Свети Пророк Илија литургијски је прослављен у Саборном храму Светог Јована Владимира. Светом Литургијом началствовао је јереј Дејан Томовић, парох колашински, а сасулиживали су му протојереј Љубомир Јовановић, протојереј Младен Томовић и јереј Милош Живић парох у Власотинцу, епархија Нишка. На литургијске возгласе одговарали су Данило Масоничић, Маја Томић и Василије Ускоковић.

Отац Дејан је након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља које говори о Петровом ходању по води након што га је Господ позвао да изађе из лађе и Петровом страху који је уплашивши се почео тонути видећи јак вјетар, у својој бесједи рекао да овај вјетар персонификује све вјетрове нашег живота који су јачи од нас и који нас обузимају и оптерећују. Једино их можемо побиједити ако имамо повјерења у Господа. И онда ће Господ све те „валове и вјетрове“ од нас одклонити.

„Сви ми појединачно поклекнемо на „валове и вјетрове“ у нашем животу, али морамо као и Петар, да завапимо Христу говорећи: „Господе, спаси ме!” и онда ће Господ пружити руку своју и извући нас из буре нашега живота. И онда, као што и бива када Исус уђе у наша срца, завладаће онај мир који је завладао и међу ученицима када је Господ ушао са њима у лађу.“

Затим се отац Дејан осврнуо и на данашње празновање великог ревнитеља Божијег Светог пророка Илије, говорећи и поучавајући вјерни народ о његовом животу.

Ми смо заиста благословени и срећни, каже отац Дејан, што смо рођени у православљу и што можемо да слушамо и творимо Свето Јеванђеље и да не будемо само слушаоци него и свједоци истог.

„Да наш живот буде живот Јеванђеља у дјелима љубави према ближњем и у ономе који је далеко од нас и који није наше вјере. Али то нам је позвање, то нам је јеванђеље којим нас Господ опомиње, да живот наш мора да буде издигнут из ове земаљске пролазности на вјечну славу.“ казо је отац Дејан на крају своје бесједе.

Текст: Дејан Вукић