Празник Силаска Светог Духа на апостоле литургијски је прослављен у Саборном храму Светог Јована Владимира. Свету Литургију служио је протојереј Љубомир Јовановић. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Младен Томовић и ђакон Цвјетко Перић. Хор „Свети Јован Владимир одговарао је на литургијске возгласе“

Господ је испунио своје обећање, које је дао својим ученицима, да ће им послати утјешитеља, који ће вавијек бити са њима, рекао је отац Слободан у уводном слову своје бесједе коју је изреко након што је ђакон Цвјетко прочитао зачало из Светог Јеванђеља, нагласивши да Господ шаље у данашњи дан Духа Светога на своје Свете ученике и апостоле, а преко њих и на цијелу своју Цркву.

„Након свог Васкрсења, Господ се много пута јавио својим ученицима, утврдио их у вјери, дао им да опипају његове пречисте ране од клинова на рукама и ногама, да опипају копљем прободена ребра Његова. И онда се у 40. дан, Господ вазнио од њих на небо и дао им ово обећање да ће им послати утјешитеља и да чекају испуњење тога обећања у Јерусалиму. Да се не разилазе док се не обуку у силу са висине. Можемо само замислити како су била помјешана осјећања апостола у те дане. Господ је отишао од њих. Сигурно су се у том тренутку осјећали и усављени, и уплашени, размишљајући шта ће бити и како ће се остварити то што им је Господ обећао. И били су у том трепетном исчекивању. Али, по милости љубави Божије, они нису дуго чекали, јер већ у 50. дан по Васкрсењу, када су ученици заједно са Пресветом Богородицом били сабрани заједно у Сионској горници, у виду огњених језика Дух Свети је сишао на свакога од њих. И каква је силина била то изливање Духа Светога на апостоле, да они ту радост, то усхићење, које их је задесило, нису могли сакрити, нити задржати само ту међу собом, него су изашли и на улице Јерусалимске и почели проповиједати Христа на разним језицима. Они који су били прости људи, рибари, без икакве школе, говорили су узвишену науку на језицима, да су сви који су били тога дана у Јерусалиму, ма одакле да су били, разумјели њихову проповјед. И већ тога дана силом Духа Светога многи су повјеровали у Христа и сами постали чланови Цркве Божије.“

Од тада, наставља отац Слободан, обучени у силу Духа Светога, Свети апостоли су без икаквога страха више, кренули по свему свијету, тамо куда их је Дух Свети водио, да проповиједају ријеч Господњу.

„И та апостолска проповјед траје и до данас. И можемо рећи да нема кутка на овоме свијету гдје се ријеч Господња није чула. И ми пјевамо у тропару овога празника, да је Господ своје ученике, обукавши их у ту силу са висине, у силу Духа Светога, учинио ловцима људи и да је преко њих уловио цијелу васељену.

И заиста се тако десило, а дио тог светог апостолског улова јесмо и ми, и сви они који су дио једне Свете Саборне и апостолске Цркве православне. И само ако смо у Цркви која је тијело Христово, у тој једној Светој Саборној апостолској Цркви, Цркви православној, само се ту можемо и ми удостоити да задобијемо исту ту благодат Духа Светога коју и добијамо по мјери наше вјере, нашега смирења, наше молитве и наше љубави према Богу. Дакле, изван те заједнице, тог светог улова апостолског, изван Цркве Христове, нема спасења и нема заједнице са Богом.“

На крају је пожелио свима да у тој заједници, заједници Цркве Христове, заједници тијела Његовог, увијек обитавамо и да тако трудећи се хришћанским животом да живимо и идемо путем спасења, још овдје у овом земном животу удостојимо неисцрпних дарова Духа Светога, а у пуноћи их задобијемо у Небеском Јерусалиму, у Царству Небеском, чега нека би нас Господ све удостојио.

По завршетку Свете Литургије служена је Вечерња служба на којој су читане кољенопреклоне молитве.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић