, за било шта што је пропадљиво, што је трулежно. Ма колико богатства да имамо на овоме свијету, ништа ми од тога са собом понијети нећемо када нас Господ призове к себи. Зато по ријечи Господњој да иштемо најприје Царства Божијег и правде Његове, а остало ће нам се све додати. И да не дозволимо да на пријестолу нашега срца ико други сједи, ико други да заузме то мјесто. Било шта да је у питању. Да ли је то материјално богатство или било шта од овога свијета што пролази и пропада. Него да на пријестолу нашег срца једино буде мјеста за нашег Господа. Да њега изнад свега свим својим бићем, срцем, умом и душом својом љубимо, и да се трудимо, живећи хришћанским врлинским животом, да себе, цијело биће своје, богатимо изнад свега Богом. Јер само је истинско богатство имати Бога у срцу своме. Богатство које неће пропасти и које неће иструлити.

А Богу на свим другим даровима да благодаримо. Јер онај коме је Господ дао да има материјалних добара, може то да искористи и те како на своје спасење. Тако што ће помоћи потребитима, што неће дозволити да његовим срцем овлада то богатство које, ако га тако он у срцу своме држи, постаје терет. И своје срце и своју душу затвориће и за Господа и за ближње своје. Зато, са оним што нам је Господ дао, да мудро управљамо и да се трудимо изнад свега да себе богатимо Богом.“

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

По трећи пут од почетка године обијена је црква Светог Архангела Михаила на гробљу Гвозден Бријег у Бару.

Непознати починилац је у ноћи између 28. и 29. августа 2025 г. провалио врата од цркве , а потом обио касу за прилог и опљачкао новац. Случај је пријављен полицији, која је изашла на лице мјеста, извршила увиђај и предузела надлежне истражне радње. Истрага је у току.
Црква Светог Архангела Михаила први пут је обијена и опљачкана у јануару, а други пут крајем јула. Надамо се да ће надлежни органи открити починиоце и стати овом вандализму на крај.

У недељу 31. августа 2025 г. са почетком у 20 часова у Саборном храму Светог Јована Владимира биће служен МОЛЕБАН ЗА БЛАГОСЛОВЕН ПОЧЕТАК НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

„Пустите дјецу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије“ (Мк, 10:14)