Протојереј Младен Томовић началствовао је Светом Литургијом која се у Недељу 15. по Духовима, а у дану када наша Света Православна Црква прославља празник Зачећа Светог Јована Претече и Крститеља, служила у Храму Светог Јована Владимира. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић и протојереј Љубомир Јовановић. За пјевницом је одговарао Василије Ускоковић уз пратњу хора Свети Јован Владимир.
Тумачећи зачало из Светог Јеванђеља по Матеју које говори о неком законику који је кушао Господа постављајући му питање која је заповијест највећа у закону, а Господ му одговорио да су двије заповијести највеће и то прва „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим“, и друга „Љуби ближњега свога као самога себе“, отац Младен наводи да их можемо сажети у двије ријечи, Богољубље и Човјекољубље.
То је оно што Господ према нама осјећа,каже прота Младен, та љубав коју Он има за нас. Толико је заволио Господ овај свијет, да је и Сина свога јединороднога дао да свако ко вјерује у Њега има живот вјечни. И видимо колико је човјекољубље и колико Господ воли човјека. Али ове заповијести, драга браћо и сестре, нису за Бога, него су за људе.
Да људи ове заповијести испуне то није нимало лако, али уз помоћ Божију, јер Господ нама даје снагу, преко благодати Његове, и ми ове заповијести можемо испунити. Могуће је да их испунимо. Али требамо да положимо велику жртву, прије свега за оне који нас окружују, оне најближе у дому своме, па онда и остале, своје пријатеље, рођаке, све оне са којима имамо контакт. Да према њима покажемо љубав, а та љубав се огледа у жртви. Да се жртвујемо за друге људе, да се за њих Богу молимо, да се за њих жртвујемо на разне начине, и тако жртвујући се за њих, ми ћемо уједно и љубити Бога свога. И тако ћемо на тај начин и испунити обадвије заповијести Божије. А испуњавајући те обије заповијести Божије, ми смо већ у Царству Божијем. Већ овдје на земљи, у души својој, у уму своме, срцу своме, ми смо већ испунили те заповијести Божије. И можемо са правом рећи да испуњавамо оно човјекољубље и богољубље. И не да га испуњавамо, него да га другима проповиједамо, показујући примјер својим животом, личним животом. И нема боље проповиједи нас људи и боље исказане ријечи да неко схвати науку Божију, него када сам човјек то својим животом свједочи и испуњава. На тај начин ми ћемо и многе људе око нас спасити.
Управо такви људи су били и свети праведни Захарија пророк и Јелисавета супруга његова.
Видимо из Јеванђља по Луки да су они били честити и добри људи који су испуњавали закон Мојсијев и све оно што је прописано тим законом, честито и скромно живећи, и дочекали су дубоку старост немајући дјеце јер, како се каже, Јелисавета бјеше нероткиња. А онда промислом Божијим, онако како је Господ хтио, јавља се Захарији када је он служио у храму, са десне стране кадионог олтара архангел Гаврило. Благовјесник, који се јавио такође и Мајци Божијој, да је благовјести да ће родити сина.
И говори му да ће његова супруга родити сина и да му надјене име Јован, јер ће он ићи пред Бога и приправити пут Господњи.
И заиста са правом и ми говоримо и потврђујемо оно што је Господ рекао за светога Јована Пророка и Претечу, да је највећи од жена рођених. И заиста треба да славимо светога Јована Пророка и Претечу, јер и он је истински заволио Господа, заволио људе, испунио обије ове велике заповјести које је Господ изрекао, и више од тога.
И данас он стоји пред престолом Божијим заједно са Мајком Божијом молећи се за све нас, за род људски. И велики је молитвеник Свети Јован Пророк и Претеча пред престолом Божијим. Зато њему требамо усрдно увијек да се молимо. „
На крају је отац Младен честитао славу свим свечарима који славе Зачеће Светог Јована Претече и Крститеља.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
