Преосвештени Епископ делчевско-каменички Македонске православне цркве г. Марко служио је на празник преподобног Прохора Пчињског Свету архијерејску литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, јереј Александар Орландић, јеромонах Висарион и ђакон Ведран Грмуша. За пјевницом је одговарао Василије Ускоковић.
Након што је ђакон Ведран прочитао зачало из Светог Јевађеља, присутним вјерницима обратио се Владика Марко.
„Часни оци, драга браћо и сестре, велика ми је радост и част што сам овде по благослову његовог високопреосвештенства вашег Митрополита, Архепископа и Митрополита црногорско-приморског господина Јоаникија. Неколико дана смо у Митрополији црногорско-приморској и служимо сваки дан Lитургију или смо у саслужењу, и то је за нас велика радост и част и велики благослов да смо ето и данас овде у Бару. У овом прелепом храму које је заслуга нашег блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, кога смо имали благослов да познајемо и да будемо заједно у сабору Српске православне цркве и да учимо од њега многе ствари које ће нам бити и на корист духовну. Био сам на освећењу овога храма и ево и данас да приносимо бескрвну жртву, хлеб и вино. И да нам Бог благосиљујући тај хлеб и вино, даде нама као тело и крв Христову да се причестимо и да будемо једно са нашим Господом, јер једино тако можемо да будемо свети примајући у себе једног светог Господа Исуса Христа.
Данас празнујемо преподобног оца нашега Прохора Пчињског. Још један куриозитет, ја сам у том манастиру у Светом Прохору рукоположен за епископа и ето дао ми Бог тај благослов да овде сада на тај дан кад се празнује Свети Прохор Пчињски, приносим овде дарове хлеб и вино. Они преподобни оци наши, примјер су нам како се сведочи истина Божја и на кој начин се задобија Царство Небеско.
Чули смо данас у Јеванђељу како Господ прича онима који су се сабрали око Њега да га чују. „Блажени сиромашни, јер ће они виђети Бога“. У суштини сви ови преподобни који су се подвизавали у сиромаштву су они који су сиромашни, односно који заволеше сиромаштво овога света или нестицањем богатства у овом свету, да би стекли богатство у Бога. То је истинско богатство када се човек богати у Бога, односно сама реч богат значи да човек има Бога у себе.
У данашње време то се мало више, можда, изменило и тај значај је добио други ток и онда имамо данас да се каже за неког који има материалног богатства да је богат, а у суштини богат је онај који има Бога у себе. Не може имати неко Бога у себи ако је његов Бог материјално богатство. Није грех имати овако прелеп храм и раскош у храму, и да буде и храм богат. Наравно да је то благословено од Бога. Међутим ако више заволимо чак и овај храм од Бога и да нам овај храм постане идол, од тада смо изгубили правац ка Царству Небеском, више заволевши материјално богатство него Бога самога, личнога, личности Божије која једино нама даје вечни живот. И управо на то нас уче ови светитељи које празнујемо. Они су у себе уобличили Христов лик и на тај начин су нама показали како се то ради и како се задобија Царство Небеско.
Зато их прослављамо да би њиховим примјерима стигли и ми да уобличимо у себе лик Христов. Да се богатимо у Бога, односно тада када би уобличили лик Христов у нама, тада би били истински богати људи јер ћемо имати Бога у себе. А немогуће је то ако не долазимо на Свету литургију.
Ја сам био срећан и радостан кад сам прекјуче чуо да се у овом храму служи сваки дан Литургија. Ја нисам хтео да реметим типик, само сам питао оца да дођем да се поклоним у храму, а он је рекао да можемо да служимо Литургију. Ја нисам хтео да реметим типик, рекао сам ако то није по типику, али обрадовао ме отац кад је рекао да се овде сваки дан служи Литургија. Па је мени још већа радост да сам се у том типику уклопио и да приносимо овде жртву бескрвну и да се причестимо телом и крвљу Христовим.
Нека Бог молитвама Светог Прохора и свих светих вама пошаље благодат у изобиљу. Да сви ми уобличавамо Христа у себи, јер смо сви саздани по лику Божијем. Да би заједно са свима светима радовали се у Царству Небеском, јер је Царство небеско припремљено за нас.
Бог нас није створио да би се играо са људима, него управо из љубави да сви ми учествујемо у ту славу Божију коју Он има од вечности. И тако нека благодат Његова буде са свима вама, нека вас крепи у животу и нека та благодат уобличава свакодневно Христа у све вас да се радујемо са свим светима у Царству Небеском које чекамо да дође сада и увек и у векове векова.“
На крају Свете службе намјесник барски и старјешина храма Светог Јована Владимира протојереј-ставрофор Слободан Зековић захвалио се Преосвештеном Епископу делчевско-каменичком г. Марку на заједничком служењу у овом светом храму, нагласивши да је Епископ Марко „наш стари пријатељ и познаник који није први пут ни у Бару ни у Црној Гори, него је много пута долазио и долазиће убудуће, ако Бог да. И увијек се радујемо сваком његовом доласку.
Владика Марко је дуго година са Архијепископом, тада охридским, Јованом и другим епископима некадашње православне Охридске Архијепископије много пострадао ради јединства цркве, и дао је Господ да из те њихове жртве дугогодишње дође и до обнове литургијског јединства са Македонском православном црквом, да се вишедеценијски раскол превазиђе и да можемо опет сви да заједничаримо у чаши Господњој.
Велику су жртву поднијели, али ће и добити велики вијенац правде и награде од Господа, како овђе на земљи, а понајвише у Царству Небескоме ради њихове жртве и љубави која је била огромна“.
Затим се отац Слободан обратио Владици Марку
“Драги Владико, сви смо се ми дивили вашој трпељивости. И вашој и осталих архијереја православне Охридске Архијепископије. Да вас за тај труд Господ богато награди и да се увијек овђе у овоме храму, у другим светињама, како у Црној Гори, тако и у Македонији, у љубави братској сретамо и да се заједно Богу молимо. Увијек сте нам добро дошли, а за успомену на ово наше заједничко служење, желимо да вам поклонимо једну икону светога Јована Владимира и да вас његов благослов увијек прати, вас и ваше свештенство и вјерни народ који вам је повјерен на духовно старање.”
На крају се Владика Марко захвалио браћи свештеницима барског храма.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
