У Недељу 5. по Духовима, у дану када наш Света, Саборна и Апостолска Црква прославља Свете мученике Кирика и Јулиту, служена је Света Литургија у барском саборном храму Светог Јована Владимира. Началствовао је протојереј Стаменко Станковић парох модрчки, из епархије зворничко-тузланске. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Младен Томовић и ђакони Горан Јерковић и Никола Николић из епархије крушевачке и епархије жичке. За пјевницом су одговарали Василије Ускоковић, Маја Томић и Никола Зековић.
Отац Стаменко је, након што је ђакон прочитао зачало из Светог Јеванђеља, поздравио присутни народ рекавши да смо се данас, у овај дан, недељњи, дан Васкрсни, сабрали на Божанственој Литургији да се заједно Господу Богу помолимо, да заједнички узнесемо своје литургијске молитве и да заблагодаримо Господу за све и сва.
Тумачећи зачало из Светог Писма гдје се говори о чудесном догађају у земљи Гергесинској, како су ту била два човјека, опсједнута демоном, и како се каже у Светом Јеванђељу, многа зла су учинили свима око себе, и плашили су се њих људи, отац Стаменко поставља питање: „Шта се дешава када се они сретоше са Христом Господом? Они се уплашише и узвикнуше: Шта је Теби до нас, Исусе Сине Божији? Дакле, објавише име Христово, истина, не онакво као што је то била објава светог Апостола Петра, када је исповједео вјеру у Христа Господа, и када је рекао, Ти си Христос Син Бога живога. Дакле, ово што објавише ова два човјека, ђавоимана, то бјеше из страха. Из тога страха изговорише име кога су се највише плашили, име које су заташкавали, и које се непрестано заташкава у роду људском, и име које се одгони из срца људскога. И Господ исцјели те људе, одагна демоне од њих, и они пријеђоше у крдо свиња, и свиње се потопише у оближње језеро. Овом јеванђелском причом и овим догађајем, драга браћо и сестре, поучавамо се какву разорну моћ има сила демонска.
Да би исто тако као што се десило са свињама из ове данашње јеванђелске приче, ако би Господ допустио, тако би могло да се догоди и са људима, да се сурвају, да се упропасте. Али Господ то не жели, него жели да се сви спасемо и дођемо у познање истине. Ево нам свједочанства и данашњи јеванђелски догађај. Свједочанства човекољубља Божијега и милосрђа Божијега. Али са друге стране и свједочанства, ако смо у грјеху и са грјесима, каквом силом се испуњавамо? Испуњавамо се силом демонском. Јер, не заборавимо, да својим гријесима ми у ствари грлимо ђавола. Чинећи гријехе и остајући у гријеху, дакле ми склапамо савјест са ђаволом и умјесто да будемо Богочовјек по благодати, ми у ствари постајемо ђавочовјек.
Зато нас и ово данашње Јеванђеље опомиње да се исправљамо, да се поправљамо, да исповједамо своја сагрешења, да се кајемо за своја сагрешења, да очистимо своје душе и своја срца од свакога зла, да би наше душе биле што чистије и што блиставије. Када су питали једног од отаца наше свете цркве, како ли то изгледају душе људске, душа овога човека или онога човека, он је одговорио: „Па погледајте њихов живот.“ Онако како живе, онакве су им и душе. Ако живе светотајинским и врлинским животом, ако се украшавају вјером, молитвом, постом, љубављу, такве душе блистају и сијају сјајем великим.
Али, са друге стране, ако смо у гријесима, онда ми упропашћујемо своје душе и затрпавамо своје душе и дозвољавамо да трње страсти и коров гријеха уништи ту клицу, то сјеме Божије које је у нама. И опет кажем и понављам, умјесто да будемо икона Божија, ми постајемо ђаволики.
Зато нас свето јеванђеље опомиње и сваки пут изнова повучава и научава, да ходимо ка Христу, да се Христом исцјељујемо. И ова данашња јеванђелска прича, драга браћо и сестре, јесте и утјеха свакоме од нас, да имамо исцјељење, да имамо силу, а та сила и то исцјељење јесте Христос Господ. Зато прибјегавајемо Христу.
Не заборовимо да имамо тврђаву, да имамо лађу спасења, а то јесте Црква Божија. И у њој многе Христодане дарове. Да их употребљавамо, да њима живећи и да хранећи се светим тајнама и светим врлинама узрастамо у мјеру раста висине Христове.“
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
