Warning: Use of undefined constant url - assumed 'url' (this will throw an Error in a future version of PHP) in /home/hrambar/public_html/wp-content/themes/dandelion_v2.2.1/functions.php on line 27
ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ПОСЈЕТИО САБОРНИ ХРАМ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА У БАРУ @ Саборни храм Бар

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ПОСЈЕТИО САБОРНИ ХРАМ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА У БАРУ

БАР, 31.05.2014.г. – На путу за Тирану, гдје ће, у пратњи Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, са другим првојерарсима православних помјесних цркава, учествовати у чину освештавања новосаграђеног Саборног храма Христовог Васрсења, Патријарх српски Иринеј посјетио је Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару.

Његову Светост на подгоричком аеродрому дочео је Митрополит Амфилохије. У Бару му је приређен величанствени дочек.

Доксологију (славословље) у Саборном храму у Бару служило је свештенство Архијерејског намјесништва барског, у присуству вјерног народа. Потом је Митрополит Амфилохије Патријарху исказао добродошлицу:

„Ваша Светости,
‘Благословен који долази у име Господње’. Тако Вас дочекује народ који гради овај свети храм, и кога овај свети храм гради. А то јесте смисао свакога храма, не само да постане знамење на Земљи, него да се народ Божији уграђује у њега градећи га.
Као што видите, на Вашем пропутовању кроз Црну Гору, чувши да ћете свратити да посјетите овај храм, без неке посебне припреме, данас се сабрао велики народ. Како ли ће тек бити 2016. године, када је предвиђено, Вашим молитвама и молитвама Светог Јована Владимира, коме је овах храм посвећен, његово освећење. Овај свети храм е један од најзначајних саграђених кроз вјекове на овим просторима, на Приморју, у граду Бару, древној престоници Светог Јована Владимира, а онда и свих оних наших праотаца који су градили ову земљу и изграђивали овај народ, међу којима посебно мјесто заузимају свети Немањићи, а онда, послије њих, до данашњих времена, светородна лоза Петровића, на челу са краљем и господарем Црне Горе Николом, који је и ослободио овај град, 1878. године.

Велика је радост наша што сте Ви овдје, велика је радост овога града, и велика је радост овог храма, јер смо Вашим доласком још увјеренији да ће он доиста бити и довршен у наредне двије године.

Користим прилику, а и Вас молим, да заблогадаримо свима приложницима, добротворима и градитељима овога свотога храма. Посебно бих истакао овдје присутну досадашњу амбасадорку Украјине у Црној Гори госпођу Оксану Сљусаренко, која је са својима пријатељима из светога града Кијева допринјела да засија златни кров на овоме светоме храму. Овје је присутан и доскорашњи амбасадор Русије у Црној Гори господин Јаков Герасимов, који је такође, на свој начин, допринео да ова храм овако расте.

Добро дошли и благословите овај народ, и благословите да овај храм буде завршен до 2016. године, а то је хиљадогодишњица мученичке смрти Светог Јована Владимира. Добро дошли.“

Патријарх Иринеј је узвратио:
„Хвала, Високопреосвећени, на Вашим дивним речима.
Нека је хвала Господу на свему. Овде се гради величанствени храм. Ваше присуство, браћо и сестре, оправдава величину и лепоту овога храма. Ма колико храм био леп, најлепше је присуство народа Божијег у њему.

Једна црквена песма каже: ‘Ти си Бог који чиниш чудеса’. Заиста, браћо и сестре, гледајући сада овај предивни храм, како ли ће тек изгледати сутра када буде завршен, остаје само да замислимо.

Ваше присуство данас овде је једно од чуда Господњих нашега времена. У ово време, које се сматра временом отуђења народа од Бога, и Цркве, и вере, и поред моћних сила зла овога света, ево народ Божији: ви, браћо и сестре, многи христољубиви, чијих се срцâ Господ дотакао, градите овај дивни, величанствени храм. Задивио би он и цара Јустинијана, који је подигао Аја Софију, задивио би он и краља Милутина, нашег српског краља који је за време своје владавине од 40 година подигао 40 храмова, да се не зна који је од којег лепши. И нека је слава и хвала Господу на великим и славним делима Божијим и у овом времену. Имена оних који себе улажу у овај предивни храм Бог ће уписати у Своју књигу, и њихово дело ће остати вечна задужбина, и пред Богом и пред историјом овога народа. Зато, нека је благословен Господ Бог наш који и данас чини чудеса. Ово је, заиста, право и величанствено чудо.

Радује ме што сам данас са вама, браћо и сестре. Нисам ово планирао, и морам да признам да сам веома изненађен храмом и вашим присуством у храму. Ви улепшавате овај храм својим присуством, који се и гради да би изградио у свима нама онај невидљивио храм Божији у којем Господ најрадије обитава. Радује се Господ када градимо нове храмове, радује се када обнављамо старе, а највише се радује када обнављамо храм Божији у срцима својим и тако од себе чини храм Божији, баш онако, у духу светог апостола Павла, који поручује хришћанима свога времена: ‘Не знате ли да сте ви храм Божији и да Дух Свети живи у вама’. Овај храм гради у нама храм Духа Светога, храм нашег узрастања у Господу и присуства Божијега у нама.

Нека би дао Господ да ускоро дочекамо и дан освећења овог величанственог дела које је започето, и које се приводи крају. То ће бити велики дан за нашу Цркву, Христову, светосавску, то ће бити велики дан не само за наш народ, него за читаво православље.

Ја сам, као што је рекао Митрополит, на путу за Албанију, заједно са њим, и ово заиста нисам очекивао. И утолико је моја радост већа.

Користим прилику, браћо и сестре, да се захвалим нашем добром народу у Црној Гори који је прискочио у помоћ Србији, која је страшно пострадала од ових поплава, које имају библијске размере. Тако нешто не памти историја.

Али та велика невоља – ако можемо тако да кажемо – учинила је једно велико добро. Ова невоља нашег народа у Србији зближила је многе са земљом Србијом, са српским народом. И Црна Гора, знамо, колико је учинила и чини да помогне браћи својој. Велика количина помоћи, у свим видовима, послата је у Србију, да ублажи невољу и страдање српскога народа. То чине и други наши суседи: и Хрвати, и Боснаци, и Словенци, и многи други народи, тако да је то та добра страна овога страдања. Као што наш народ каже: ‘У сваком злу има и нечег доброг’. У овој невољи добро је то што смо зближени, што трагедију ближњих својих, браће своје, доживљавамо као своју и чинимо све да је ублажимо. Зато, нека је хвала свима који су помогли, и који ће помоћи, јер права помоћ се тек очекује, да се хиљаде и хиљаде уништених домова обнове, да би се народ вратио у њих, и вратио живот у њима.

Нека Господ благослови све вас, браћо и сестре, ову предивну децу која су дочекала данас овде све нас, ту златну дечицу којој се Гопод толико обрадовао, за коју је рекао ‘Пустите децу нека долазе к мени, јер је њихово и таквих Царство небеско’. Нека Господ благослови сву децу, све родитеље, цео народ који живи у Црној Гори, у Србији, све православне народе и друге народе, јер смо сви ми народ Божији, сви носимо лик Божији, без обзира на место гдје живимо, без обзира на боју коже, без обзира на културу, и име, и језик. Нека тај лик овом светињом буде освежен, нека буде осветљен Христовом истином, да заиста спознамо Оца свога, а када знамо ко нам је Отац Небески, онда нам је лако да знамо и ко су нам браћа. Сваки човек, без изузетка, је наш брат, и у сваком треба да гледамо лик Божији у њему, и присуство Божије у њему.
Нека Господ помогне да се овај храм заврши. Дај Боже да дочекамо тај велики дан када ће бити освећен, на славу Божију, на радост овога народа, на радост Цркве наше, на радост целога рода православнога, хришћанскога.

Живели, били Богом благословени, сада и увек и у векове векова. Амин.“

Потом је Патријарху Иринеју ријечи добродошлице упутио и предсједник Црквене општине Бар Дејан Ђуровић:
„Ваша Светости, Ваше Високопреосвештенство, часни оци, браћо и сестре,
Може ли бити љепшега дана за нашу Митрополију, за наш град Бар и за сву нашу Црну Гору од овога, када дочекујемо Српског Патријарха.

Допустите Ваша Светости, да Вам у име Барске црквене општине и у своје лично име, пожелим добродошлицу.

У древном граду Бару сте, мјесту богате и дуге историје, којег су посјећивали наши славни владари и – као и Ви данас – духовни пастири нашег народа. Дошли сте у град Светог Јована Владимира, великог српског кнеза и светитеља, чији култ у овом крају не поштујемо само ми православци, већ и наша браћа других вјера.

Ми смо се, као што видите, латили великог посла да, у славу Божију и у част Светог Јована Владимира, подигнемо Саборни храм, како би се и Бар украсио и такав придружио савременим градовима Европе.

Анђели небески и душе наших предака, ако Бог да заједно са нама ће се веселити када, за двије године, сводове Саборног храма Светог Јована Владимира испуни богослужбени пој.
Ваша Светости,

Радујемо се дану када ћете са својом браћом архијерејима из васцијелог православља, у Бога се надамо, освештати овај храм пред којим смо. И цјеливамо Вашу десницу, молећи Вас да у својим молитвама поменете све оне који су свој труд, молитву, наду, жељу, чешњу и тежњу уградили у барски Саборни храм.

Још једном Вас поздрављамо јеванђељским ријечима:
‘Благословен који долази у име Господње’.“

Потом је Патријарх Иринеј обишао Саборни храм Светог Јована Владимира.

Након братске трпезе, коју је пропратио пригодни музички програм дјечјег хора при Саборном храму Светог Јована Владимира и етно дуета Данице Никић и Зорице Вучељић, Архијерејски протопрезвитер барски протојереј-ставрофор Радоман Мијајловић Патријарху Иринеју од Одбора за изградњу Храма и Црквене општине Бар уручио је на дар икону Светог Јована Владимира.
Овај диван, уистину историјски догађај за Саборни храм у Бару, и за сами град Бар, окончан је тако што су свештеници и вјерни народ Бара испратили свога Патријарха, заједно са својим Митрополитом, на пут у Албанију, гдје ће они наредног дана учествовати у чину освећења Саборног храма Христвовог Васкрсења у Тирани, у којем сада почивају мошти Светог Јована Владимира.

© 2018 Саборни храм Бар