На празник Светог мученика кнеза Лазара и Светих српских мученика – Видовдан, у Саборном храму Св. Јована Владимира у Бару служена је Света литургија, којом је началствовао отац Зоран Бубања, парох бјелопољски. Саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереји Љубомир Јовановић и Младен Томовић, јереј Александар Орландић и јереј Павле Божовић, парох подгорички.

Одељак из Апостола је прочитао млади призренски богослов Никола Зековић, а зачало из Светог јеванђеља отац Зоран.

Надахнутим пастирским словом сабранима се обратио отац Павле Божовић, који је подсјетио да је данашњи празник прво посвећен, и својим именом, Светом мученику Виду, који се слави у свим хришћанским народима и традиционалним хришћанским црквама, али да се нигдје у свијету не слави тако лијепо, величанствено и емотивно као што се слави у српском народу.

„То је зато што је тој великомученичкој литији, у којој се поред Светог мученика Вита налази Свети Димитрије и Свети Ђорђе, и сви они мученици који су пострадали за вријеме цара Диоклецијана, наш народ на овај дан придодао цијелу једну генерацију, цијело једно покољење мученика, предвођену Светим кнезом Лазарем, којег је народ управо због свог опредељења да се придружи тој литији постхумно крунисао и царском круном.“

Оцијенио је да је за наш народ Видовдан, Косовска битка, више од једног обичног историјског догађаја те да је он надахњивао наш народ и све оно добро што је стварао кроз вјекове послије тог   величанственог догађаја. Наш мали народ је стао на пут великој Отоманској империји, која је мљела све пред собом.

„И жртва је била велика, жртва је била достојна Христовог имена. Велики број наших војника, витезова, великаша, па и сам кнез Лазар, пострадали су у овој бици, али су се и достојно бранили“, бесједио је о. Павле, подсјетивши да је ово једина битка у историји Османског царства у којој је погинуо њихов султан.

Но, упркос свој величини ове битке и њеном значају за нашу културу, за нашу цивилизацију,  упркос томе што је ова битка надахњивала све од Светог деспота Стефана преко народних пјевача, преко Ловћенског Тајновидца, Андрића па до данашњих савремених стваралаца, отац Павле је примјетио да све то, да је то само тек једна од битака, не би био довољан разлог за данашње евхаристијско сабрање.

„Разлика између Косовске битке и сваке друге битке која се обиљежава на уобичајен начин је управо у садржају и значењу слободе за коју се борио кнез Лазар са својим витезовима и са читавим покољењем једног народа“, казао је парох подгорички.

Даље је објаснио да се многи људи боре за слободу и да је та борба за слободу надахњивала људе да чине највише и најразличитије подвиге, али се врло често све заврши на првом ступњу те слободе –  да се боре против нечега, против некога, против агресора, освајача…

„Цар Лазар и његови витезови нису се борили само против Османлија, они су се борили прије свега за слободу да чине нешто, не за слободу против нечега. Слободу да воле, слободу да вјерују, слободу да се надају. И ту слободу су они извојевали на Косову пољу не само за своју генерацију него и за пет вјекова генерација које су након њих патиле и сањале ту слободу“, нагласио је свештеник Божовић.

Иако се до данас не зна тачан исход Косовског боја, историчари ће рећи да се сигурно радило о некој српској побједи зато што се никада није десило да се онај који је побиједио повуче са бојног поља и оде у своју кућу, као што су то учиниле Османлије, народни пјесник, Богом инспирисан, преобразио је ту историјску побједу у пораз. Јер је, како је поучио сабране отац, тим хтио да нагласи прави смисао те слободе који се не налази у побједи земаљског царства, како каже пјесник.

„Прави смисао слободе коју је извојевао цар Лазар садржи се у оним ријечима да му је милије и да више воли привољети се Царству небескоме, и у том смислу ова битка има смисла за све нас“, поручио је јереј Павле Божовић.

У наставку је казао да свако од нас има неко своје мало Косово, свако од нас има битку у својој породици, на свом послу, у односима са ближњима, било да их сматра пријатељима или непријатељима, али да од нас зависи како ћемо доживјети ту борбу и своју личну слободу: да ли да се боримо и ослободимо од некога или да се изборимо за слободу да вјерујемо, да се надамо и да волимо.

„Ако је тако доживимо, онда ћемо испунити оне прве ријечи из данашњег јеванђељског зачала: Ово вам заповиједам, вели Христос, да волите једни друге. Ако освојимо ту и такву слободу, и кад дође вријеме великих подвига, и када дође вријеме можда и новога Косовског боја, неће нам бити тешко да се сјетимо и оне највеће заповијести коју нам је Христос дао и објаснио која је највећа љубав од свих љубави. Он је рекао: Од ове љубави нема веће него да положите живот свој за ближње своје. Нека би нам такве љубави, такве слободе, такве радости и такве храбрости, кад затреба, дао Господ, а да нас благослов Светог кнеза Лазара, Светих косовских мученика, не само пострадалих те 1389. године него свих оних који су страдали до данашњег дана, прати у све дане нашег живота“, казао је на крају свог пастирског слова јереј Павле Божовић, парох подгорички.

На крају Свете литургије служен је парастос свим српским мученицима од Косовског боја па до данашњих дана који су свој живот дали за крст часни и слободу.

Празновање овог дивног празника настављено увече видовданским сабрањем у порти Саборног храма Светог Јована Владимира. Видовданску бесједу је произнио протојереј Мирчета Шљиванчанин, старјешина Цркве Светог Ђорђа у Подгорици, а у наставку програма изведен је богат културно-умјетнички програм.

Текст: Весна Девић

Фото/видео: Дејан Вукић

У прву недељу по Духовима – Недељу Свих Светих, у храму Светог Јована Владимира служена је Света Литургија. Началствовао је новопостављени парох колашински јереј Дејан Томовић.

Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић и протојереји Љубомир Јовановић и Младен Томовић. За пјевницом је одговарао хор „Свети Јован Владимир“.

Отац Дејан се након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља пригодном бесједом обратио вјерном народу. На крају Свете Службе отац Слободан захвалио се оцу Дејану на дугогодишњој служби у барском Храму и пожелио да му Господ подари мудрости и вјере, храбрости и трпљења, љубави и ревности и да са великим жаром обавља ову велику и одговорну службу која му је од Цркве повјерена.

Као знак мале пажње и захвалности за све што је урадио, браство барског храма заједно са вјерним народом оцу Дејану поклонило је свештеничке одежде.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

Свету литургију на празник Силаска Светог Духа на апостоле – Педесетницу – Тројице, у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, са вјерним народом служио је протојереј Младен Томовић. Саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић и јереј Ненад Ивановић, старјешина Храма Преображења Господњег на Златибору.

Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, отац Ненад Ивановић се пригодном бесједом обратио вјерном народу, истичући да је човјек биће заједнице, које потребује другог човјека да би живио и нормално функционисао те да је то слика коју на првом мјесту потврђује Бог собом:

„Бог је на првом мјесту Бог љубави и Бог заједнице: Отац, Син и Свети Дух, а ми људи створени смо по лику и по подобију Божијем и управо ту слику и икону Божију носимо у себи. И позвани смо да исту ону заједницу коју Бог собом свједочи, и коју нам је презентовао током читаве свештене историје спасења, и ми у животу овдје на земљи посвједочимо“, бесједио је о. Ненад.

Наводећи примјере из живота Светих апостола и ученика Христових, прије и послије Силаска Духа Светога, отац је казао да када је Дух Свети, сила са небеса у дан Педесетнице посјетила апостоле, а преко њих читав свијет, све оне који су касније повјеровали у Христа, сви они постају ватрени следбеници и свједоци Христа распетог и васкрслог.

„Данас Дух Свети, сила Божија, просвеђује ум апостола и посвједочава да је Христос спасење, да је у Цркви Божијој, чиј је темељ и чија је глава Христос, спасење људи, и да ван Христа, ван Цркве Божије, ван благодатног амбијента, без те помоћи свише, помоћи Духа Светога, човјек не само да не може остварити своје животне циљеве, већ не може направити ни један једини корак“, поручио је јереј Ненад Ивановић, старјешина Храма Преображења Господњег на Златибору.

У продужетку Свете литургије је служена вечерња служба са кољенопреклоним молитавама.

Текст: Весна Девић

Фото/видео: Дејан Вукић

Црква Свете Тројице на Румији прославила је данас, 12. јуна, храмовну славу – празник Силаска Светог Духа на апостоле.

Тројчинданске свечаности на Румији започеле су у навечерје празника, 11. јуна, око 22 часа у Манастиру Светог Сергеја Радоњешког, празничним бденијем, које је служио протојереј-ставрофор Слободан Зековић.

У Цркви Светог Николе у Микулићима у 23 часа, јереј Никола Радовић служио је вечерњу службу, а за пјевницом је одговарао ђакон Дејан Томовић.

Негдје око 01 час послије поноћи Свечана литија, са неколико десетина вјерника, упутила се од Цркве Светог Николе у Микулићима до Цркве Свете Тројице на врху Румије. Литију су предводили отац Никола Радовић и ђакон Дејан Томовић.

Свету литургију ујутро у 2 часова, у Манастиру Светог Сергеја Радоњешког служио је отац Слободан Зековић, док је Света литургија на планини Румију у Цркви Свете Тројице служена око 5 часова. Началствовао је отац Никола Радовић уз саслуживање ђакона Дејана Томовића.

На повратку у Микулиће освештана је вода на Питином потоку, а затим је око 12 часова служен парастос на гробљу код Цркве Светог Николе у Микулићима. Након одслуженог парастоса Литија је прошла око Цркве Светог Николе у Микулићима, а онда су присутни вјерници могли да цјеливају крст Светог Јована Владимира, који је и ове године од представника породице Андровић изнешен на врх Румије.

У 14 часова служено је Духовско вечерње у манастиру Светог Сергеја Радоњешког.

Текст: Дејан Вукић

У оквиру манифестације „Дани Светог Јована Владимира“ у Бару је 3. јуна приређено вече посвећено Петру II Петровићу Његошу и ловћенској капели поводом 30. годишњице од њеног рушења.

На тему „Сумрак и васкрсење Ловћена“ говорили су Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и проф. др Мило Ломпар.

Текст/видео: Дејан Вукић

У оквиру манаиофестације „Дани Светог Јована Владимира“ у Бару је 2. јуна одржано вече посвећено 100-годишњици поновног васпостављања јединства Пећке Патријаршије.

Говорили су јереј Александар Лекић, старјешина цркве Свете Тројице у Будви и проф. др Далибор Петровић, професор Богословског факултета у Фочи.

Текст/видео: Дејан Вукић

Улицама Бара вечерас је прошла традиционална Литија у славу Божију и у част празника Светог Јована Владимира, чиме је завршена овогодишња црквено-народна манифестација „Дани Светог јована Владимира“.

Предводио ју је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и господа Епископи рашко-призренски Теодосије, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и изабрани новобрдски, архимандрит Иларион.

Митрополит Јоаникије је у архипастирској бесједи рекао да је Бар хиљаду година под заштитом Светог Јована Владимира и његовога крста.

„Крста који је знак Христове побједе и вјечне славе свакога хришћанина. Откад је подигнут овај свети храм у славу Божју, а у част и спомен Светог Јована Владимира, то небеско покровитељство светитеља Божијег још је видљивије, опипљивије. Осјећамо га свакодневно долазећи овдје, сабирајући се на света богослужења, а посебно на овај дивни и велики празник“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Митрополит Јоаникије је заблагодарио браћи архијерејима учесницима вечерашњег крсног входа и позвао Владику Теодосија да каже своје слово у част Светог Јована Владимира.

Владика рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије рекао је да је велики благослов и дар Божји данашњи сабор у Бару.

„У овоме предивном храму да одамо славу Господу и да прославимо Светога мученика, краља српског Јована Владимира. Свети Јован Владимир је први краљ српски, краљ Дукље, који се прославио у Цркви Божјој као светитељ. И можемо засигурно рећи да је он био узор и пример многим владарима који су после њега владали овим просторима и овим народом“, рекао је Владика Теодосије.

Додао је да је Свети Јован Владимир био примјер за Светога Симеона Мироточивог, Светога Саву, Светога Стефана Првовјенчаног и свима краљевима и царевима у роду нашему.

„И потом за многе архијереје, подвижнике који су служили Богу и који су часни крст имали за оружје за победу добра над злом. Свети Немањићи су прослављени у наше роду, и потоњи владари, али, помало незаслужено, били смо заборавили нашех првог краља светитеља, мученика Јована Владимира“, казао је он.

Владика Теодосије је нагласио да је град Бар и народ у њему својом љубављу и жртвом подигао најљепши храм у част Светог Јована Владимира.

„И не само овдје у Црној Гори и Србији, већ и у Албанији и Македонији и Грчкој, и широм православља слави се Свети Јован Владимир као угодник Божји, подвижник, девственик и као војник Христов који је војевао часним крстом тако да га је Господ удостојио мученичког венца, да буде прослављен као мученик. И можемо рећи да је њему из рода Немањића од светих владара најсличнији Свети краљ Стеффан Дечански“, нагласио је Владика Теодосије.

Он је посебно нагласио да је Свети Јован Владимир прослављен највише заслугом Митрополита Амфилохија.

„Он је, са вама свима, прославио Светог Јована Владимира и посветио њему овај храм. А ми, браћо и сестре, настављамо то Божије дело. Настављамо путем наших отаца. Имамо добар пример пред собом. Само треба да имамо смирења и љубави да би истрајали на путу Божјем, крсном путу који се увек завршава васкрсењем, како овдје у црној Гори, тако на Косову и Метохији, тако и широм земаљске кугле где живе хришћани“, поручио је Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије.

Након Литије прирешен је празнични културно-умјетнички програм.

Текст: Радосав Рајо Војиновић

Фото/видео: Дејан Вукић

Празник Светог Јована Владимира, заштитника града Бара, торжествено је прослављен данас, 4. јуна 2022. године у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Свету архијерејску литургију је служио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, уз саслужење Епископа рашко-призренског Теодосија, Епископа буеносаиреског и јужноцентралноамеричког Кирило, Епископа захумско-херцеговачког Димитрија и новоиабраног Епископа новобрдског Илариона, као и великог броја свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске и других епархија наше Свете Цркве.

Владика Кирило је подсјетио на, недавно прослављен, празник Спасовдан, Вазнесење Господа у тијелу, дан када је Господ нашу палу природу узнио више свих небеса, показавши нам наше предзначење и достојанство коме треба да тежимо. Владика је указао да су чак и тада неки ученици посумњали, да би тек након десет дана, када је сила Духа са висине сишла на њих, они постају неустрашиви проповједници васкрслог Христа, не бојећи се ни смрти, нити било чега. ”Сви смо добили тај залог духа на Светом крштењу, али морамо га свакодневно умножавати и усавршавати кроз Свете Христове тајне”, нагласио је и додао да је сила Божија надахњивала свете људе свих нараштаја, као и цара Константина кога смо јуче прославили.

Владика је говорио како је Божија воља да Црква пребива у миру, али Он некад допушта и страдање, да би се кроз то показао квалитет вјере у Господа, а тако је било и са Светим Јованом Владимиром. Владика је упоредио византијско царство са нашим балканским, српским царством, рекавши да Византију карактерише тврда вјера, а у нашем српском царству се види несаломива нада у Господа.

Осврнувши се на Његошеве ријечи: ”Шта Леонид хоће и Сцевола, кад Обилић стане на поприште”, Владика је нагласио да се оне односе на хришћанску жртву , која има двоструко значење, она је прелаз из ововременог у вјечно, те тиме већа од сваке друге жртве. ”Свети Јован Владимир није ишао у самоубиство, него је ишао да пређе у вјечни живот, и он се тиме на васељенском плану уградио у Цркву Господњу, пребива у Христу и моли се за нас”, додао је и указао да је Свети Јован Владимир накалемљен на кирилометодијевско предање, да имамо свједочење да се он у својој молитви на брду Облик, моли управо Светом Науму Охридском.

”Нека нас историја нечему поучи”, нагласио је Владика и додао да смо успјели да се ослободимо на почетку 20. вијека, тек кад смо се ујединили, од Отоманске империје, а управо је Црква та која тежи јединству и која никада није ни прекидала то јединство, иако се некада показује немоћцркве, као Христа на Крсту, да допре до људи.

Владика је Светог Јована Владимира упоредио са оним градом из Јеванђеља, који се не може сакрити кад на гори стоји, већ стоји као светионик и моли се да се и наше покољење обједини, умножи, сложи и обожи.

Након Свете литургије, пререзан је славски колач у част Светог јована Владимира, а након отпуста, архипастирским ријечима се вјерном народу обратио Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, прије свега захваливши свима који су дошли на Свету службу Божију да учествују у радости прослављања овог великог светитеља, браћи епископима, свештенству и вјерном народу, као и представницима других вјероисповијести, уваженој господи Надбискупу барскиом Року Ђонлешају и главном Имаму града Бара Мујдину Милаимију.

”Крст Господњи је знак распећа Христовога, али истовремено и знак његове побједе над смрћу и васкрсења, он је знак Господњег подвига на земљи, али и знак свих хришћана, нарочито оних који су ишли путем страдања и распећа, као што је ишао и Свети Јован Владимир. Знак његовога подвига и славе је његов крст који штити овај град, јер је он примио знамење Крста Христовога, а сила Крста Христовога му је дала ту љубав и ту спремност да страда за своју вјеру, Цркву, за свој народ”, рекао је Митрополит и додао како је млади краљ Владимир пострадао прије 1000 година, али његова слава бива све свјетлија, а знак те славе је и овај храм. Нагласио је да је литургијско сабрање најважнији дио прославе сваког празника, сједињење са Христом Господом кроз свето причешће, а након тога све је лијепо, програм који су припремили оци и вјерни народ града Бара, а увече да кренемо у литију коју увијек предводи Свети Јован Владимир, а коју увијек посебно украсе дјеца.

Литија у част Светог Јована Владимира, кренуће вечерас са платоа Саборног храма у 19 часова.

Текст: Тијана Лекић

Фото/видео: Дејан Вукић

На празник Светог цара Константина и царице Јелене, а у оквиру дана Светог Јована Владимира, на остацима средњевјековног храма Пресвете Богородице на рту Ратац између Сутомора и Бара, служена је Света Литургија.

Началствовао је архијерејски намјесник барски протојереј -ставрофор Слободан Зековић, а саслуживали су му протојереј Јован Пламенац, јереји Чедомир Милосављевић, Александар Орландић, Марјан Петковски и Крсто Пламенац и ђакон Дејан Томовић.

Након пригодне бесједе освештан је и пререзан славски колач.

Сабрање вјерног народа настављено је уз пригодно послужење.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић

У Саборном храму Светог Јована Јована Владимира у Бару на празник Вазнесења Господњег, служењем Свете литургије настављена је манифестација „Дани Св.Јована Владимира“.

Светом службом Божијом је началствовао протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намјесник барски, који се након прочитаног јеванђељског зачала обратио сабраним поучним слово о овом великом догађају када се васкрсли Господ  вазнео на Небо.

Прота Слободан је подсјетио да је Господ послије свога славнога Васкрсења 40 дана био са својим ученицима на земљи те да им се у више наврата јављао како би их поучава и утврђивао у вјери, чак је са Њима и обједавао и тиме показао да је Његово Васкрсење из мртвих била реалност, а не неко привиђење.

„Господ је 40 дана био са својим ученицима, утврђивао их у вјери, припремао, отворио им ум да разумију писма и све оно што су пророци кроз вјекове најављивали – долазак обећанога Спаситеља и све што се имало збити. Припремио је Господ на тај начин своје ученике, да након примања Духа Светога, које им је Господ обећао и које ће обећање испунити након свога Вазнесења на Свету педесетницу,  да буду темељ Цркве Његове свете и да рашире Цркву по свему свијету.“

И то су, надахнути Духом Светим, како је казао, Његови ученици и апостоли и урадили, кренувши на све четири стране свијета да проповедају Јеванђеље Христово, радосну вијест о Васкрсењу, а то свето дјело наставили су њихови наследници, ученици, све до наших дана. Подсјетио је да смо се и ми минулих 40 дана са радошћу поздрављали оним најљепшим поздравом Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе и свједочиили нашу вјеру у Христа распетога и васкрслога Спаситеља нашега, и дочекали овај данашњи свијетли дан и празник Христовог Вазнесења.

„Господ, подијеливши својим ученицима последњи благослов, извео их је на Гору маслинску и пред њима се вазнио на Небо, на Престо своје небеске славе, одакле је и сишао да би нас, рањене гријехом и пале, подигао и васпоставио, људским гријехом нарушену, заједницу Бога и човјека“, бесједио је отац Слободан.

Као посебно важно за нас, и што нас радује у данашњи дан исто као и за Васкрс, истакао је то да је Господ из мртвих васкрсао са својим људским тијелом, људском природом коју је примио од Пресвете Дјеве Богородице, и исто тако са тим васкрслим прослављеним тијелом се вазнио на Небо, чиме је отворио Небо и човјеку, дајући му могућност спасења.

„И тиме је Господ свакоме од нас пропутио пут у васкрсење из мртвих и живот вјечни у непролазном Царству небескоме. Зато овај празник, као и сви Господњи празници, нама доносе велику радост, утјеху и велику наду и ту радост увијек да носимо у срцу своме, да се радујемо Господу и да се радујемо једни другима. Спаситељу нашем, Господу Исусу Христу, нас ради распетоме и васкрсломе и вазнесеноме на Небу и Ономе који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, нека је слава и хвала са Оцем и Духом Светим у вјекове вјекова, амин“, казао је на крају свог пастирског слова протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намјесник барски.

Текст: Весна Девић