Јуче је у 19. Недељу по Духовима у Храму Светог Јована Владимира у Бару, служена Света литургија. Службом је началствовао протојереј-ставрофор и архијерејски намјесник барски Слободан Зековић. На молитвене прозбе одговарао је хор „Свети Јован Владимир“ предвођен професорицом Мајом Басараб.
Након читања зачала из Светог Јеванђеља по Луки, у којем Господ говори својим ученицима да чине људима оно што био они вољели да људи њима чине, отац Слободан се обратио бесједом окупљеним вјерницима у Саборном Храму. Тумачећи ову јеванђелску поруку, он је поручио да нас Господ поучава да је међу врлинама које треба да красе човјека, највећа љубав:
„И Господ нас данас, дакле, опет поучава овој светој врлини и о њеноме савршенству. Ово је, можемо рећи, један почетни ниво те савршене врлине, врлине љубави. Да оно што би вољели нама да чине људи и како да се односе према нама, да се исто тако и ми према другима односимо. Али Господ одмах у наставку говори да то није довољно, да то није пуноћа, јер тако чине и грешници. И они воле оне који њих воле и чине добро онима који њима добро чине. Него Господ, желећи да будемо савршени и да се у свему уподобимо Њему, Господу и Спаситељу нашем, да се угледамо, како на крају каже, на Оца нашега Небеског који је милостив и према злима и неправеднима, Господ нас позива да стремимо ка једном вишем и савршенијем степену љубав. Бог нам даје нову заповијест коју до тада нико други није дао, да љубимо и непријатеље своје. Ово на први мах дјелује тешко и неизводљиво и што заиста и јесте тешко по нашим људским слабостима али Господ нас призива да наше све слабости превазиђемо и да будемо савршени у свему.
А да је то могуће и да је то изводљиво, показао нам и на првом мјесту Он, који је био и савршени Бог, али и савршени човјек. Нама је дао образац какви да будемо и чему да тежимо. А исто тако, житија Светих пуна су управо примјера те савршене љубави, која опрашта свима све и показује љубав према свима, ма како да су се ти други односили према нама. Могуће је и достижно. Треба ако ништа друго, да имамо жељу и добру вољу да и ми макар дјелић тога савршенства окусимо, угледајући се на Господа и на Свете Његове.
Нека би нам Господ био на помоћи да се у свакој врлини хришћанској усавршавамо, да бисмо са свима Светима се удостојили уласка у Царство Небеско и вјечне и непролазне радости, славећи име Бога нашега, Оца, Сина и Духа Света, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова“, закључио је отац Слободан.
Након причешћа вјерних, на крају Свете Службе, отац Слободан је одслужио помен невино пострадалима у Новом Саду, молећи Господа да њиховим породицама подари утјеху, а онима који су тешко повријеђени да Господ подари брз опоравак и оздрављење
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
.
