Припреме за градњу Храма Светог Јована Владимира Бар. Од презвитера Богића Фемића и његовог наследника презвитера Радомана Мијајловића са тадашњим одбором.
Прву литургију у Пречистој Крајинској отац Богић Фемић одслужио је 24. септембра 1989. године. Потом је на остацима овог древног манастира, сваке године служио литургију на празник Светог Јована Владимира, на Велику и Малу Госпојину. Са њим је из Бара сваки пут ишао аутобус вјерника. У исто вријеме пратио је обнову саборне мркојевићке цркве Светог Илије у Вељем Селу, коју су 1990. године освештали викарни епископ митрополита Данила Никанор и владика будимски Данило. На освештавање су дошли Милић од Мачве, Стево Жигон…
Изградња конака на Рибњаку, што је значило и изградњу манастира, започета је 1991. Те године, након историјског говора на првој плочи конака, на дан Светог Василија Острошког, када је указао на потребу изграње цркве у Бару и позвао народ да се заједно са њим избори за локацију за цркву, отац Богић је на главном градском тргу започео штрајк глађу. Претходно су стари митрополит Данило четири пута и владика Никанор једном, долазили код барског општинског руководства и молили за локацију за цркву. Бар је био једини град у Црној Гори, поред Мојковца, који није имао цркву. Замајавали су их, нудили им да праве цркву у Туђемилима и на неким другим мјестима скроз ван града.
За три дана штрајка, оца Бошка писмено је подржало 5.000 житеља Бара (око пола урбаног дијела града). Своје потписе подршке дали су му и римокатолици, муслимани, римокатолички фратар из Сутомора… Услиједио је митинг пред градском Скупштином и – локација за храм је добијена.
Ту, поред поште и хотела „Тополица“, отац Бошко је убрзо побоо велики дрвени крст, којег је освештао Митрополит Амфилохије, а на Никољдан исте године замијенио га је бетонским. И ту је, љети и зими, па и по вјетру и киши, уочи сваке недјеље и празника служио вечерњу службу. Литургију је служио у цркви Светог Николе у Старом Бару.
Управо на том мјесту изникао је велелепни саборни храм Светог Јована Владимира.
Одласком презвитера Богића Фемића на његово место долази презвитер Радоман Мијајловић (04. јула 1994. године), и одмах наставља, заједно са одбором, на челу са пресједником Петром Шоћем, даљи рад за подизање храма Светог Јована Владимира.
18.03.1995. – Тополица
Парохијски дом у Старом Бару 1995.г. – разговор о почетку градње парохијског дома на Тополици.
(слика Одбора 11.03.1996. ) године
27.02.1996. – Почетак радова са два булдожера једним управљао Новица Лазаревић са Рене, а другим Павле Марстјеповић. Машине својина Пут Бар, дао директор Павле Лалевић.
Припрема за почетак радова 27.02.1996.
Освећење темеља Парохијског Дома – 13.03.1996.
Три камена са Пречисте Крајинске, а која су положена у темељ за Парохијски дом, донијели су предсједник Одбора за изградњу Храма Петар Шоћ и протонамјесник Радоман Мијајловић
Постављање камена темељца за Парохијски дом и говор Петра Шоћа пресједника одбора за градњу Храма на Тополици.
Освећење темеља Парохијског Дома – 13.03.1996.
Освећење Парохијског Дома на Тополици 31.07.1998. Тада је у Бару донешена икона Хиландарске Богородице Тројеручице.
Освећење Парохијског Дома на Тополици 31.07.1998.
Произвођење у протопрезвитера Радомана Мијајловића, пароха барског.
Освећење Парохијског Дома на Тополици 31.07.1998.
Литија кроз град са Иконом Богородице 31.07.1998.
Освећење Парохијског Дома на Тополици 31.07.1998.
Састанак са министром вјера Слободаном Томовићем и директором Дирекције за Јавне радове Микијем Раичевићем око почетка градње харама.(18.10.1996.)у хотелу Тополица.
Полагање камена темељца за Храм Светог Јована Владимира – 04.06.2002.
Почетак ископа за плочу Храма Светог Јована Владимира 03 октобар 2006. године.
Рјешење о издавању дозволе за изградњу Храма Светог Јованаа Владимира у Бару – издато 24.08.2006.
