На Задушнице љетње (духовске), Свету Литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира служио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић уз саслужење ђакона Цвјетка Перића. На литургијске возгласе одговарао је протојереј Љубомир Јовановић.

Пожељевши свима на здравље и на спасење ову Свету Службу Божију и нашу заједничку молитву отац Слободан истакао је да се данас сјећамо свих од вијекова покојних православних хришћана, као и свих наших сродника који су се преселили у вјечност.

„Сјетили смо се њих, поменули њихова имена, помолили се и за оне чија имена не знамо и за оне које нема ко да помене. Ово су саборни дани које називамо задушницама, и имамо их четири пута у току године, када вршимо опште заједничке помене за све од вијека преминуле православне хришћане. И на тај начин свједочимо нашу вјеру у васкрсење и живот вјечни. Свједочимо вјеру да пред Богом нема мртвих, да су пред Богом сви живи. И ми који смо овдје још увијек у тијелу, у овој како је називамо цркви војујућој, који се боримо са свим искушењима овога живота и овога свијета, трудећи се да задобијемо вјечни непролазни живот у Царство Небеско, и они који су већ отишли у Царство Небеско, који представљају Цркву, она која је торжествујућа, која већ слави, али у Христу, у молитви, у Светој Литургији, сабрани око Јагњета Божијага, ми остајемо једно и заједно и смрт не представља никакву препреку да ми осварујемо заједницу љубави са Богом и са онима који су прије нас отишли пред лице Господње.

То је једно тијело Христово, једна Црква која се сабира око Јагњета Божијега Христа Богомладенца. Ту вјеру свједочимо управо у ове дане, када вршимо ове заједничке молитве за све од вијека преминуле. Њима Господ да подари непролазну радост Царства Небескога и да се они нас сјећају у својим молитвама пред престолом Божијим и да тако, пребивајући у заједници љубави, и ми се удостојимо да се у сву вјечност насладђујемо гледањем лица Божијега и да се радујемо једни другима.“ казао је на крају отац Слободан.

Текст/фото: Дејан Вукић