У пету суботу по Васкрсу, на дан Преподобног Михаила Исповедника, служена је Света литургија у Цркви Св. Николе у црмничком селу Попратница, први пут послије 70 година, по казивању мјештана овога села. Светом службом Божијом је началствовао игуман Манастира Св. Николе у Брчелима јеромонах Никон Кокотовић а саслуживао је свештеник Крсто Пламенац, парох црмнички. За пјевницом су појале монахиње из Манастира Св. Мироносица у Дупилу, мати Лукија и сестра Кикилија и парохијанка Маја Ђуровић. Литургији су присуствовали у великом броју мјештани овога села, као и сусједног Дупила. Код вјерног народа се осјетила радост што се богослужило након толико деценија.

Након Свете литургије породица домаћина Љуба Вукославчевића у дворишту свога дома је припремила трпезу љубави за све сабране у току које се говорило о даљим активностима на обнови цркве.

Папратница (Папратнице, Попратнице) се налази сјеверније од Дупила, у пољицу, званом Њиве, омеђена са свих страна узвишењима. У средини пољица је Папратни до, по коме је насеље названо. Оно се састоји од три братства, чије су куће на два супротна краја пољица. На истоку су Вукославчевићи, западније од њих су Машановићи и на југозападу Милетић и свима је слава Аранђеловдан.
У старијим пописима насеље Папратница се не помиње посебно и нема података о његовом етничком развитку. По Јовану Ердељановићу оно је 1910/11. бројало 47 кућа. Послије Другог свјетског рата насеље је у наглом опадању. 1980. године има 12 домова са 22 становника.

Црква Св. Николе је обновљена 1925. године. Доста је страдала у земљотресу 1979. године. И прије 15-ак година урађен је звоник, кров и постављена су нова врата. Иконостас цркве је у веома лошем стању и мјештани планирају да га обнове као и цијелу цркву. Да их Господ Бог укријепи у њиховој намјери јер само тако можемо бити достојни насљедници својих предака, чувајући и обнављајући светиње које су они градили. И молећи се за њихове душе на Светој литургији ми испуњавамо свој дуг према њима. За спасење наше и нашег потомства.

Текст/фото: о. Крсто Пламенац

На празник заштитника града Бара, Светога Јована Владимира, 4. јуна 2021. године, у саборном храму посвећеном овом великом Божијем угоднику и мученику, новоизабрани Митрополит црногорско-приморски Јоаникије служио је вечерњу службу. Након вечерње службе, Митрополит је повео народ улицама у традиционалну литију у част Светога Јована Владимира.

По завршетку крсног хода, Митрополит се пастирски обратио окупљеном вјерном народу. Он је свима честитао празник Светога Јована Владимира и рекао да у последње вријеме можемо видјети да је прослављање овог великог светитеља и мученика све узвишеније и све бројније. „Он је прославио име Божије за вријеме свога краткога живота, и као благочестиви владар, и као ктитор великих храмова Божијих, и као проповједник и заштитник вјере православне, а све то је запечатио својом мученичком крвљу“, рекао је.

Владика је рекао да је наша вјера као свјетлост без које не може да живи ништа на овоме свијету. Додао је да, као што ниједан цвијет не може да процвјета без свјетлости, таква је и наша вјера, ко је прими у своју душу као што ју је примио Свети Јован Владимир, ко смјести Господа Христа у своје срце, процвјетаће и његова душа и замирисаће миомиром небеске и божанске љубави, добротом и љепотом.

Владика је рекао да је цио живот Светог Јована Владимира био христолик, носио је Христа у своме срцу и био је издан од силника овога свијета и преварен као Христос. „Жртва Светог Јована Владимира је невина и христолика жртва, а он се проливањем своје крви сјединио са Крстом Христовим и успео се на Голготу Христову и зато га је Господ обдарио и његов спомен учинио тако свијетлим, да свјетлост васкрсења Христовога сија кроз његов спомен“, нагласио је Владика и додао да он зато није остао у прошлости, већ је остао у свом народу за кога је крв пролио, а свједок тога је ова литија.

„Он је са нама и он је испред нас. И ево знака његовога присуства и небескога заступништва над нама, овај Свети храм овдје је никао из жртве, спомена и из крви Светога Јована Владимира и процвјетао љепотом јер се у њега сабирају ова дјеца и омладина и вјерујући Божији народ, а то је велики благослов за овај свети и славни град Бар, како су га српски писци називали још у средњем вијеку“, рекао је.

„Овај Свети храм је изникао из жртве Светог Јована Владимира, али га је осмислила мудрост нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија, а подигла га је ваша љубав и љубав ваших предака који су преко ваших руку зидали овај храм“, додао је и рекао да смо у храм сви уграђени и да се доласком у њега освећујемо и оплемењујемо да живимо светим животом као што је живио Свети Јован Владимир и који живи и дјелује преко присутног народа.

Владика се сјетио и свих који су чували спомен Светога Јована Владимира и његов часни крст који има силу крста Христовога јер се Свети Јован Владимир сјединио са крстом Христовим и његов крст који је дуго вјекова чувала породица Андровић има чудотворну силу и он је велики благослов за град Бар. „Да се споменемо почившега Мила Андровића који  се упокојио баш уочи овога светога празника, Светог Јована Владимира. Сјећам га се када је износио крст као старац, на гору Румију, да бисмо са горе Румије благословили све четири стране овога свијета и да би се Божији благослов преко крста Светога Јована Владимира излио на све нас. Нека је блажени спомен Милу Андровићу и свима чуварима крста Светога Јована Владимира, а сви ви који часно и честито чувате своју вјеру, и ви сте чувари крста Светога Јована Владимира“, додао је Митрополит Јоаникије.

Рекао такође да нас наша света вјера позива да се увијек обједињавамо и када долазимо у храм на богослужења, остављамо земаљске бриге и отварамо своје душе и срца као што се цвијет отвара према Сунцу. „Сваки хришћанин треба да шири Божију љубав и доброту свуда око себе ма гдје се налазили да би се умножавала доброта у овоме свијету и да би се овај свијет пропородио вјером, добротом и љубављу, истином и правдом и да би наш живот добио нови квалитет“, нагласио је и додао да смо саградили овај храм, али је најважније да градимо међусобну слогу и љубав, да превазилазимо подјеле. „Природно је да као слободни људи имамо различита мишљења по разним потањима, али када тежимо сви према добру и да угодимо Богу и ако радимо о добру свога народа, ми ћемо се и поред различитих мишљења и приступа, сјединити и наћи најбоље заједничко решење, а то је права радост и срећа, јединосушност у раду, то нам треба као хљеб, као Сунце, као вода и без тога не можемо да живимо прави живот и то се зове саборност“, поручио је и рекао да је управо то порука Светог архијерејског Сабора Црној Гори и свима вјернима у њој.

„Избором и попуњавањем трона Митрополије црногорско-приморске и избором нашег Епископа будимљанско-никшићког, наш Свети архијерејски Сабор са нашим новим Патријархом Порфиријем, имајући велику бригу за народ и за светиње у Црној Гори, они су нашли то решење и ми долазимо са благословом нашег свјатјејшег Патријарха и свих архијереја СПЦ да се прихватимо ове узвишене дужности и да се иако недостојни назовемо наследником блаженог спомена Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и свих његових и мојих претходника, ослањајући се и на његов благослов и на небеско заступништво Светога Јована Владимира, Светог Василија Острошкога и Светог Петра Цетињскога“, рекао је новоизабрани Митрополит, додајући да се увијек сјећамо утемељивача Митрополије, Светитеља Саве, који нас је сјединио са Христом и објединио под сводовима наше свете Српске Православне Цркве.

Митрополит је благословио свештенике града Бара и пожелио да увијек тако служе Цркви и окупљају дјецу и омладину учећи се примјером Светог Јована Владимира. „Нигдје љепше омладине него овдје у Бару око овога Светога храма“, закључио је Митрополит и најавио програм који су припремили КУД „Свети Јован Владимир“ и дјеца полазници вјеронауке.

Текст: Тијана Лекић

фото и видео: Дејан Вукић

Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару данас је торжествено прославио своју славу Светог краља Јована Владимира, небеског покровитеља и заштитника града под Румијом.

Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење великог броја свештенства из Украјинске православне цркве Московске патријаршије, Митрополије црногорско-приморске, Епархије рашко-призренске и Епархије будимљанско никшићке.

Након Светог причешћа и благосиљања славског колача у част Светог краља Јована Владимира, владара Зете, ријечима архипастирске проповиједи сабраним вјерницима се обратио изабрани Митрополит Јоаникије који је казао да када послије хиљаду и више година гледамо на живот овога Божијега угодника видимо да је он својим животом изобразио Христов живот. Нагласио је да су његов живот и дјела, његове ријечи биле продужетак Јеванђеља Христовога:

„Ако је ико ишао Христовим стопама то је Свети Јован Владимир. Он је христолика личност и христолика жртва и зато послије толико вјекова од његове мученичке кончине имамо тако лијепо и узвишено сјећање на њега. Заправо то је хиљаду и више година његовога благодатнога присуства међу нама и небескога покровитељства над православним хришћанима и овдје у Црној Гори, његовој Зети, и у Албанији, Македонији, као и у осталим православним земљама. Поштују га подједнако и Срби и Грци, и Албанци и Бугари, а и остали православни народи славе такође Светога Јована Владимира“, бесједио је владика Јоаникије.

Подсјетио је да је Свети краљ Јован Владимир кратко поживио у овоме животу земаљскоме, али је имао Христа у себи, у своме срцу:

„Био је испуњен вјером и то не само да се називао православним хришћанином у то вријеме него је примио божанску Христову свјетлост вјере православне и Христа као вјечну живоносну, животворну свјетлост у своје срце. Тако да сав његов живот сагледавамо кроз ту јеванђелску свјетлост. И када је будући владаром Зете био заробљен од моћнога цара Самуила, он је са Христом био у тамници.“

Страдању Светог Јована Владимира свједочила је и ћерка цара Самуила и зажељела да са тим врлинским човјеком ступи у брачну заједницу и, подсјетио је владика, измолила од свога оца да ослободи тога сужња. Говорећи о страдалном и крстоносном путу овога светога мученика и његове супруге Косаре, у монаштву Теодоре, Митрополит Јоаникије је казао да они као супружници треба да нам буду примјер:

„Они су образац брачнога живота и љубави, вјерности, од почетка до краја и слободно их можемо уврстити међу заштитинике православног брака и породице јер су били примјер у свему, а понајвише у љубави једно према другоме, што је најважније јер та љубав побјеђује све.“

Владика је нагласио да се цијела историја Зете, а касније и Црне Горе, одвија око крста Светога Јована Владимира кнеза српског, а да је он, као и Христос, био издан од својих ближњих и на превару убијен.

„Као што се Христос прославио својим крстом на голготи и као што је Христов крст постао знак Његове побједе над смрћу, не само голготе распећа него и Његовога васкрсења, тако се и Свети Јован Владимир прославио крстом Христовим. И овај крст Светога Јована Владимира, због његовога страдања и вјере, због тога што је био прожет сав силом Часнога и животворнога крста, има силу Христовога крста и зато је чудотворан. И зато цијела историја Зете, а касније и Црне Горе, се одвија око крста и жртве Светога Јована Владимира“, нагласио је изабрани Митрополит Јоаникије.

Објаснио је да је присутни култ чојства и јунаштва у Црној Гори присутан управо од крста Св. Јована Владимира те да је било међу нашим прецима много мученика и светитеља који су наставили његовим путем:

„Међу његовим наследницима у мучеништву помињемо Светога Стефана Дечанскога који је такође христолика жртва, убијен од своје властеле, која како таде тако и данаске веома лакома и не преза ни од чега да оствари свој плијен. И Свети кнез Лазар великомученик косовски се такође наслонио на примјер и жртву Светога Јована Владимира. Њих тројица у нашем народу се увијек помињу заједно као владари који су били у сваком моменту спремни да положе живот свој за крст часни и слободу златну, за Христа Господа, за светињу, за вјеру православну.“

Ми хришћани, како је казао владика, треба да својим животом, примјером, свједочимо, као што је и Свети Јован Владимир свједочио, шта је права и истинита вјера свуда и на свакоме мјесту:

„Свети Јован Владимир подизао је храмове и ширио вјеру православну, проповједао и својим дјелима и својим ријечима, али све је то посвједочио, потврдио и запечатио својом жртвом онда када му је на правди Бога била глава одсечена. То је посвједочено и његовим великим чудом: своју главу је узео у руке и носио је, и он се ево слика са својом главом као и Свети Јован Крститељ и Свети кнез Лазар“, закључио је изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, поручивши да је та одсјечена глава симбол памћења, вјере и жртве.

Заблогодаривши новоизабраном Митрополиту на његовој љубави и труду, као и Светом архијерејском сабору СПЦ који је на трон Светога Петра Цетињскога послије блаженопочившег Митрополита и оца нашега Амфилохија изабрао владику Јоаникија, протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намесник барски, је казао да нас је данас све у овој светињи сабрао управо Св. Јован Владимир „као добри домаћин и управитељ и овога храма и овога града, да се овдје осјећамо као своји на своме и да се радујемо једни другима, да се радујемо љубави Божијој и љубави Светог Јована Владимира који нас сабира и грли као своју дјецу“.

„Драги владико, јуче се навршило 22 године од како сте хиротонисани за епископа Цркве православне, на празник Светих равноапостолних цара Констанитина и царице Јелене у Цетињском манастиру. Послије хиротоније прву своју архијерејску литургијску службу служили сте управо на празник Светог Јована Владимира на остацима древног манастира Пречиста Крајинска“, рекао је прота Слободан и као подсјећање на тај дан уручио изабраном Митрополиту Јоаникију у име свештенства и вјерног народа на дар фотографију са те прве архијерејске службе и везену икону Светога Јована Владимира.

У оквиру „Дана Светог Јована Владимира“ вечерас ће у 18:30ч Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије са свештенством служити вечерњу службу, а након тога празновање ће се наставити, као и ранијих година, тако што ће се молитвама и силом Часнога крста благословити град Светог Јована Владимира чиј је он небески покровитељ и заштитиник.

Текст: Весна Девић

Фото/видео: Дејан Вукић

На празник Светих цара Констанитина и царице Јелене, а у оквиру дана посвећених Светом Јовану Владимиру, на рушевинама старохришћанског храма Пресвете Богородице на рту Ратац код Бара, служена је Света литургија.

Началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, а саслуживали су протојереји Јован Пламенац и Синиша Смиљић, парох улцињски , јереји Александар Орландић, Никола Радовић, Марјан Петковски и Крсто Пламенац, као и ђакон Дејан Томовић.

Отац Синиша се, након што је ђакон Дејан прочитао Свето Јеванђеље, пригодном бесједом обратио присутним вјерницима.

На крају Свете Службе освештан је и пререзан Славски колач. Отац Марјан и његови парохијани, који су иначе и домаћини, побринули су се за пригодно послужење присутног народа.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Служењем Свете литургије на темељима ранохришћанске цркве на Тополици у Бару, у уторак 1. јуна, почели су дани посвећени заштитнику града Румијом, Светом Јовану Владимиру. Светом службом Божијом началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, а саслуживали су му протојереј Младен Томовић и јереј Братољуб Радовић, парох улцињски. Пригодну бесједу изрекао је отац Братољуб. Као и сваке године, славски колач и послужење припремили су чланови Српског књижевног друштва „Словољубве“.

Празновање се наставило и јуче, 2. јуна, служењем Свете литургије на остацима храма у Пречистој Крајинској код Остроса. Началствовао је протојереј Слободан Зековић, а саслуживали су му протојереји Младен Томовић и Синиша Смиљић, јереји Братољуб Радовић и Павле Божовић, као и ђакон Дејан Томовић.

Након прочитаног Јеванђеља, присутним вјерницима обратио се отац Павле Божовић који је нагласио да је у овим васкршњим данима Црква наша, не случајно, одредила да прослављамо два светитеља чиј је живот нераскидиво повезан са крстом: првог од њих Светог цара Константина, коме се Господ Бог јавио показавши на небу, уочи једне велике битке, крст на коме је писало: Овим побјеђуј, и Светог Јована Владимира чиј се крст, који чува породица Андровићи, сваке године износи на Румију. Отац Павле је нагласио да је и Пречиста Крајинска, још увијек неваскрсла светиња, такође свједок крста – страдања -које најбоље свједочи Христове ране и у овом нашем времену:

„И сада када тако стојимо пред свим тим знамењима крста, пред свим тим свједоцима крста: цара Константина и Светог Јована Владимира и ове светиње, можемо да се запитамо и замислимо због чега и како крст може бити средство побједе“, рекао је о. Павле, објаснивши да су се у првом вијеку људи итекако плашили крста и доживљавали га као средство мучења, слично као када ми данас видимо електричну столицу или неко друго средство којима људи уморавају једни друге.

Констатовао је да управо та чињеница да нема окрутнијег начина да се неко умори од разапињања на крсту и да ми, хришћани, славимо нешто што је замишљено да нас заплаши, најбоље говори о нашем Богу и нама ако смо Његови:

„Оно чиме желе да нас заплаше, ми истичемо и држимо високо. Оно што треба да нас одврати, то држимо најближе срцу зато што тај крст и није друго него наша лична биографија. Свако од нас говори причу о крсту“, бесједио је јереј Павле, додавши да сваки пут кад својим рукама сагријешимо ми заправо прикивамо поново Христа за крст и у Његове руке забадамо оне ексере гријеха.

Наглашавајући да нема тога ко није ходио погрешним стазама, отац је казао да сваки пут кад наше ноге залутају са Божијег пута, ми заправо прикивамо Христове ноге за крст у себи. Указао је и на то да нема човјека који није сломио срце другог човјека, а да тиме сваки пут копљем пролазимо кроз Христова ребра и долазимо до Његовог крста.

„Зато ми носимо тај крст. Носимо га да се подсјетимо себе и својега гријеха, али га носимо и као подсјећање на оно што ће услиједити уколико се будемо држали ногу Христових, да ћемо ми такви какви јесмо успијети да васкрснемо са Њим, да преобразимо себе са Њим, да наше мане постану наше врлине, а да се наше трулежно и пропадаљиво тијело прослави као што је и тијело нашега Господа у васкрсењу“, поручио парох подгорички јереј Павле Божовић.

За славски колач и послужење побринуле су се монахиње из манастира Бешка. Дани Светог Јована Владимира настављају се данас и сјутра.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Коментаришући информацију Управе полиције да су два држављанина Сјеверне Македоније ухапшени због сумње да су извршили разбојништво и пљачку Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару у ноћи између 22. и 23. маја, када су оскрнавили олтар, протојереј-ставрофор Слободан Зековићем, архијерејски намјесник барски, казао је да је рано јутрос обавјештен од службеника ЦБ Бар да су починиоци овога недјела притворени те да ће по закону бити даље процесуирани.

„Богу хвала, за релативно кратко вријеме, полицијска истрага је уродила плодом. Користим прилику и овим путем да похвалим рад службеника Центра безбједности који су у кратком року успјели да расвијетле ово разбојништво и да лише слободе починиоце овога недјела“, казао је о. Слободан за Радио Светигору.

Највећи дио предмета и отуђеног новца узетог не само из цркава већ и из других објеката који су били предмет њиховог разбојништва, пронађен је у скровишту гдје су се осумњичени налазили минулих дана. По налазима полицијске истраге обијање и пљачка Саборног храма Светог Јована Владимира била је само једна у низу пљачки које су они извршили у протеклом периоду, не само Бару него и у другим градовима. Последњих дана они су обили још двије цркве на подручју Црмнице, а извршена је пљачка и у конаку манастира Светог Николе у Доњи Брчелима.

Прота је подсјетио да је све највише погодило што је у извршеном разбојништву у Саборном храму Светог Јована Владимира оскрнављена светиња олтара:

„Та преметачина у олтару и скрнављење тога најсветијега дијела храма у недеља ујутру кад смо дошли у храм је заиста нешто што ћемо тешко избрисати из свога сјећања, а што се тиче материјалне штете, колика год да је била, она се да надокнадити. Да Господ уразуми и оне који су то урадили и оне који су можда на други начин неки или планирали или покушавали да крену тим злим путем, да од тога одустану и да сви живе у миру и слози и честитим врлинским животом, на шта смо сви од Бога призвани.“

Отац је подијелио са слушаоцима Светигоре и бојазан због проблема правне природе, штрајка адвоката, који му је предочен у Центру безбједности, да осумњичени могу бити пуштени на слободу.

„По закону када се за било које кривично дјело осумњичени приведе државном тужиоцу на саслушање, он не може да му изрекне мјеру задржавања уколико нема правног заступника. У том случају постоји опасност да ако осумњичени нема свога заступника, тужилац не може да му одреди притвор те да послије кратког времена може бити пуштен на слободу. То је заиста један забрињавајући моменат на који желим да укажем, не улазећи у аутономију и оправданост адвокатскога штрајка“, рекао је прота, упутивши апел да се нешто и на том плану предузме.

Текст: Весна Девић

Фото: Управа полиције

Разговор са о. Слободаном Зековићем

У храму Светог Јована Владимира у Бару на празник светих Кирила и Методија служена је Света литургија. Началствовао је протојереј Љубомир Јовановић. Саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Младен Томовић и ђакони Дејан Томовић и Благоје Рајковић, професор Цетињске Богословије. Одговарали су Василије Ускоковић и ученици Цетињске Богословије.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Са болом и тугом у срцу обавјештавамо јавност да су у ноћи између 22.и 23.маја 2021.године,за сада непознати починиоци извршили разбојништво у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, на начин што су обили спољашња врата крипте храма, а затим и троје унутрашњих врата, кроз која су дошли у централни дио храма, гдје су извршили пљачку и преметачину.

Обијене су четири кутије за добровољне прилоге, мања сувенирница у сјеверном пиргу храма, а оно што нас је посебно све потресло и узнемирило јесте преметачина и скрнављење олтара, као највеће светиње једног храма.

Најоштрије осуђујемо овај гнусни чин, уз наду да ће полицијска истрага дати резултате, а починиоци овог недјела бити приведени пред лице правде.

У сваком случају од суда Божијег побјећи не могу, а овај злочин памтиће се као вјечни печат њихове срамоте.

Саборни храм у Бару, и поред овог искушења, остаје отворен за све људе добре воље који у њега долазе са љубављу и поштовањем, иштући мира и утјехе од Бога и његовог угодника Светог Јована Владимира.

Православна митрополија црногорско-приморска

Православна црквена општина Бар

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

17. мај 2021.

Због узнемирења већег броја вјерника и грађана Бара синоћним ружним дешавањима испред храма Светог Јована Владимира у Бару, дужни смо обратити се јавности.

Група грађана, који се представљају као црногорске патриоте, која протестује последњих недјеља, синоћ је на изузетно непристојан начин, који не приличи никоме, а особито не Црногорцима, скандирала пролазећи поред овог храма, вријеђајући блаженопочившег митрополита Амфилохија, а узвикујући и друге непримјерене увреде.

Чини нам се просто невјероватним да неко има потребу да се тако понаша пред богомољом, без обзира које је вјере и нације. Још невјероватније је да неко дође из другог града у Бар и псује пред светињом коју поштује и посјећује огромна већина православних вјерника града Бара, али и Барани других вјероисповијести.

Кратак извјештај који је објављен на сајту локалног јавног емитера Баринфо нетачно извјештава јавност, позивајући се на извор из Центра безбједности Бар, да је јучерашњи скуп протекао без инцидената и поред видео снимака које је видјела цијела Црна Гора. Држимо да је потпуно неприхватљиво и непрофесионално затварање очију пред овим догађајима, који су очигледно покушај провокације и изазивања озбиљнијег инцидента.

Не спорећи право ниједном грађанину да слободно изражава своја опредјељења, не мислимо да је добар пут за очување грађанског јединства и напретка наше земље, да ико икога грубо вријеђа несумњиво ширећи тиме вјерску и националну нетрпељивост.

Позивамо све релевантне друштвене чиниоце: од локалне самоуправе, преко полиције до политичких партија да предузму активности и радње из своје надлежности да се овакве ствари не би понављале, с обзиром да изазивају озбиљно узнемирење и провоцирају могуће нежељене реакције.

Молимо се Богу да све грађане Црне Горе просвијетли својом љубављу не би ли научили да прихватају међусобне разлике и живе у миру, баш онако како су то Барани чинили вјековима.

Уистину је прави ужитак видјети цркву окићену прекрасном околином, на цијелом простору удахнут је печат природе, а мноштво зеленила ствара посебан доживљај

Радови на уређењу Цркве Светог Илије на Волујици, на 154 метара надморске висине, као и њеног дворишта, започети још 2013. године, и даље трају. Прва фаза је, на задовољство свих вјерника, дијелом завршена, и уистину је прави ужитак видјети цркву окићену прекрасном околином. Разно цвијеће, стабла маслина, воћа и поврћа, кокошке, пчеле, базен са рибом, саткано је у дворишту око цркве. На цијелом простору удахнут је печат природе, а мноштво зеленила ствара посебан доживљај. Цијели комплекс цркве повезан је са макадамским путем, који захтијева асфалтирање, али се до цркве ипак може доћи. Са платоа се пружа прекрасан поглед на Бар и Храм Светог Јована Владимира. Црква је сама по себи лијепа. Изграђен је и стан за монахиње, а гради се гостопримница за окупљања вјерника.

Један од вјерника, Мило Драговић, каже да људи граде цркву, а црква људе изграђује. Како каже, била је његова идеја и обнављање ове цркве, али и постављање цркве на Румији.

– У Хиландар на Свету Гору сам пошао 2005. године. Једно вече док сам био тамо сањам да је потребно направити цркву на Румији. Кад сам се вратио тражио сам благослов од митрополита Амфилохија, који ми каже „дај Боже и то небеско чудо да се деси“, а ето и десило се, хвала Богу. Наш драги блаженопочивши митрополит Амфилохије је на Цркву Свете Тројице гледао као на врло важну цркву у православљу. Након тога тражио сам благослов од митроплита да се испод Румије сагради прво конак, а потом Манастир Светог Сергеја Радоњешког – каже Драговић, наглашавајући да је приликом проласка дијелом Волујице примијетио остатке старе оронуле цркве још 2013. године.

– Дошао сам до цркве и у њој затекао десет телади и десет крава испод чемпреса у дворишту. Рекао сам себи да је то велики гријех. Дошла је и моја супруга, и затворили смо улазе у цркву да стока више не улази. Те године Мијо Радоњић и ја одлучимо да кренемо обнављати цркву, што је било доста напорно, јер је требало изнијети материјал са пута на леђима. Ипак, након двије године рада, црква је обновљена, и то учешћем грађана свих вјероисповијести, а 2015. године је освештао митрополит Амфилохије. Касније је Рускиња Маргарите иконописала храм. Данас су ту двије монахиње, два наша анђела, које одржавају простор, често долазе и свештеници и служе се и литургије. Овдје су све изградили вјерници, божје слуге, којима је стало до своје вјере и Цркве – каже Драговић, не заборављајући да подсјети да је 18. јула прошле године од митрополита Амфилохија добио орден Светог Петра Цетињског.

Двије рођене сестре монахиње

У комплексу цркве, након што је направљен стан за монахиње, из конака у Микулићима дошле су двије монахиње, двије рођене сестре Антуса (40) и Јована (43), родом из Русије. Како кажу, од самог доласка из Русије одушевљене су православним животом у Црној Гори.

– Нама је блаженопочивши митрополит Амфилохије дозволио да овдје живимо. Прво смо биле у Микулићима. Нас двије смо рођене сестре, и дуго смо у манастирима. Задовољне смо пуно боравком овдје, има јако добрих људи који помажу, који воле цркву и овај простор. Долазе нам стално Мило Драговић и његова жена Дара. Они су нам као отац и мајка који су остали у Русији. Свако јутро у шест сати читамо молитву, тако исто и навече, а током дана радимо колико можемо на плацу око цркве, али и дочекујемо пуно вјерника који су овдје свакодневно – кажу монахиње.

Аутор: Драган Стојановић

Фото: Дејан Вукић

Извор: Дан